《22》

233 16 0
                                    

Cer je krenuo ka lijanama i razmakao ih. Prosao je kroz njih i drzao lijane kako bi i Sarita usla.
Cer:Ako volis cvece, ovo ce ti se dopasti.

Kraljica je usla maskirana u prosjakinju kroz vrata Saritine omiljene pekare.
Cim je imala malo slobodnog vremena dolazila je u ovu pekaru. Nikome u kraljevstvu nije bilo jasno zasto bas ovo mesto. Zasto bas ova pekara i zasto jedna princeza pravi peciva sa pekarom.
Kraljica:Dobar dan gospodine.-Spustene glave, pokrivene tkaninom, skrivala je lice od pekara.
Pekar:Dobar dan gospodjo. Sa cime mogu da vas usluzim?
Kraljica:Cula sam da je nekad ovde dolazila princeza Sarita. Volela bih da probam nesto to je ona najvise volela da pravi.-Pekar se osmehnuo i poceo da puni kesu sa tako primamljivim pecivom. Naplatio joj je.
Kraljica:Da li princeza i dalje dolazi?-Zabezeknuto je pogledao dizuci svoju desnu obrvu. Bore na celu su odavale njegovu starost.
Pekar:Niste odavde?-Odmahnula je glavom. Sad mu je jasnije.
Pekar:Celo kraljevstvo zna da je princeza nestala. Mnogi misle da je izdala svoju zemlju. Znate, ona je mlada dama koja je bila zrela za udaju. Bila je izvrsna lepotica i kad god bi isao u druge zemlje kako bi nabavio neke namernice slusao sam divne stvari o njoj. Zamislite, ljude je nikad nisu ni videli, a veruju u njenu bozansku lepotu. Medjutim mene je najvise fascinirala njena dobrota. Bila je mudra  za danasnju devojku.
Kraljica:Zasto ljudi misle da je izdala zemlju? Po vasoj prici princeza je izuzetna devojka.
Pekar:Nije zelela da se uda. Zapravo, svaki prosac je isao kuci slomljenog srca. Jednostavno nije marila za to. Pre nego sto je nestala, dosao je kraljevic Lade Aleksej. Uskoro je trebalo da se veri sa njom. Ljudi sada misle da je pobegla od svoje duznosti. Misle da je izdala svoj narod tako sto im nece roditi naslednika.
Kraljica:Zaboga! Mozda je neko oteo.
Pekar:Nazalost nema nikakvih dokaza za to.-Kraljica je klimnula glavom pazeci da ne otkrije lice i da stabilno drzi svoj mutirani glas neprepoznatljivim.
Kraljica:Sta vi mislite o njenoj visosti?
Pekar:Takvo bice poput nje koliko god imalo svoje zelje i nade, nikad ne bi izdala svoj narod. Nazalost jedino ja sam je poznavao izvan dvorca. Svi ostali ljudi su znali njenu lepotu i samo price o njenoj dobroti. Ja sam se uverio da je ta dobrota stvarna i veca od njene lepote.
Kraljica:Hvala na razgovoru. Dovidjenja gospodine.-Prekinula je razgovor kada je cula otvranje vrata. Nova musterija je usla, a ona je izasla neprimetna. Kada je odmakla od grada popela se na skrivenog konja iza zbuna i odjahala do dvorca.
Ljudi su tako brzo okrenuli ledja njenoj devojcici, a bila im je uzor.

Cim je uletela u dvorac dotrcala je do kralja. Pustio je u svoj zagrljaj ispustajuci svu gnev.
Kraljica:Kako mogu da je ne vole? Kako mogu tako brzo da zaborave sve sto je uradila za njih? Kakvi su to ljudi? Mrzim ih!!-Jecala je u njegovom naruciju.
Kralj:Smiri se. Mi je volimo. To je jedino bitno.
Kraljica:Moramo je naci. Sve je tako prazno bez nje. Nema njenog smeha. Nema ni njenog prepricavanja svake knjige koju procita. Sve mi to uzasno nedostaje. Nedostaje mi njena tvrdoglavost dok je na livadi, nisam mogla da je nateram da udje u dvorac. Sad bih dusu dala djavolu da je vidim kako lezi na travi i cita knjigu i drzi cvece u kosi.-Cak je i kralju potekla suza iz oka. Njegova cerka je negde u onoj sumi. U to su sigurni. Krenuli su u potragu za njom. Poslao je vojsku da kroce u sumu znajuci da se u njoj nalazi zver koja jede ljude.
Medjutim, zver je zaustavila skoro celu vojsku pre nego sto je pocela snazna oluja. Sada mora pomoci svom narodu da prezive ove teske dane, a usput ce traziti svoju cerku.

Sarita:Neverivatno!!-Ukupila se u mestu dok je gledala oko sebe.
Sarita:Nemoj mi reci da sanjam, molim te.
Cer:Ne sanjas. Stvarno je.-Divila se ljubicastom cvecu koje je pokrivalo pokrovni deo ove biljne pecine. Ceo plafon je bio od gustog cilima, ljubicastog cveca koje je ispustalo zuti polen. Ispred nje je bilo ogromno stablo debljine neke omanje barake. Bilo visoko svega tri cetiri metra, ali krosnja mu je bila razgranata svuda oko njih. Po krosnji su bila bela zrnca. Nije bila sigurna je li to cvece ili nesto drugo, ali je svakako bilo lepo.
Ispred drveta bilo je malo jezerce. Tako malo, a bistro poput suze. Lokvanji su mu davali divnu magiju.
Dok je ona zapanjeno gledala prizor, Cer je posmatrao nju. Njene oci u kojima se plavetnilo mesalo sa ljubicastim cvecem, trepavice vec zute od polena koji neprestano pada. Umotana u debeo kaput mu se cinila kao najzanosnija zena na svetu. A njena saka preko usana mu je skrivala pogled na pune usne.
Sarita:Ovo je nesto najlepse sto sam ikad videla.-Decijom srecom je poskocila i okrenula se ka njemu. Videvsi tako iskren osmeh na njenom licu zaboravio je zasto su dosli ovde.
A ona je svakim minutom zaboravljala da zapravo nije kod kuce. Da nije videla roditelje mesecima, a iz nekog razloga nikad se slobodnije nije osecala.

X:Uvauu!! Ovo je carobnoo!! Zasto me pre nisi doveo ovde?-Zagrlila je Cera silovito mu se bacajuci u zagrljaj.
Cer:Ovo mesto je tajno. Samo bogovi znaju za njega.
X:Znaci li to da sam jedina ljudska osoba koja je krocila ovde?-Zabavljeno ga je upitala obigravajuci oko njegovih usana.
Cer:Pobogu, dodje mi da te sad ovde ucinim svojom.-Zarezao joj je na uvu posesivno je uzimajuci u narucije. Zakikotala se dok je zabacila crni pramen kose.
X:Sta cekas, molbu?
Cer:Ti ces moliti da prestanem.-Izvila je obrvu gledajuci ga sa divljenjem.
X:Mislim da svaki put zelim jos vise. Nemoguce je da pozelim da stanes.
I to je bio okidac. Gladno je nasrnuo na nju kao prava zver, a zar delimicno nije to i bio?

Glavobolja je prosla, a vizija je prestala.
Cer:Opet vizija?-Zbunjeno ga je pogledala i na trenutak se odmakla od njega.

Kakva je ovo vizija dovraga bila?

Kad je zabrinuto pogledao naterala je sebe da se osmehne.
Sarita:Budem li jos jednom imala ovakvu viziju ubicu te. Razresili smo da su se moje vizije nekada zaista desile, e pa zaista me ne zanimaju tvoje intimne stvari. Mogu li te vizije nekako da se izbrisu ili sprece?-Iznervirano je upitala crveneci se zbog prisecanja na taj prizor.
Cer:Kada bi mi rekla sta si imala u viziji razumeo bih te.-Vrlo dobro je znao sta joj se prikazalo. Vrlo dobro je znao sta je radio ovde pre mnogo godina i prokleto to isto zeli da ponovi.
Mrko ga je pogledala potsecajuci ga zasto su ovde.
Sarita:Dosli smo da obnovimo sumu.-Osmehnuo se, a zatim ozbiljno prisao jezeru. Bacio je pogled u odraz na povrsini vode i pratio plavu ribicu kako pliva u vodi. Zagledajuci se u nju zenice su mu postale crvene. Kada je bio spreman prisao je drvetu i naslonio svoje sake na debelo, hrapavo stablo. Cini se vrlo staro. Na pocetku se nista nije desavalo, ali Sarita je posmatrala svaki minijaturni pokret.
Ustuknula je blize njemu kada su lijane pocele da se pokrecu. Njihale su se u laganom ritmu. Da li je sigurnije biti dalje od Cera u ovom trenutku ili ipak blize? Nije bila bas sigurna sta treba da radi, ali je ipak prisla Ceru.
Unutrasnjost njegovog tela je bridela. Povezivao se sa najstarijim stablom u celom kraljevstvu i sire. Voleo je ove momente spokoja kada se veze sa biljkom, ali problem je sto mu se u tim trenucima premotava zivot. Tako bolne slike.

Lijane su se blago uzdigle pustajuci polen viseceg, ruzicastog cveca da se rasprsi po sumi. Posmatrala je kako polen kruzi oko drveta, a zatim drvo postane zdravije. Ostecene grane ili zarastu ili pocnu iznova da se radjaju. Bilo je cudesno, bas kao u njenim knjigama fantazije. Bas prava fantazija.
Cer je uskoro odvojio svoje ruke od stabla gledajuci kako se lijane ponovo vracaju na staro, a Sarita izbezumljeno gleda sa sirokim osmehom.
Sarita:Mislim da me sad zaista boli glava. Ovo je previse za jedan dan.-Zabrinuto joj je prisao i zaista je bila bleda.
Cer:Idemo kuci. Svakako sam zavrsio za danas.-Klimnula je glavom na razumevanju i posla za njim.
Dok je bila na njegovim ledjima upijala je tako specifican miris. Njegov miris. Nije bilo nikakve kolonjske vode ili muskog parfema. Nije bilo cak ni zivotinjskog smrada. Bilo je nesto prirodno. Nesto sto budi tako bujnu mastu. U jednom trenutku masta o prirodnim cudima, a u drugom.....ispustila je suzu niz oko plaseci se da se ne zaljubi u ovo bice.

Za tebe sam samo legenda《✔》Donde viven las historias. Descúbrelo ahora