Za tebe sam samo legenda《✔》

《37》

Njena ruka se našla u njegovoj dok joj je druga odmarala na njegovom ramenu. Njegova ruka je manirski pridržavala njena ledja. Uskoro su im se noge pokrenule uz divnu muziku. 

Možda je u tom trenutku imala suviše loše misli za jednu princezu. Možda je na trenutak pomislila kako je Cer ne bi pridržavao tako suzdržano. Bila je ubedjena da Cera poznaje dovoljno da je mogla potvrditi svoje misli. On bi je izludjivao upravo ovde, u balskoj dvorani medju mnoštvo ljudi. Šaputao bi joj slanse reči koje bi je ubijale. Ono što je zasigurno mogla reći, upravo je to želela. Želela je muža koji se neće ustručavati da je miluje pred ljudima, koji će je zagrliti i pored punom salom  plemićkih titula. Želela je muža koji će je voleti i sa sedom kosom, osušenim usnama i naboranim licem. Možda je tražila previše. Možda je očekivala previše od svog života, ali to joj je san od malena. Zašto bi sad odustala od njega? Možda se neće udati za Cera, možda on voli drugu i čeka je da se ponovo rodi. Ali onda se neće udati ni za čoveka sa kojim pleše.
Aleksej:Mogu li postaviti jedno pitanje? Možda malo privatnije.-Nije ga gledala u oči. Znala je da neće videti nijanse koje je želela, a upravo u ovom trenutku se osećala kao da izdaje čoveka kojeg voli. Samo zbog jednog plesa osećala se grešno, kao da on nije taj koji je nju prevario.
Sarita:Naravno.
Aleksej:Gde ste bili tokom vašeg nestanka? Moja vojska vas je tražila svuda.-Na trenutak je ispala iz ravnoteže u plesu. Noge su joj se istog časa uplele u nevidljivi čvor.
Aleksej:Izvinjavam se, suviše sam direktno pitanje postavio.-Stali su sa plesom.
Sarita:Nikakav problem. Recimo da se ničeg ne sećam.-Da je znala da Aleksej zna polovičnu priču, možda ne bi slagala. A možda bi namerno, kako bi mu dokazala da joj ništa ne znači.
Sarita:Izvinite me. Vratiću se brzo.
Aleksej:Treba li vam pomoć?
Sarita:Ne, ne. Brzo ću.-Pustio joj je ruku. Odmah se progurala kroz čopor ljudi te se uputila ka terasi na kojoj je bila malopre.
Trebao joj je svež vazduh. Trebalo joj je objašnjenje.
Zbog čega ima osećaj izdaje kad nije ona prva izdala?

Kraljica:Sta ćemo da radimo? Ona njega voli. Od kada je došla povučena je, nije ga spomenula do pre neki dan. Prosto se vidi u njoj da je slomljena, a zašto bi bila osim zbog ljubavi. Ona ga zaista voli.-Neko vreme je slušala tišinu. Nije imala u planu da prisluškuje razgovor roditelja, ali možda je ovo jedini način da sazna istinu.
Kralj:Znam draga. Nisam slep, ali se pravim da jesam. Ne mogu dozvoliti da se moja ćerka uda za životinju. Ne mogu.
Kraljica:A ja ne mogu dozvoliti da se uda za čoveka kojeg ne voli.
Kralj:Ni ja. Ne mora da se uda za Alekseja, ako ne želi, platiću mu miraz i neka nas ostavi na miru. Ali životinja.....-Slušala je reči svoga oca. Slušala je i skupljala suze u očima.
Kraljica:Aleksej neće odustati od nje, jer je suviše lepa. Njena lepota bi mu pojačala titulu. Nije njemu do miraza, do lepote mu je. Uostalom ne možemo zaboraviti Cerova dela.
Kralj:Ne možemo. Suviše je toga uradio, ali da li zaista veruješ u tu priču? Zar je moguće da mu je ljubav umrla pre mnogo vekova i da je baš naša Sarita ta devojka? Da se Lenka rodila u telu Sarite? Draga to je suviše bajkovito.
Kraljica:A nije ti bajkovito što je on i životinja i čovek, što je nestvarno narandžaste boje i tako krupan? Nije ti bajkovito što može da sakrije šumu svojim moćima? Može da izleči svakog dobrog čoveka.-Začula je dubok izdah svog oca i više ništa nije mogla da čuje. Više je ništa nije zanimalo. Jedino što je sada bilo bitno je čula.

Lenka se ponovo rodila. Ja sam Lenka. Nije me lagao, već me ponovo izgubio. Zbog mene.

Pričala je sama sebi dok su suze učinile svoje.
Više nije suzdrzavala jecaje, njeno srce više nije moglo da izdrži. Ona je za sve kriva, nije mu verovala.
Cer:Imao sam i imam jednu jedinu ljubav u svom životu. Uvek će tako biti. Možeš li da mi veruješ da ti ne smem ništa više reći?-Pogledala je u vodopad u kom su se malopre kupali. Prisetila se hladne vode u spoju sa Cerovim toplim telom.
Sarita:Da ti verujem?
Mogla je da mu veruje, mogla je makar da se potrudi da mu poveruje. On je zapravo......krio od nje da je Lenka. Krio je da je čekao vekovima da se ponovo rodi kako bi uživao u njenoj ljubavi. Sve ovo je......uradio zbog nje. Zbog njene ljubavi, ne lepote. Nije imala više crnu kosu, niti je bila ravna i dugačka. Jedino su oči bile plave poput okeana kao i Lenkine. A opet je voleo. Sve ove godine je voleo samo nju i čekao je pun nade, a šta je ona uradila? Zabila mu nož u ledja ne verujući mu. Može li voljena osoba da ti zada gori nož od nepoverenja?
Kad vas voljena osoba okrivi zbog nečeg lažnog to boli više od svega. Boli i ne prolazi, jer nije do vas. Vi ne možete da uradite ništa po tom pitanju. Zato nije ni mogla da zamisli kako je Ceru dok je sada sam u šumi. Čekao je sedam dana, čekao je da se vrati, a ona je saznala istinu bas sedmi i to par minuta pre kraja dana.
Više jecaji u njenim grudima nisu bili pod kontrolom. Suze su se rojile, a jecaji bili suviše glasni. Njeni roditelji su istrčali sa terase gledajući u prebledelu kći.
Noktima je grebala zid pokušavajući da se podigne na noge. I uspela je. Uspela je da pogleda svoje roditelje i ubije ih tim očima.
Kraljica:Ti si sve čula mila!!-Pošla je ka njoj da je primi u naručije, ali se brzo izmakla neprestajući da plače.
Sarita:Ni slučajno!! Sve ovo ste krili od mene? Znate li koliko bi mi sve ovo pomoglo sa njim da sam znala??
Kralj:Draga.....-Besno ga je prekinula.
Sarita:Ti ćuti! Kako možeš da ga nazoveš životinjom!!? Kako možeš da ga nazoveš tako?!
Kralj:Kćeri on to jeste. On je devetorepa lisica.-Besno se odvojila od zida prišavši svom ocu.
Sarita:Može da bude i magarac ja ga volim oče. Volim ga kao lisicu, kao čoveka, pa i kao Boga. A sad vam mogu reći da nikad u svom životu nisam imala više poverenja u neku osobu kao što imam u njega. To ste nekad bili vi, ali nakon ovog moje poverenje za vas nikad neće biti povraćeno.-Videla je bolan izraz na svojim roditeljima. Bolelo je to. Bolelo je što im ona kida srce iz grudi, ali zar nisu oni to njoj uradili.
Sarita:Ni u jednom trenutku mi nije rekao laž, a vi....vi me lažete ceo život. I samo nemojte reći da niste imali prilike da mi kažete. Toliko puta sam kao mala pitala čega sve ima u toj šumi, zašto mi branite da idem tamo, koliko je opasna? Toliko pitanja sam vam postavljala i nikad se niste usudili da mi ispričate.
Kralj:A ti bi nam poverovala? Poverovala bi u tu bajku?-Klimnula je glavom.
Sarita:Bih oče. Znaš li zašto? Jer ste mi vas dvoje bili centar sveta, jer sam vam beskrajno verovala. Da ste mi rekli bilo kakvu nebuloznu priču poverovala bih vam.-I to je bio kraj. Roditelji su shvatili da više nemaju pravo glasa. Shvatili su da su pogrešnom biću okrenuli ledja. Umesto da pomognu Ceru oko sudbinske stvari oni su mu zabili nož u ledja. A sa njim su mogli sve. Mogli su da usreće svoju ćerku, jer su i sami znali koliko to biće ume da voli.