Za tebe sam samo legenda《✔》

《46》

Arijan:Ne brini mama. Noga joj je povredjena.-Odmah je premestila pogled na lisicu. Umesto da je pogleda u lice njen pogled je pao na nogu.
Zaista je bila povredjena.

Aurora:Hoćemo li joj pomoći?
Sarita:Naravno. Nadjite neku deblju grančicu.-Spustila je Arijana koji je odmah počeo da traži deblju grančicu.
Sarita je pažljivo prišla lisici uzimajući joj nogu u ruke.
Aurora:Mama mogu li ja da joj previjem nogu?
Sarita:Naravno, samo moraš čvršće da zategneš nego pticama.
Aurora:U redu.-Aurora je skinula traku za kosu puštajući svoju ridju kosu. Kleknula je kraj lisice stavljajući joj šapu u krilo.
Arijan:Izvoli.-Pružio joj je grančicu, pa je krenula da zavija nogu.
Sarita:Sad dobro zategni.-I napokon je Sarita pogledala u lisicu. Njene oči su već pomno gledale u nju.
Arijan:Mama da li si dobro?-Spustila je pogled ka zdravoj šapi lisice. Tu je bio......kamen.
Sarita:Arijane pomeri se.-Uzela je Auroru u ruke povlačeći se. Njih dvoje su stali iza Saritinih nogu.
Arijan:Šta se dešava mama?-Šaputao je misleći na njene ruke koje su drhtale.
Sarita nije znala gde prvo da pogleda. Da li u kamen koji je bio identičan onom koji je dala Ceru ili ipak u lisicu. Čim je lisica krenula da sija preobrazivši se u čoveka, Saritino srce je stalo. Više nije kucalo, ali ona je živela.
Gledala je u uplakano lice čoveka koji stoji ispred njih. Suze su mu išle i da nije zakoračio ka njoj pomislila bi da halucinira.
Aurora:Ovaj čovek liči na tebe....-Prošaputala je bratu na uvo.

Sarita se zbog tih reči trgla iz šoka potrčavši mu u zagrljaj. Čim je osetila njegove ruke obavijene čvršće nego ikad oko svog tela više nije skrivala čežnju. Glasno je vrisnula istim vriskom kao onog dana kada ga je izgubila i svi su u šumi znali. Cer je živ. Bog je još uvek živ.
Cer:Princezo!-Želeo je nešto duže da izgovori. Želeo je mnogo toga da joj kaže, ali samo je uspeo da je još jače stegne. Da je pridrži u svom naručju, jer sama ne bi mogla da stoji, a pitao se kako on može.
Arijan:Zato što je to tata?-Pogubljeno su stajali gledajući u dvoje ljudi koji ne popuštaju. Nisu bili sigurni da li njihova mama više plače ili je ovaj čovek jače privija uz sebe.
Nakon nekoliko trenutaka, Sarita je smogla snage da pogleda u njegove oči. To je bio on. Te oči, te usne, ta kosa. To je bio on.
Cer:Mislim da ću ovaj put zaista da umrem.-Kroz osmeh je izgovorio misleći na svoju sreću. Znate li kakav je osećaj kada vas poljubi srodna duša nakon četiri godine? Ja ne znam, ali njih dvoje su u tom trenutku saznali. Saznali su koliko čežnje, ljubavi i sreće se može preneti jednim poljbcem. Jednim dodirom. I oboje su shvatili da je lek koji su čekali svih ovih godina samo u tom poljubcu.
Sarita:Nećeš. Ovaj put ne.-Cer je ugledao dva mala stvora iza Sarite, pa ponovo pogledao u nju.
Cer:Ti si ih rodila?-Osmehnula se klimajući glavom.
Sarita:Nama.
Još je jednom strastveno poljubio, a zatim je prišao za par koraka svojoj deci.
Oboje su pogledali u Saritu kako bi dobili potvrdu za svoju pretpostavku. Čim im je klimnula glavom brisajući suze potrčali su ocu u zagrljaj.
Aurora:Vratio si nam se!!-Reč ,,nam" mu je zagrejala srce. Znao je da su gajili ljubav prema njemu, a nisu ga poznavali. Osetio je tu u snažnom zagrljaju malih ručica. Bio je srećan što nije Sarita jedina koja je čekala njegov povratak.
Uzeo ih je u svoja naručja. Auroru u jednu ruku, a Arijana u drugu. Svi su plakali preplavljeni srećom.
Arijan:Vidiš mama da je tata pobedio i najjači otrov na svetu.-Ponosno je pogledao u oca koji ga je po prvi put u životu poljubio. Zatim je taj poljubac poklonio i Aurori koja je spustila glavu na njegovo rame.
Aurora:Nedostajao si mi, a ni ne poznajem te.-Prošaputala je postidjeno. Cer je pogledao u Saritu koja se napokon osećala sigurno. Svih ovih godina je strepela da neko ne udje u šumu i ne uništi život nje i njihovoj deci. Sada. Strah je nestao. Osećala se suviše bezbedno kraj ovog bića da toga nije ni bila svesna. Ne do sad.
Utonula je u njegove oči ne želeći više da izranja iz njih.

Aurora:Mama ruže su ti uništene.-Tužno je rekla setivši se.
Sarita:Ne brini mila, znam ko će ih vratiti u život.-Poljubila je u ručicu, a zatim su krenuli ka kući. Nije se znalo ko je bio gladniji, ali i ko je bio srećniji.
Kad su seli za sto Aurora i Arijan su seli Ceru u krilo. Nisu planirali da se odvoje od njega.
Sarita:Šta kažete da pustite tatu sad da jede?
Cer:Meni ne smetaju. Šta više ovako mi je sladje.-Čuo je njen izdah čemu se nasmejao. Znao je zašto je nestrpljiva, a bio je i on.
Brzo su završili sa jelom, jer nisu puno ni pojeli.
Nakon nekoliko sati Arijan i Aurora su bili uzbudjeni što će prvi put dnevnu dremku provesti kraj tate.
Arijan:Sada moram da menjam želju pred spavanje.-Ovaj put je poželeo drugu želju. Da Cer ostane kraj njih.
Koliko god ovo bio veliki šok za njih oni su je sa lakoćom podneli.

Sarita je bila napolju dok je Cer uspavljivao decu. Bila je naslonjena na drvo prekršenih nogu. Malo je reći da je za nju ovo sve teško. Koliko god je ovo dugo i silno čekala, zar vas ne bi ubila činjenica da ste patili za nekom osobom bez razloga?
Toliko je bila uvučena u razmišljanje da uopšte nije čula Cerov korak.
Cer:Princezo.-Prišao joj je dovoljno blizu da njegov miris dodje do njenih nozdrva. Pogledala ga je, a zatim mu samo prišla u zagrljaj.
Cer:Tu sam.-Ljubio je po temenu dokazujući i sebi, a i njoj da je tu. I da više nigde niko ne ide.
Sarita:Gde si bio sve ove četiri godine?-Još je jednom poljubio.
Cer:Gde? Ne znam. Kod koga? Znam.
Sarita:Joj ne zbunjuj me još više molim te.-Nasmejao se ponovo je poljubivši.
Cer:Joj Sarita sve ću ti ispričati, ali sad trenutno nemam koncentraciju.-Gurnuo je lagano kako bi se naslonila na drvo iza nje. Obavila je ruke oko njegovog vrata bez prigovora. Čemu prigovor kada je ovoga bila željna godinama?
Sarita:O Cer! Ne mogu da dodjem sebi.-Video je suze u njenim očima, odmah posle njenih krenule su i njegove. Bili su srećni, ali tugu koju su osećali svih ovih godina nije mogla ni sad da se zaboravi. Suviše su patili da bi se za jedan dan oporavili.
Sarita:Toliko toga želim da ti kažem, toliko toga ti nisam rekla onaj dan....-Ispustila je jecaj. Uhvatio je za obraze gledajući je u uplakane oči sa uplakanim očima.
Cer:Toliko toga želim da mi kažeš, a i da ti ja kažem. Ali imamo sve vreme ovog sveta princezo.
Sarita:Obećavaš?
Cer:Obećavam. Zar ti nisam obećao da nikad neću odustati od tebe i evo ni otrov me nije sprečio u tome. Sada ti obećavam da nas više ništa neće razdvojiti.-Slepila je svoje usne za njegove ne želevši više da ih razdvaja.
Uhvatio je za butine obavijajući ih oko svog struka. Pribio je uz drvo ne skidajući usne sa nje. Čim je prešao na vrat njeno telo je vrištalo. Njegove usne su živnule, a ruke nisu znale gde prvo da istražuju poznata mesta.
Sarita:Molim te nemoj da odugovlačiš. Želim te!-Osmehnuo se, ali on nije želeo da žuri. Želeo je da se uveri da joj je svaka krivulja ista, ako nije da zapamti novu.
Došao je do dojki koje je sa uživanjem obradjivao rukom dok je drugom skidao bretele haljine.
Brzo je plava haljina bila na podu daleko od njih. Njegova košulja raskopčana pružavši joj savršen pogled na njegovo telo. Opipala mesto kraj srca znajući da ga je tu ubola strela.
Nije bilo ničega. Kao da nikad nije ni bilo te strele.
Cer:Dugo je trebalo da zaraste.-Zadržala je ruku na tom mestu osećajući kako mu srce snažno lupa.
Njegove usne su ispitale svaki deo tela koje su uspele iz tog položaja, a zatim su ruke prišle njenom intimnom delu.
Sarita:O Cer!-Uzvinkula je dok se poigravao sa njom. Osmehnuo se grickajući joj vrat, a ujedno je gledajući pravo u oči nedozvoljavajući joj da skrene pogled.
Sarita:Molim te!!-Ubacio je jedan prst osećajući kako je uska. Prokleto samo njegova od prvog dana.
Cer:I oni su devetorepe lisice i takodje imaju pojačano čulo sluha. Bolje budi tiša.-Ugrizla se za usnu crvenivši u licu. A zatim je osetila njegov ud.
Sarita:Da li je normalno da se bojim kako će ući to čudo u mene, a opet toliko želim?-Zadihano je rekla privijajući se još više uz njega.
Cer:Ne brini, biću nežan.-Klimnula je glavom. Posle porodjaja nije imala odnose i zbog toga je malo strah grickao iznutra.
Cer:Na početku.-Rekavši to ušao je u nju. Bio je nežan i spor, ali Sarita je već bila gotova u svom svetu. U njihovom svetu.
Krenula je da vrisne, ali joj je začepio usta prodornim poljbcem. Bio je sve brži, sve grublji, ali ruke su mu bile nežne. Uvek je bio takav. Grub, a prokleto nežan.
Oboje su dahtali jedno drugom na uvo dok su dolazili do vrhunca.
Cer:Princezo!