Za tebe sam samo legenda《✔》

《38》

Pričala je uspaničeno i ubrzano želeći sve da mu ispriča, ali ni sama nije znala odakle da počne. Nije stigla ni da udahne svež vazduh dok je uzrujano lepila svoje telo uz njegovo. Blago se osmehnuo jedva je odvojivši od sebe. Spustio je na zemlju gledajući je pravo u oči. Nije želela da ga pogleda, osećala se suviše loše zbog svega. Nije želeo da joj dodiruje golu kožu sa uprljanim rukama, ali je sa čistim palcem usmerio njenu bradu pravo ka njemu. Morala je da ga pogleda. Morala je da posmatra njegove oči i usne koje su u ovakvoj situaciji našle sange samo njoj da se osmehnu.
Cer:Sve je u redu. Nisi ti kriva što nisi znala istinu.-Izdahnula je olakšavajući  vazduh.
Sarita:Oprosti mi. Trebala sam da ti verujem. Barem da pokušam.-Šire se osmehnuo srećan što je ipak sve saznala i što je tu istinu prihvatila bolje nego što se nadao.
Cer:Postoji samo jedno pitanje na koje bih želeo da čujem odgovor.-Ozbiljnije je pogledao.
Sarita:U redu.
Cer:Da li si zaista donela konačnu odluku kada si otišla iz šume?-Više nije imala snage da progovori. Samo se bojažljivo popela na prste naslanjajući svoje usne na njegove.
Samo par dana nije osetila ovo strujno kolo u telu, a opet bi se zaklela da su prošle godine.
Čim je krenula da se odvoji njegove ruke su je sprečile. Čvrsto je stegao za struk uveravajući je da su njegove ruke mnogo bolji steznik od pravih balskih.
Produbio je poljubac željan njenih usana, željan nje u bilo kom smislu.

NJihova čežnja bi sigurno dogurala predaleko da je njihovim problemima došao kraj.
Cer:Moramo da krenemo.
Sarita:Gde ćemo?
Cer:U šumu. Još nije zatvorena, ali čim mi udjemo u nju niko više od ljudi neće moći kročiti na nas posed. Bićeš sigurna.-Nije mu rekla, ali na trenutak se pitala računa li se to i za njene roditelje. Jestu je izneverili i istina je da su je lagali ceo život, ali možda.....
Njene misli je prekinuo Cerov preobražaj u životinju. Dugo nije videla ovo pa se na trenutak skamenila.
Cer:Nadam se da si spremna za malo vetra u kosi princezo?-Osmehnula se jedva se popevsi na njegova ogromna, krznena ledja.
Sarita:Trebala sam obući neku udobniju haljinu.-Pokušala je da popusti korset, ali joj to nije išlo od ruke.
Cer:Nisam znao da ih poseduješ u dvoru.
Sarita:Posedujem jednu. Dobila sam je od muškarca koji me jedino razume.-Prisetio se haljine koju je nosila onog dana kada je otišla od njega. Odmah nakon toga je potrčao nadprirodnom snagom.
Ubrzo ih je njegova brzina dovela do dvorca. Morali su proći kraj dvorca kako bi došli do šume.
Tu su bili njeni roditelji zajedno sa Aleksejom. Iza njih je stajalo čopor vojnika. Cer je osetio grčenje svakog mišića u njenom telu, pa je stao kako ne bi pala sa njegovih ledja.
Sarita:Cer?
Cer:Ne brini ništa.-Stao je ispred nje pokazavši svoje zube.
Kralj:Cer!! Zaista mi je žao što se naše prijateljstvo promenilo, ali nemaš pravo da je uzmeš!!-Istog trena se vratio u ljudski oblik besno gledajući u ljude ispred sebe, svi su ustuknuli za korak unazad. Svi sem Alekseja. Jedino je on mislio da je jači od Cera. Jedino on nije bio svestan njegove moći.
Cer:Sarita, obećaj mi da ćeš trčati ka šumi šta god da se desi!-Preteći joj je prošaptao. Ćutala je. Nije želela to da mu obeća. Šta može da se desi toliko strašno, pa tu je i njen otac.
Cer:Sarita!!!-Uplašila se njegovog tona, ali je osetila strah u njemu.
Sarita:Obećavam.-Izustila je ni sama ne verujući u to obećanje.
Cer:Znao sam da ćeš me kad tad izdati za Saritu, ali ne mogu da verujem da si je na silu poslao u drugo kraljevstvo.-Kralj ga je iznenadjeno pogledao.
Kralj:Nisam je na silu naterao. Sama je htela da podje sa Aleksejom. Uskoro bi im bilo venčanje.-Cer je nakrivo glavu kako bi mogao da vidi Saritu. Na trenutak mu je srce preskočilo, ali nije verovao u njegove reči. Odmahivala je glavom uplašena da Cer zaista ne poveruje u to.
Sarita:Nije tako bilo!-Namignuo joj je opuštajući njene mišiće.
Cer:Znaš li koga imaš u dvorcu? Znaš li kakav je to čovek? Verovatno ne, poznajući tebe sklonio bi takve ljude sa zemlje.
Aleksej:Nedozvoljavam da pričaš tako o meni.-Cer ga je ignorisao fiksirajući svoj prodoran pogled na kralja.
Cer:Pogledaj mi ruke.-Pokazivao je krvave sake i laktove. Zatim je pokazao na košulju.
Cer:Ovo je krv njegovih ljudi. Naravno da ih nisam ubio, ali sam mogao. Toliko sam gnevan na ovog čoveka koji ima smelosti da ukrade kral....-Nije stigao da dovrši rečenicu pre nego što je Aleksej spretno izvukao mač.
Cer:Oho! Naš princ se usudjuje na dvoboj?-Sarita ga je uhvatila za ruku želeći da zaustavi ovo. Pošla je ka napred kako bi popričala sa ocem, ali njegova ruka ju je zaustavila.
Nije odustala.
Sarita:Oče saslušaj me. Volim ga. Volim Cera i nikad ne bih kročila u Aleksejev dvorac. Nikad to nisam ni želela. Zar nisi shvatio moja osećanja do sad ili još uvek pokušavaš da me odaljiš od istine. Od činjenice da je ovo muškarac mog života, a ne neki uzdignuti plemić. Zar ti je to bitno? Da me udaš za muškarca sa visokom titulom? Ako tako gledamo za mene je Cerova titula najveća, ona je božija.-Njen otac je bio vidno iznenadjen njenim rečima.
U sledećem trenutku je Aleksej nasrnuo na Cera.
Sariti je telo pretrnulo.
Cer:Skloni se Sarita!-Odgurnuo je grubo od sebe. Pala je na zemlju, ali je bila na bezbednoj distanci. Zaprepašćeno je gledala u Cerova ledja koja su bila skroz napeta. Svaki postojeći mišić se napeo kako bi spretno zaustavio Aleksejev potez.
Vrisnula je videvši mač kako ide ka Cerovom vratu. Cer ga je spretno zaustavio izbijajući mač iz Aleksejove ruke.
Cer:Sad smo obojica goloruki. Fer borba.-Primetila je strah u Aleksejovim očima, ali je veći strah strujao njenim venama.
Kralj:Sarita skloni se odatle!!-Cer je srušio Alekseja jednim jedinim potezom. Za njega je čovek bio najlakša meta. Pogotovo goloruk.

Uskoro je Alekseju propao svaki pokušaj udarca. Njegovo telo je bilo suviše mrtvo da se bori sa ovolikim stvorom.
Cer:Dajem ti šansu da odeš iz ovog kraljevstva živ i da se nikad više ne vratiš.-Prošapta mu na uvo dok ga čvrsto steže za vrat podižući ga polako sa zemlje.
Aleksej:Misliš da je tvoja reč važnija od kraljevske?-Cer mu se uneo u lice.
Cer:Ne, ali si sada u mojoj milosti. Bolje razmisli o ponudi. U suprotnom ćeš ležati mrtav upravo ovde.-Pokušao je da proguta zaostalu knedlu, ali Cerov stisak na vratu nije dozvolio. Cer više nije čekao. Bacio ga je na zemlju nasrnuvši na njega.
Pogledao je u Saritu koja je prebledela. Njene noge su vidljivo slabile zbog prizora.
Cer:Sarita idi!!!! Trči!!!-Odmahivala je glavom ne želeći da ga ostavi mada mu vidljivo nije trebala pomoć. Pogotovo ne njena.
Cer:Biću dobro. Idi u šumu!!-Razdrao se kako bi je probudio iz šoka u kom je bila na neko vreme. Nije mogla da se nagleda krvi koja je prštala iz Alekseja. Otkačila je donje čipke sa haljine kako bi lakše trčala. Pogledala je u Cera koji je čekao da se ona okrene kako bi ubio Alekseja. Nije želeo da je podseća na ubicu.
Sarita:Budi dobro molim te....-Rekla je sebi u bradu znajući da će je samo on čuti. Zatim je potrčala ka šumi. I to je bio poslednji atom njene snage. U trenutku kada je čula trzavicu drvenog luka, čula je i prodiranje strele kroz vazduh. A onda je strela stala. Zabila se u nešto duboko u srž. Njeno srce je prestalo da kuca, sada je svakim uzdahom eksplodiralo u njenim grudima. Pluća su izlazila iz dekoltea gušeći je. Suze, one su jednostavno potekle ni ne znajući šta se desilo. Nije znala u čije srce se strela zabila, u čije telo je tako nemilosrdno prodrla. Ali njeno srce je krvarilo. Suze su se slivale i napokon. Okrenula se.

Još vrlo malo do kraja!❤️❤️❤️