Za tebe sam samo legenda《✔》

《30》

Zašto ne bi mogao i ovo?
Samo je klimnula glavom dozvoljavajući da se skoncetriše.
Pokušala je da bude mirna, da misli o nekim nasumičnim stvarima, ali bilo je uzaludno. Bilo je suviše naporno. Posmatrala je kako on mirno stoji zatvorenih očiju kako bi joj dokazao da koristi isključivo čulo mirisa. Sluh mu svakako neće biti od pomoći u ovome.
Cer:Osećanja su ti veoma pomešana. Veoma.-Otovrio je oči ozbiljno je gledajući.
Cer:Osećaš se sigurno, a opet slobodno. Ali to nisu najjača osećanja u tebi. Najjači su strah i požuda. Bojiš se nečega Sarita. Ne mene, jer znam da je osećanje požude upućeno meni.-Prišao joj je spajajući im grudi. Ruku sa nadlaktice je premestio na njen potiljak, a ruka na struku je bila učvršćena. Više neće bežati. Ne sada.
Cer:Čega se bojiš?-Pogled joj je bio spušten isto kao i glava. Ovo biće kraj nje je zaista čudesno. Osetio je sve što ona oseća.
Sarita:Stvarnosti. Sve ovo.....-Pogledala je u vodopad pored njih, zatim u procvetalu šumu na drugoj strani, a onda u njega.
Sarita:Sve je nestvarno. Ti si devetorepa lisica, ujedino i bog, šansa da sam baš ja sve ovo zaslužila je mala. Sve je toliko neverovatno jer si me izvukao iz dvorca, osećam se kao devojka, najobičnija devojka. Pružio si mi sve o čemu sam oduvek sanjala. Kućicu daleko od ljudi, topao dom u njoj. Divnu okolinu i ono najvernije osobu koje se ne bojim, a baš bi trebalo. Bojim se da ovo nije stvarno i plašim se šta me čeka u stvarnosti.
Cer:Sve je stvarno. Vodopad, kućica, tvoja sloboda, ja. Sve.-Tuzna vodica u njenim očima ga je uznemirila. Gledala je svuda samo ne u njega, zaista se plašila.
Sarita:Sve je stvarno sad, a sta će biti sutra? Ovo nisam ja. Ne želim da mi prokleta titula otme sve što sad imam. Sve što si mi pružio. Ne želim da budem kraljica i da ponizno slušam svog kralja kojeg verovatno neću voleti.-Milo se osmehnuo smirujući njen već uveliko drhtav glas. Obavio joj je obraz dlanovima dok ga je ona sve čvršće stezala oko struka.
Cer:Miris iz budućnosti mi kaže da će postojati šansa da zadržiš sve ovo.
Sarita:Ne možeš da osetiš budućnost, zar ne?
Cer:Ne baš, ali ovo ti kažem kao bog.-I napokon ga je pogledala. Nije više želela da priča, samo je poskočila na prste dosezajući do njegovih usana. Savio se uzimajući je u naručje. Koristeći svoju moć brzine ubrzo se našla na prostranom ćilimu.
Sarita:Nikad se neću navići na tvoje sposobnosti.-Osmehnula se dok se on uvlačio u njen zagrljaj.
Cer:Ko je rekao da moraš?-Pošao je usnama ka intimnijim zonama od usana i ušiju. Ubrzo je bio na ključnoj kosti koju je obožavao.
Sarita:Čuješ li sad?-Pogledala je u svoje grudi koje su se napinjale u, sada, veoma uskom dekolteu. Do pre par minuta bio je idealan.
Osmehnuo se meko spuštajući svoje usne do njenog uha.
Cer:Ne trebaju mi nadprirodne moći kako bi čuo tako glasno i brzo lupanje.
Sarita:Tvoje je glasno, ali nije ubrzano.
Cer:Zato što naša osećanja ne određuje količina otkucaja u minuti, već jačina.-Zario je glavu u njen vrat osećajući se spokojno.
Sarita:Napolju smo Cer.
Cer:Jesmo.-Nije prestajao da je ljubi.
Sarita:Ne mo...ah.-Pamet joj je nestala čim je osetila topao jezik na svojim grudima.
Cer:Reći ćeš mi kasnije, ne brini.-Osmehnuo se te nastavio da uvlači i sebe i nju u beskrajnu toplotu.

Svaki njegov naredni dodir se njoj činio kao dar. Kao neverovatan dar. Toliko nežnosti pomešano sa jačinom i dominantnošću. Možda je bio nežan i popustljiv, ali je strastvene stvari držao u svojim rukama. Svidjalo joj se to. Dopadalo joj se što tako čvrsta muška figura zapravo ume da bude meka. Svaki novi odnos s njim u njoj je budio strah. Nikakav strah od Cera, već strah hoće li joj to biti dovoljno. Hoće li se moći zasititi ovog čoveka ikad u svom životu.
Njegovo srce je sve glasnije kucalo i malo je reći da je uživala u tome. Posle toliko stotina vekova uspeo je da dodje do svog centra sveta. Ako odluči da ode od njega, njemu preostaje samo da je štiti. Štiti skrivajući se od nje same, baš kao što je to radio i do sad. Bogovi ne smeju sami sebe da ubiju, zbog toga će ostatak Saritinog života da brine o njoj.
Ako ipak odluči da ostane, da bude ovde sa njim. Svoj život će provesti onako kako dolikuje. Svakodnevno će biti ispunjen divnim emocijama, a ono najvažnije za njega, ona će biti slobodna. Biće njegova u njihovoj postelji.

X:Vaša visosti, princ Aleksej je došao povodom obustavljanja potrage za princezom Saritom.-Izdahnuo je svestan da će morati sakriti neke stvari od princa.
Kralj:Pusti ga.-Čim je mladić izašao iz sale uzrujani princ je uleteo.
Aleksej:Vaše visosti, da li je istina?? Prestali ste da tražite vašu kći.-Kralj se vratio na svoj presto trpeći glavobolju.
Kralj:Istina je.
Aleksej:Da li to znači da ste je pronašli?
Kralj:Ne. Vojska se suviše umorila. Treba im pauza.-Pogled koji je zapazio u prinčevim očima ga je pogodio. Ovaj čovek će sada smatrati da je on nedostojan kći, ali istina je potpuno drugačija.
Aleksej:Ne mogu da verujem. Vaša ćerka je u pitanju.
Kralj:Moje ili tudje dete nije bitno. Vojska ne može da radi danonoćno bez prestanka. Molio bih te da povučeš i svoju vojsku.
Aleksej:Naravno da ne! Imamo dogovor, nadjem princezu Saritu i ona postaje moja žena. Tako će i biti. Vi ste odustali, ali ja nisam.-S tim rečima je izašao iz dvorca.

Kraljica:Sve sam čula.-Otkrila se iza odskrinutih vrata.
Kralj:Onda znaš u kakvom smo sosu.
Kraljica:Šta će biti ako ona odabere Cera? Šta ćeš reći Alekseju?
Kralj:Ona neće odabrati životinju.
Kraljica:Znaš i sam da on nije samo životinja i da su njih dvoje povezani na mnogo jači način. Ne zaboravi to.
Kralj:Kako mogu da zaboravim? Možda će joj on dati izbor, ali mi nećemo.
Kraljica:Ne razumem.
Kralj:I ne trebaš. Sve ću ti objasniti kada dodje do toga.-Prišao joj je poljubivši je u teme.