Za tebe sam samo legenda《✔》

《31》

Kralj:I ne trebaš. Sve ću ti objasniti kada dodje do toga.-Prišao joj je poljubivši je u teme.

Posle nedelju dana Sarita i Cer su se upoznavali. Bili su toliko bliski i potrebni jedno drugom da su se osećali, na neki način poznato. A u stvari ona nije znala ništa o njemu. Za razliku od nje on je dobro znao šta ih čeka, zbog toga je motrio na nju celo vreme. Ne samo to, obasipao je njeno malo srce s puno ljubavi, onako kako je želeo da radi do kraja života. Mada sve je zavisilo od nje, sve. Zato se plašio. Plašio se da njena ljubav nije dovoljno jaka kao njegova.
Sarita:Za devetorepe lisice je veoma važna....-Zastala je zbunjeno gladajući u stranicu knjige.
Cer:Nešto nije u redu?
Sarita:Učila sam latinski jezik, ali ova reč mi je nepoznata.-Osmehnuo se ustajući sa trave u sedeći položaj. Zavirio je u knjigu gledajući u reč koja se nalazila iznad njenog kažiprsta.
Cer:To je zato što to nije čist latinski jezik. Pomešan je sa starim nadprirodnim pismom.-Zainteresovano ga je slušala.
Sarita:Znači reč se čita na latinskom jeziku, ali je napisana na dva pisma?-Klimnuo je glavom.
Sarita:I kako se čita?
Cer:Amare.
Sarita:To je ljubav. Za devetorepe lisice je veoma važna ljubav koja ih drži jakim. Svako stvorenje ove vrste svoju voljenu osobu čuva dokle god je živo. Jedan partner im je za ceo život. Ukoliko im ljubav nije uzvraćena njivoha moć slabi. Svakim danom bez ljubavi voljene osobe njihovo telo gubi snagu, gubi ravnotežu i sve osobine. Nakon mesec dana moguće ih je ubiti sa posebnom strelom, sagitom levis.-Dovršila je pasus koji je čitala naglas i njemu, a i sebi. Zatim je ućutala. Cer je pažljivo slušao njene otkucaje srca u grudima, bila je zabrinuta.
Cer:Princezo?-Osmehnula se na njegov nadimak. Dok su je drugi zvali to joj je bila titula, ali kada bi on to izgovorio bio bi prelep nadimak. Nije ni bila svesna da je zapravo bila rodjena princeza, ne kraljevstva, već njegovog srca.
Pogledala ga je. Oči su mu bile svetlije zbog blagog sunca koje je sijalo u njima.
Sarita:Sve ovo je istina?-Klimnuo je glavom.
Sarita:U mojim iluzijama si bio veoma blizak sa Lenkom. Onom crnokosom devojkom. Koja je onda od nas dve tvoja ljubav?-Osetio je zaista veliku zabrinutost u njenom glasu i potpuno je razumeo. Bio je siguran da je u njenoj glavi sve izmešano i zastrašujuće, ali nažalost on nije smeo ništa da joj kaže.
Cer:Imao sam i imam jednu jedinu ljubav u svom životu. Uvek će tako biti. Možeš li da mi veruješ da ti ne smem ništa više reći?-Pogledala je u vodopad u kom su se malopre kupali. Prisetila se hladne vode u spoju sa Cerovim toplim telom.
Sarita:Da ti verujem?-Osetila je njegovu glavu na svom ramenu kako se gnezdi poput malog deteta. Osetila je njegov miris. Da, bila je sigurna da se zaljubila. Nikad nije bila sigurnija. Ali sad ju je bolelo u plućima. Odgurnula mu je glavu, a zatim ponovo razmislila o onome što će reći.
Sarita:Treba da verujem da ne smeš da mi kažeš da li me voliš ili voliš drugu? U to treba da verujem?-I pogledala ga je. U tom trenutku je povredila i sebe, a i njega. Njegove oči su bile jarko crvene, kao da se pune nečim. Bile su iste kao prve noći kad su se sreli. Bile su uplašene. Njene su bile povredjene. Prvi put je poverovala muškarcu. Prvi put je poklekla pred jednim i već je povredjena.
Cer:Molim te.-I zaista je želela da prihvati njegovu molbu, jeste. Da i sama nije videla iluzije koje su bile istinite.
On voli tu devojku. Gde god da je on je voli, a Sarita mu je bila utešna princeza.
Cer:Molim te Sarita.
Sarita:Sve sam izneverila. Sve sam osramotila. Moju majku, mog oca. Svoj narod sam izdala. Što je najgore zaista sam to želela i nisam osetila grižu savest. A sada bih najradije volela da sam te još pre par godina ostavila u šumi ranjenog. Baš bih to volela.-Ustala je trudeći se da bude potpuno smirena, ali je zaboravila da on može čuti svaki nemir u njoj.
Može čuti kada laže, jer joj se otkucaji srca tada ubrzaju. Brzo je krenula ka mračnoj šumi kako bi otišla iz ove šume. Želela je da nestane odavde, a opet je žudela da ostane.
Da li će se zaista odreći svega ovoga zbog jedne crnokose devojke? Jedne prelepe devojke? Zar nju ne smatraju najlepšom devojkom na Zemlji?
Zar ta Lenka ne bi trebala da bude ljubomorna na nju, a ne ona na Lenku?
Zažmurila je shvativši da po prvi put u njenom životu oseća bujicu ljubomore prema nekoj ženi. Lenka je očigledno osvojila Cerovo srce, a Sarita je zaista želela da to bude ona.

Ušla je u mračnu šumu ne osećajući strah kao pre. Ovo je sada deo nje. Šuma je postala njeno utočište, a ona sada beži iz njega.

Cer je ostao na rajskoj livadi osećajući ogroman bol u grudnom košu. Njegove šake su se pretvorile u krvoločne kandže željne nečije krvi, ali se prisetio da je on Bog. Ne sme ubijati.
Njegova muškost je bila izgubljena bez nje. Suze su tekle bez izgovora. Imale su povod. Po drugi put mu beži. Ovaj put može biti konačno, a to ne može podneti. Ne opet. Ne može opet strepeti hoće li ona doći ili ne. Hoće li se vratiti ili ne. Ne može to više podneti. A ljubomora prema Alekseju je postala posesivnija, jača. Ne može dozvoliti da je on ima. Ne može je imati jedan bezdušni čovek. Ta devojka je stvorena za ljubav i nežnost. Sarita možda jeste bila bez najvažnije stvari u prvoj bračnoj noći, ali je Cer bio siguran da će je Aleksej oženiti svakako. Takva lepotica se ne propušta, a Cer je možda jedini muškarac koji je istinski voli. Onaj koji se nije zaljubio u lokne na njenoj plavoj kosi niti u njena punačka usta. Zaljubio se u ono što je bilo dragoceno u toj devojci. U samu nju.

X:Njeno srce sada krvari. Možda više nego tvoje. Ti si ovo vec preživeo, njoj je ovo prvi put. Ne misliš li valjda da nije zaslužila izbor?-Začuo je poznat glas iza sebe i brzo mahanje perijem.
Cer:Po, izabrala je već. Nisam uspeo da je zadržim dovoljno dugo da sazna sve sama.
Po:Šta ako nije izabrala? Šta ako se dvoumi?
Cer:Ja se ne bih dvoumio.
Po:Zato što nisi na njenom mestu. Da jesi i ti bi. Vera u neku osobu ne može tek tako da nestane. Čak i kad postoje dokazi, vera ne može da umre odmah. Postepeno umire. A ona je tebi verovala. Da nije, ne bi joj ti oduzeo čednost.-Cer se zagledao u putić kojim je otišla osećajući njen miris. Taj topao miris preplanule kože i cveća. Ono što ga je razbudilo bio je njegov miris na njenom telu.
Preobrazio se u svoj životinjski oblik i svom brzinom pratio njen jark miris.
Vrisnula je čuvši kako vetar fijuče iza nje. Zadivljeno je gledala kako joj se približava. I ubrzo je bio u ljudskom obliku samo par metara od nje.
Posmatrala je raščupanu kosu boje žive vatre. Oči su bile oivičene tamnim trepavicama, a ramena.....nije smela da pogleda. Uplašila bi se bega.
Sarita:Nisi trebao da se umaraš.
Cer:Želeo sam da ti kažem nešto. Nešto sam trebao za par dana, ali očigledno tih dana neće biti.-Skrenula je pogled skrivajući suze u očima.
Cer:Ti si princeza, bežala od toga ili ne to si ti. Tvoja dužnost je da se udaš i rodiš naslednika. Nemoj da te brine tvoja izgubljena nevinost, jer ti to neće biti problem. Aleksej voli lepe devojke, a ti si svakako najlepša na Zemlji. Ako pristaneš već sutra možeš biti njegova žena. Možeš skinuti svu sramotu koju si napravila. Samo želim jednu stvar da ti kažem. To nije sramota. Uradila si to iz srca i ne može da se nazove sramotom.
Sarita:Možeš li da predješ na stvar. Volela bih da odem svojoj kući.-Namerno je nazvala dvorac svojom kućom kako bi videla njegovu reakciju. I videla je sitno stezanje vilice.
Cer:Imaš izbor. Na tebi je. Ako želiš da ostaneš ovde, sa mnom. Ako želiš da postaneš moja žena Sarita, imaš mogućnost. To što tvoj ugovoreni verenik ima vojsku nije ništa naspram bogovske moći. Mogu da te zaštitim, mogu da te izvučem iz kraljevskog života, ako to želiš. Ne moraš čak ni da mi uzvratiš tu ljubav koja je devetorepoj lisici potrebna, ali ako želiš da ostvariš svoj san tu sam. Ako želiš da budeš obična dvojka.
Sarita:A ako ne želim to?-Ponovo je primetila stezanje vilice, ali ovaj put je bilo intenzivnije.
Cer:Onda ja izlazim iz tvog života ostavljajući samo polovinu perle u tebi. To će me obavestiti ako si u nevolji. Tad ću doći, ali me ti nećeš videti. Obećavam da u slučaju da izabereš kraljevski život, nećeš čuti ni za moje ime, a još manje za mene. Imaš rok sedam dana. Nažalost ne mogu vise da ti dam. Za sedam dana ja zatvaram šumu. Tvoje je da li ćeš biti unutra ili izvan nje.-Neko vreme je gledala u njegovo lice, a zatim uzdigla haljinu kako bi mogla lakše da hoda. Knedla u grlu joj nije dozvolila da izgovori narednu rečenicu, ali je čvrsto progutala.
Sarita:Ne treba mi tih sedam dana. Izabrala sam.-Okrenula se i izašla iz šume. Više nije mogao da je prati. Više nije mogao. Nije imao prava.