Za tebe sam samo legenda《✔》

《15》

Zazarilo ga je nesto u grudima kada je shvatio da se pored njega oseca sigurno. Htela to da prizna ili ne, sada je to nesvesno otkrila.

Kralj:Uvedite ga!!-Velika, dvorska vrata su se otvorila, a iza njih je stajao kraljevic Lade Aleksej. Uzurbano je usao u salu i prisao Kralju Leonu, Saritinom ocu.
Aleksej:Vasa Visosti, dosao sam cim sam cuo.
Kralj:Moji ljudi su te uputili u situaciju?
Aleksej:Jesu. Receno mi je da je princeza Sarita nestala. Nema je vec danima, a u vasem kraljevstvu nije.
Kralj:Upravo tako. Sve smo obisli, ali nje nema. Posto samo sa tvojom zemljom granicimo, sigurni smo da je tamo.
Aleksej:Vec sam poslao ljude. Kroz tri dana cu ponovo doci kod vas i javiti situaciju. Treba im dosta vremena da obidju celu zemlju, velika je. Ali za tri dana cu znati da li je negde oko granice.
Kralj:Hvala ti, zahvali se i svom ocu.
Aleksej:U ovom slucaju je najbitnije nju da pronadjemo.
Kralj:Istina. Pridruzi nam se na veceri, odmori pa onda kreni nazad.
Aleksej:Nema potrebe. Vama je sigurno tesko i treba vam mir.-Kraljica je usla u salu cuvsi zvukove iz nje.

Aleksej:Vasa Visosti.-Naklonio joj se, sto mu je uzvratila.
Kralj:Upravo je posao nazad.
Kraljica:Zar niste sad stigli?
Aleksej:Pre pola sata sam usao u vas grad.
Kraljica:Cemu zurba?
Aleksej:Sto pre krenem, pre cu stici kuci.
Kraljica:Tvoji ljudi sigurno nece nista naci za dva dana, dug put je do tvoje zemlje. Ostani i odmori se, tvom konju takodje treba odmor.-Neko vreme je samo gledao unaokolo, a zatim je klimnuo glavom.
Aleksej:U redu. Ostajem.-Osmehnula mu se i povela ga ka gostinjskoj sobi.

Nije ni primetila kako se dan polako gasio. Zamisljena, citajuci knjigu nije ni osetila kako je postalo hladnije. Tek kada joj je postalo tesko citati sitna slova zbog nedostatka svetlosti podigla je glavu sa knjige. Bacila je pogled kroz prozor, a suma je bila dosta mracnija. Pada mrak.
Nakon sto je popalila svece po kuci i istusirala se, sela je na krevet skupljenih nogu i cekala Cera. Dan je sve vise i vise odmicao, a noc je uskoro preovladala. Strah koji se ulio u njene kosti nije mogla da opise, dugo ga nije osecala.

Po:Gde zuris tako?-Ptica, Cerov saputnik vec godinama, zurno je letala oko njega. Trcao je u obliku misteriozne zivotinje. Zaobilazio je stabla i granje u trku, trcao je brze od bilo koje zivotinje na svetu. A nemili vetar koji je najavljivao nevreme ga nije sprecavalo da stigne do Sarite.
Cer:Rekao sam joj da cu doci ranije.
Po:Nisi ti kriv sto si morao da motris na ljude koji je prate, razumece.
Cer:Nece. Ni ne zna da idem tamo, ne zna odakle mi povreda od pre neki dan.
Po:Nisi joj rekao da ti je to od vitezova koji su je trazili?
Cer:Ne. Onda bi morao da joj kazem i da sam trojicu ubio, dva tesko ranio. Hteo sam i njih da ubijem, ali onda ne bi imao ko da preprica kralju opasnost i ne bi se klonili sume. Uostalom ona zeli da ode, cim bi cula da je traze, ponovo bi pokusala da pobegne.
Po:I da pokusa, ne bi uspela.
Cer:Ali bi mene opasno naljutila.-Po je samo izdahnuo. Kada su stigli do kuce Cer se preobrazio u coveka, a zatim dopustio Pou da ode svojoj kuci.

Cim je usao u kucu posao je ka spavacoj sobi. Pre nego sto je otvorio vrata, zacuo je kako je kisa krenula. Lupala je o krov kuce, ali ne toliko jako zbog krosnji koje su skrivale kucu.
Usao je u sobu i odmah pogledom nasao sklupcanu siluetu.
Cer:Budna si.
Sarita:Nisam mogla da zaspim.-Klimnuo je glavom.
Cer:Idem da se istusiram, brzo cu.-Legla je na svoju stranu kreveta i posmatrala drveni plafon. Slusala je kako kapljice udaraju o krov i smirivala disanje. Stigao je, sada moze na miru da spava. Strah je ispario iz nje u istom trenutku kada je zacula njegov glas? Zasto ga smatra svojim zastitnikom. Zasto ga se ne plasi?

Vrelom vodom je pokusavao da skine sa sebe skorelu krv. Nije bila njegova, bila je od coveka kojeg je ranio. Pokusao je da udje u sumu, a to je zabranjen posed ljudima. Sem njoj.
Nakon sto je uklonio i najmanji miris krvi sa sebe, obukao je bokserice i izasao iz kupatila.
Osmehnuo se videvsi je kako mirno spava. Kosa joj je bila rastrkana, a usta blago otvorena. Cisto, beli zubi su navirivali i doveli do toga da u svojoj glavi zamislja njihovu buducnost. Njihovu blizu buducnost.
Ali ako zeli da bude srecan sa njom, prvo mora da se resi zla. Mora da je zastiti od ljudi. Njeno mesto je od samog rodjenja kraj njega i tako mora biti.
Ugasio je svece koje su gorele, a zatim se smestio kraj nje. Napolju je bilo sve gore nevreme, a unutra....izmedju njih je sikljala vatra. Kao da se pozar u njihovim telima sirio sve vise i vise. U njegovom posebno.

Kralj:Ne prilazite vise toj sumi!! Ona sigurno nije tu, a moji ljudi samo stradaju!! Sta god da ih je napalo opasno je i necemo trositi vreme na to sve dok je u sumi. Trazite Saritu na drugim mestima!-Ljudi su klimnuli glavama i otisli. Kralj je nervozno sarao prstima po svojoj bradi. Oci su mu vec bile crvene od ne spavanja i brige, ali nije mario. Pitao se, da li njegova cerka uopste moze da spava. Proslo je vec vise od mesec dana, a od nje ni traga. Nije joj cak ni nakit ispao ili komad tkanine. A ma bas nista uz pomoc cega bi je brze nasli.

Cer:Sigurna si da ne zelis danas sa mnom u rajsku sumu?-Razmislila je jos jednom, a zatim klimnula glavom. Danima je sama u kuci i polako shvatavsi da je nece pustiti nazad, makar je mogla da ga se drzi podalje.
Ostala je u kuci.
Cer:Ako me ne bude bilo do mraka, veceraj bez mene i spavaj.
Dugo je stajala naslonjena na okovratnik i posmatrala taj neustrasiv hod. Kosa mu je bila cvrsto vezana u pundji, pa su se svi ridji pramenovi jasno isticali. Bio je u kaputu, a mogla se zakleti da ispod njega nije imao odecu. Gledala je kako oprezno izbegava cvece na putu, kao da pazi na to divno bilje. Osmehnula se tom prizoru prisetivsi samu sebe koliko voli cvece. U ovoj kuci je zaboravila ko je, sta je i odakle je. To joj je prijalo.
Skrenuvsi iza jednog stabla pobegao joj je iz vidokruga. Usla je u kucu i zakljucala vrata. Pogledom je presla preko prostorija i pitala se.....Da li je ona princeza i u ovoj kuci? Moze li da se ponasa kao da nije? Trenutno nema tesku krunu na glavi, nema pretrpanu i skupu odecu, a ono najvaznije, nije u luksuznom dvorcu. Odevena je u najobicnijoj haljini, na glavi je imala samo svoju tesku kosu, a oko sebe je posmatrala divne drvene namestaje.
Sarita:Mozda mogu da iskoristim ovu samocu.-Osmehnula se sama sebi i prisla kaminu u kojem je pucketala vatra. Uzela je cepanicu i ubacila je u plamen.