Za tebe sam samo legenda《✔》

《1》

Sarita:Zdravo! Ima li nekog?-Obuzeta svojom znatizeljom je postajala sve bliza i bliza sumi. Uskoro je bila na samom obodu.

Potpuno je zaboravila na svoj strah i smelo zakoracila u gustu sumu. Ni na trenutak se nije okrenula videvsi gde se nalazi. Nesto je vuklo. Vuklo je nesto sve dublje i dublje, a ona je smelo isla. Koracala je istom onom stazom od juce, ali nije se bojala. Osecala se kao kod kuce, osecala se sigurno.
Sarita:Divno.-Razgledala je rascvetalo drvece. Prolece je bilo vec dugo u ovoj sumi, a ona je bila veliki ljubitelj cveca i prirode.
Uskoro je zamisljena udarila glavu o debelo stablo. Bila je sigurna da nikad u svom zivotu nije videla tako debelo i krupno stablo.
Sarita:Uvauu. Kako je ogromno.-Uzbudjeno je uzviknula diveci se tom drvenom stvoru.
Zaobisla je drvo ne skidajuci pogled sa njega. Kada je napokon pogledala oko sebe vilica joj se olabavila.
Plavo, bistro jezero se nalazilo na samo metar od nje. Mogla je jasno videti svaki kamencic u vodi i bozanstvo koje je svetlucalo iz vode joj je sijalo u ocima.

Sum koji je uplasio se pojacavao.
Sarita:Ko je tamo?-Pogledala je u zbun. Polako je prisla zbunu. Drhtavim rucicama je otkrila zivotinju. Odmah se povukla ka jezeru plaseci se za svoj zivot. Lisice koje je vidjala na livadi nocu nisu bile ni priblizno ovako velike.
Sitno telo joj je zadrhtalo i potpuno je zaboravila gde je izlaz.
Cim je lisica izasla iz zbuna sepajuci njeno srce se primirilo.
Sarita:Pa ti si povredjena.-Tuzno je izgovorila zeleci da joj pomogne. Lisica je iznenadjeno stajala u celoj svojoj velicini pokusavajuci da uplasi devojcicu, ali uzalud. Njeno srce je bilo i suvise milo da napusti ranjenu devojcicu.

Sarita:Ne znam kako da te zovem, ali ajde da bude da si lisica. Ne znam bas puno o zivotinjama, ali sigurna sam da si neka vrsta lisice. Ako nisi, izvini.-Ljubko se osmehnula sklanjajuci svoju gustu kosu sa ramena. Zadivljeno je posmatrao.
Sarita je polako zakoracila ka lisici zeleci da joj pridje.
Sarita:Neces da me povredis, zar ne? Ja samo zelim da ti pomognem. Zapravo ne znam kako, ali pokusacu.-Cucnula je malo dalje i pruzila saku ispred njegove njuske. Njen nezan miris ga je opio i nije mogao da odoli. Liznuo joj je saku pustajuci je da mu pomogne.

Sarita:Pa ti si dobra!! E sad sta ti je?-Hrabro je pruzio svoju nogu ka njoj. Nije bio siguran hoce li mu ona pomoci, ljudsko dete ne zna puno. Ali je zeleo da sto duze provede vreme kraj nje.
Sarita:Joj sto je gadno. Ovo je gore nego kad sam ja odrala koleno. Kad sam ja odrala koleno meni je moj tata stavio granu i obavio maramu oko noge i stapa. Ne znam hoce li to tebi pomoci, ali probacemo. Samo da ja nadjem odgovarajuce drvce.-Ustala je sa prstom na ustima razmisljajuci koje drvo je bolje. Zgrabila je malu gancicu i prisla lisici.
Sarita:Mislim da ce ovo biti dobro.

Skinula je svoju maramu sa kose i obavila je oko stapa i noge. Njene sitne sake su milovale njegovo krzno i moc u njemu je zatreptala. To je ona. Nema sumnje. Nikada nije osetio ovakav elektricitet u svom telu. Ta plava kosa, Boze kako zeli da je dodirne. To malo bice je i suvise pametno za svoj svet.
Sarita:Gotovo! Nadam se da ce ti ovo drzati makar dva dana.

Uskoro je zacula glasno i snazno zvono. To je znak da je podne. U dvorcu se svaki dan odazove zvono koje celo kraljevstvo obavesti koji je deo dana.
Sarita:Oh, moram da idem. Moji roditelji me sigurno traze po livadi, a ako me nadju ovde bicu u nevolji. Zbogom lisice i brz oporavak ti zelim.-Ustala je na svoje male noge i kraljevski, kao prava princeza se naklonila i otrcala ka izlazu.

Tako ushiceno je zelela da isprica sve ovo svojoj majci, ali je dobro znala da to nije dobra ideja. Cutke je prisla kociji u kojoj su bili njeni roditelji. Usla je i zadihano sela izmedju njih.
Kraljica:Mila dugo ti je trebalo.
Sarita:Zaigrala sam se.
Kraljica:Gde ti je traka, imala si je bese?
Sarita:Jesam, ali sam je izgubila. Izvini.
Kralj:Sarita to nije razlog da se izvinjavas. Bitno je da si stigla na vreme. Narod jedva ceka da te vidi.-Srecno se osmehnula iscekivajuci da ponovo proseta gradom.

Cim se kocija zaustavila izletela je iz nje i prisla konjima koji su bili privezani za kociju.
Sarita:Sigurno ste umorni, sada cete jesti i piti, pa kad dodjemo ponovo u dvorac ja cu vas licno istimariti.-Kralj je slusao i divio se svojoj maloj, a tako briznoj cerci.

Kraljica:Ajde mila, idemo do tvog omiljenog pekara.-Odmah je krenula ka sebi poznatom putu. Gledajuci ljude kako se klanjaju po ulici, cudila se zasto to rade. Uvek se pitala ko je ona pa da joj se klanjaju. Princeza, da, jeste, ali i ona je covek. Ona je zivo bice bas kao i ono dete koje joj se sa osmehom klanja.
Ubrzo je dosla do pekare i brzo utrcala unutra.
Pekar:O vase visosti!-Pozdravio je nju i njene roditelje sa istim postovanjem.
Sarita:Cika pekare dosla sam.
Pekar:Vidim Princezo.-Njen otac je pruzio vrecu novca pekaru koji mu se punog srca zahvalio. Svaki mesec Kraljica i Kralj idu po svom Kraljevstvu i dele novac koji pomaze njihovom narodu.
Kraljevstvo Livada je najbogatije i najsrecnije kraljevstvo.
Kraljica:Mila, ostajes li ovde ili ides sa nama?
Sarita:Ja bih ostala da jedem moje omiljene rosule.
Kralj:Onda dolazimo po tebe kasnije.-Mahnula im je dok su izlazili.

Sarita:Ciko, mogu li ja dobiti rosule?-Stidljivo je upitala. Pekar je samo sa sirokim osmehom pogledao i otisao po vec spremljene rosule. Znao je da ce ostati kod njega i uzivati u slasnom jelu. Rosule su tradicionalno jelo u njihovom gradu. Debelo testo u obliku kuglice, a unutra puno istopljene cokolade sa krupnim lesnicima. Obozavala je to vruce i mekano testo koje joj se savijalo u rukama.
Cim je odlomila malo parcence umazala se istopljenom cokoladom.
Sarita:Uuu kako je dobro. Moram nesto da te pitam, ali je jako vazno pitanje cika pekare.-Pekar se odmah napravio ozbiljan, i ako je on rado hteo da se ismeje njenoj ozbiljnosti.
Pekar:Pitaj.
Sarita:Da li zelis, pazite jako je ozbiljno, da me naucite da pravim ove tako ukusne rosule?-Covek vise nije mogao da se protivi njenoj slatkoci i prasnuo je u smeh.
Sarita:Ja sam ozbiljna, a vi mi se smejete.-Sva musava se namrstila misleci da je pekar ne shvata ozbiljno.
Pekar:Izvini Princezo, moj odgovor je, naravno ozbiljan kao i vase pitanje, zelim iz sveg srca.

Radosno je pljesnula rukama.
Sarita:Onda me sledeci put ucite da pravim rosule.-Ushiceno je poskocila nastavljajuci da ih jede. Covek se pitao kako tako malo bice moze da bude radoznalo i zeljno zanja. Njegova cerka koja je starija od nje nema volju da kuva i da uci nove stvari. I svaki put se divio Princezi Sariti.

Trpajuci pecivo u usta razmisljala je o cudnom stvorenju u sumi. Da li je dobro?