Za tebe sam samo legenda《✔》

《23》

Nije bilo cak ni zivotinjskog smrada. Bilo je nesto prirodno. Nesto sto budi tako bujnu mastu. U jednom trenutku masta o prirodnim cudima, a u drugom.....ispustila je suzu niz oko plaseci se da se ne zaljubi u ovo bice.

Kada su stigli do kuce Sarita je cutke usla u kucu. Odmah je otisla do spavace sobe osecajuci se sve slabije. Krevet je tako privlacio, ali bila je prekrivena polenom. Naterala se da potopi svoje telo ispod tople vode.

Sarita:Sta mi se desava?-Prosaputala je pokrivajuci svoje hladno telo. Odjednom je drhtavica savladala, a glava joj pulsirala. Osecaj koji je tad prozimao nikad nije osecala. Pa cak ni onih dana kada je bila uzasno bolesna. To je bilo pre par godina. Danima je lezala u krevetu nepomicna. Celo kraljevstvo se zabrinulo za njen zivot. Ovaj put je bilo gore. Znoj je kvasila njeno lice, ali njoj je bilo hladno. Uzasno hladno.
Dok je Cer kuvao caj sebi i njoj primetio je da vise ne cuje njene sitne korake. Uzeo je skuvan caj i posao ka sobi. Video je kako mirno lezi sklupcana na krevetu. Osmehnuo se njenoj velicini naspram kreveta. Spustio je caj na drveni sto, a zatim prisao njenoj strani kreveta. Cim je video usne kako drhtavo ispustaju vazduh, a bledo lice kako ispusta znoj odmah joj je prisao.
Cer:Sarita?!-Prodrmao je. Cim je blago otvorila oci zabrinuto ga je pogledala.
Sarita:Ne znam sta mi se desava...-Prosaputala je jedva cujno. Oci su joj bile blistave.
Cer:Prehladila si se.-Uzeo joj je saku u svoju proveravajuci da li je vruca. Bila je hladna.
Kad je hteo da je pusti slabasno ga je uhvatila za zglob.
Sarita:Tako si vruc.-Buncala je zatvorenih ociju nesvesna sta se desava.
Kiselo se osmehnuo skidajuci majicu sa sebe. Zatim je skinuo i pantalone ostavsi u boksericama. Legao je na svoju stranu kreveta te je obgrlio oko struka. Osecao je njeno podrhtavanje cak i preko odece. Bribio je sve vise uz svoju kozu kako bi njegova toplota ugrejala njeno telo.
Dodatno ih je pokrio, a zatim joj smestio glavu na njegovo rame. Nije se bunila. Mozda jer nije bila svesna, a mozda jer joj je to toliko prijalo. Njegova vrelina, njegova vatra u telu.
Sarita:Bojim se.-Pogledao je u njene sklopljene oci i palcem presao preko njih. Spustio je vrele usne na jedan kapak, a zatim na drugi.
Cer:Bices dobro. Ugrejacu te.-I napokon je zaspala. Srce mu je lupalo kao ludo u grudima nesiguran da li zaista spava. Ili je izgubila totalnu svest. Ali cim joj je srce kucalo njegova smirenost je bila donekle pod kontrolom.

Osecao je kako joj se koza opusta. Bila je sve toplija i toplija. Noc je odavno pala i napolju je vec bio mrkli mrak. Satima je lezao kraj nje prenoseci joj toplotu. A prokleto mu nije smetalo. Nije mu smetalo sto je skoro go uz njenu kozu. Nije mu smetalo sto ih deli samo tanka spavacica na njenom telu. Nije mu smetalo sto ce mozda ovako lezati do sutra. Bio je ispunjen.
Sarita:Bojim se.-Posle mnogo vremena je progovorila i dalje zatvorenih ociju.
Cer:Cega princezo?-Namrstila se na njegove reci. Primetio je kako joj se obrve skupljaju.
Sarita:Nisam princeza....necu to da budem.....-Osmehnuo se prinoseci svoje usne njenom uvetu.
Cer:Onda nemoj. Ispuni svoju zelju. Budi slobodna.
Sarita:Moja zelja....ne mogu.....ne zelim da se udam za Alekseja....-Mrstila se vidno uznemirena onim sto je sanjala. Njene reci su ga pogodile toliko koliko i ugrejale.
Sama pomisao da je neki drugi muskarac gleda pospanu i napaljenu ga je izludjivalo. Pretvaralo u jos vecu zver.
Cer:Neces se udati za njega. To ti obecavam.
Sarita:Necu.
Cer:Neces.-Prigrlio je jos vise.

***

Probudila se nakon visecasovne dremke. Nije bila sigurna da li je spavala tri dana ili tri meseca, ali je znala da je prespavala duzi period.
Kada se pribrala osetila je necije prste kako prave sitne krugove na njenom kuku. Ukocila se na samu pomisao da je muskarac dodiruje, a znala je i koji je u pitanju.
Koza joj se najezila istog momenta i ukrutila. Osetila je cudan osecaj pri dnu stomaka. Cvrsto je zatvorila kapke zeleci da ubije osecaj uzivanja u sebi. Zasto joj se ovo ne gadi? Zasto joj se njegov dodir ne gadi?
Cer:Da li ti je bolje?
Sarita:Mislim da cu umreti od vrucine.-Siroki osmeh mu je zaigrao na licu.
Cer:To su dobre vesti. Idi i istusiraj se toplom vodom. Ja cu da nam spremim dorucak.
Sarita:Koliko sam spavala?
Cer:Oko osamnaest sati. Nista strasno.
Sarita:O bozee.
Cer:Makar si se oporavila. Ajde ustaj.-Nevoljno je ustala. Kada se i on izvukao iz kreveta primetila je da nema odecu na sebi. Samo bokserice.

Rumenilo je oblilo njeno lice u istoj sekudni. Zelela je da skrene pogled sa njega, ali kao da je imala potrebu da se uveri da je on stvaran.
Cer:Vise bih voleo da me dodirujes na isti nacin kao sto me gledas.-Nije se namrstila. Samo je ustala i otrcala u kupatilo.
Potrudila se da sto duze ostane u vodi kako bi zaboravila na njegove reci. Ali sve sto je duze bila to je vise razmisljala o njima. Nazalost ne samo o njima, njegovo telo joj je ostalo urezano. Zar neko bice uopste moze da bude tako isklesan?
Sarita:Uff!-Igrala se sa penom oko sebe sve dok zaista nije bilo vreme da izadje. Voda je polako postajala sve hladnija, a posle onog stanja od sinoc nije zelela da rizikuje. Ne bi volela da joj se opet to desi.
Nakon sto je na sebe navukla laganu i veoma toplu haljinu, podigla je svoje guste plave lokne u pundju i izasla.
Zacula je kako cepanica pada u razgorelu vatru, a plamen pucketa kao najlepsa melodija. Tiho je usla u dnevnu sobu gledajuci kako Cer sprema nesto u kuhinji.
Cer:Da li si gladna?-Primetio je da je tu. Mislila je da je bila dovoljno tiha da ga njegov zanosan sluh ne cuje.
Sarita:Da.-Prosaputala je te mu prisla. Zavirivala je i pokusavala da shvati sta to pravi. Koliko god se trudila da se seti tog jela nikako nije mogla.
Sarita:Sta je to?
Cer:Siguran sam da nikad nisi jela ovo.
Sarita:U dvorcu se spremaju svi specijaliteti sveta.
Cer:Ne i ovaj. Ovo je specijalitet bogova.-Usna joj je zaigrala na licu zabavljajuci se. Koliko god sve ovo ludo i nestvarno izgledalo, njena decija strana uziva u ovome. Koje dete nije sanjalo da ima neobican zivot. Da upozna nekog vukodlaka, vampira, duha ili nekog grckog boga pa da sa njima bude prijatelj. Ko jos nije mastao o nerealnim stvarima kao mali? Sarita jeste i to veoma. Stalno je mastala o nemogucem, a vidite je sad. Vec dane provodi u kuci boga, koji je jednim delom devetorepa lisica. Zivi u bajkovitoj sumi koja je bila deo njene maste citav zivot. A ono malo manje lepo, izgubila je nevinost bas sa tim bogon. Neverovatno, potpuno zaboravlja tu cinjenicu, a tako je bitna. Mogla bi da se navikne na ovako uzbudljiv nacin zivota da nema svoj sopstveni zivot van ove sume.
Ubrzo je Cer postavio sto, pa su seli za isti.
Cer:Probaj.-Ispitivacki je pogledala u tanjir. Nije bila sigurna sta je tacno u ovom jelu, ali je izgledalo divno. Pogotovo zanosan miris koji se sirio citavom prostorijom.
Isekla je jedan deo i probala. Neko vreme je nemo jela, sve dok nije shvatila koliko je ovo jelo njoj nepoznato i koliko je savrseno.
Sarita:Cer.....ovo je nesto najlepse sto sam ikad jela.-Odusevljeno je izustila uzimajuci novi zalogaj.
Cer:Moram ti reci da nikad nista lepse neces jesti.
Sarita:Slazem se.-Progovorila je punim ustima sto je njega iznenadilo. Prekrila je usta shvatajuci sta je uradila te brzo progutala zalogaj.
Sarita:Pardon. Ovo je bio trenutak ne paznje.-Osmehnuo joj se.
Cer:Zapravo mi ne smeta. Samo sam se iznenadio da princeza to sebi dozvoli.
Sarita:Ovde se ne osecam kao princeza.-Odlozila je pribor za jelo uzimajuci gutljaj limunade. Oh, kako je dobra kombinacija ovog jela i limuna.
Cer:Rekao bih da ti je drago zbog toga? Toliko ne zelis da budes princeza.
Sarita:Pre svega nisam imala pojma da su kraljevske haljine toliko teze od obicnih. Osecam se mnogo opustenije u ovim haljinama, a i nekako izgledaju lepse. Zatim nemam isplanirane dane. U dvorcu postoji vreme za sve. Vreme za jelo, setnju, ucenje, sviranje instrumenata, obilazak kraljevstva i ono najdosadnije poducavanje kraljevskim duznostima. Svaki dan je isti.-Pogleda ga tako zalosno da mu se na trenutak srce umiri od ubrzanog otkucaja. Ritam njegovog srca stalno podivlja kad je ona tu, a sada, zbog njenog pogleda je odjednom smirio otkucaje. Znao je i pre koliko pati za normalnim i slobodnim zivotom, ali bas ovolika usamljenost.....
Cer:Sta ti je najvise smetalo u takvom zivotu?-Neko vreme je bila zamisljena. Gledala je u njegove prste koji obavijaju staklenu casu.
Sarita:Pored cinjenice da nisam imala dovoljno vremena za citanje....... Smetala mi je moja duznost. Moja najveca duznost prema narodu je da se udam i rodim naslednika. S tim da ne mogu da cekam da tog coveka zavolim, vec se moram udati za ocev izbor.-Izdahnula je i ponovo pocela da se davi u hrani.
Cer:Kako to da do sad nisi udata? Imas i suvise godina za to.
Sarita:Moj otac je imao razumevanja. Trudio se da odugovlaci kako bih ja nasla coveka svog zivota. Poput njega i moje majke, ali taj covek nikako da dodje.-U sebi se tiho osmehivao znajuci da je njegova Sarita izrasla u divnu osobu.
Sarita:Kako to da ti nemas zenu?-Znatizeljno ga je pogledala.
Cer:Valjda je razlog isti kao tvoj.