Za tebe sam samo legenda《✔》

《40》

Njene ruke su drhtavo pokušavale da dodirnu njegove grudi, ali nisu uspele. Toliko je bolelo da nije imala srca da ga dodirne.
Plašila se da se ne raspadne u njenim rukama.
Čula je nameštanje luka i strele iza sebe. Istog časa je podigla pogled ka šumi videvši bezbroj vukova i devetorepih lisica. To su životinje iz tamne šume.
Dva vuka su krenula ka njoj dok su svi ostali pošli ka vojnicima. Sarita nije marila za strah prema vukovima. Nije marila, jer se osećala sigurno pred Cera čak i kad je mrtav. Vukovi su bili svetlo sive boje, očigledno su i oni bili pod nekom vrstom magije.
Pažljivo su prilazili njoj i Ceru. Nisu želeli da je uplaše, nisu želeli da vide Cera beživotnog. Čim su ispustili gorak urlik znala je da je zasigurno mrtav. Njega više nema. Nema ga. Ugasio mu se život taman kada je dobio šta je hteo, nju. Nju i potomstvo koje raste u njoj.
Nije ni bila svesna da nije sve odneo sa sobom. Ostavio joj je najdragoceniju stvar. Svoje seme. NJihov zajednički plod.
Nije marila za vrištanje iza sebe. Nije marila ni za vrištanje ni za dozivanje. Možda to nije bila ljudska stvar, ali upravo su ljudi ubili nedužno biće. Bilo je sramota što je deo takvog porekla. Ljudskog.
Vukovi su prestali da zavijaju prilazeći Sariti. Pružili su joj šape uz znak prijateljstva. Pomislila je da je ovo možda Cerova porodica. Možda su ovo njegovi prijatelji i čuvari.
Nakon što im je pomazila šape vukovi su počeli da odvlače Cerovo telo u šumu dobro pazeći da mu ne povrede telo. Još više je zaplakala videći kako se brinu o njemu kao da je živ. Kao da njegovo srce radi, ali ne radi.

Potrčala je ka njima, jer je već uveliko zaostajala. Začula je vrištanje svoje majke i odmah se okrenula. Videla je kako trči ka njoj sva uplakana.
Kraljica:Mila ne idi!! Molim te!! Tvoj otac ne zna šta radi!!-Sarita je besno pogledala. Gledala je očima kojima nikad nije nikog pogledala. Ona je bila poznata po dobroti i empatiji, sada je empatiju gajila samo prema Cerovom lešu.
Sarita:Volela bih da ti mogu poverovati.-Sa tim rečima je ušla u šumu. Videla je kako se providan mehur obavija oko šume. Njena majka nije mogla da joj pridje.
Pogledala je ka životinjama i vojnicima. Njen otac nije prestajao da se bori sa pogrešnim neprijateljima. Bio je slep da uvidi pravu istinu.

Ubrzo su došli do jezera kod kog ga je prvi put videla pre mnogo godina. Ovde mu je previjala šapu. Setivši se toga još je jače zaplakala.
Po:Devojko, tvoje stanje nije zdravo.-Uplašila se glasa iznad sebe. Pogledala je u išaranu pticu koja je bila iskićena dugim prerijem. Tek sad se setila da je ovaj glas čula ono veče kada je previjala Cera. Taj glas je bodrio da pobedi svoj strah. Želela je da ga pita mnogo šta, ali prosto više nije imala snage.
Po:Tvoja tuga mu samo odmaže da ode sa ovog sveta u miru.-Pogledala je u vukove koji su smestili Cerovo telo tik do jezera. Zatim su pogledali u Saritu pa otrčali u tamniji deo šume. Više nije mogla da ih vidi. Kleknula je kraj leša gledajući u njegove grudi. Nadala se da će se pomeriti, da će se osmehnuti i reći joj da je živ. Ništa od toga se nije dešavalo, a ona je neprestano gledala u nadi.
Po:Njegovo srce je stalo Sarita, ali veruj mi da je kucalo samo za tebe tokom života.-Obrisala je suze koje su se odmah vratile.
Sarita:Kako znaš?
Po:Bio sam njegov saputnik od njegovog rodjenja. Znam sve što je preživeo, osećao i želeo tokom života. Znam i ono šta želi sad.
Sarita:Kako to možeš da znaš?
Po:Godinama naučiš da misliš kao osoba sa kojom provodiš vreme. Tako sam i ja izučio njegove misli, znam sta bi sada najviše voleo.
Sarita:Verujem da bi želeo da ne tugujem?
Po:Zapravo svestan je da moraš tugovati. Bio je na tvom mestu i ne traži od tebe nemoguće. Želi svim svojim bićem da se čuvaš, da budeš bezbedna.-Osmehnula se iscrpljeno napokon uspevši da ga dodirne. Nije se raspao, bio je tvrd kao i tokom života.
Sarita:Volela bih da je malo manje brinuo o mojoj bezbednosti, a više o svojoj.
Po:To nije u njegovoj prirodi. Bića njegove vrste uvek prvo štite nedužne i voljene, pa sebe ni ne štite.
Sarita:Da sam mu verovala do ovoga ne bi došlo.-Po je sleteo odmah do nje kako bi je dobro pogledao u oči. I zaista, video je čistu ljubav. Video je ono što je očekivao. Znao je da obična devojka ne može proizvesti onako moćan vrisak.
Po:Da si mu poverovala ne bi saznala istinu skoro.
Sarita:Pa šta, on bi barem bio živ.
Po:Ne možemo da popravimo prošlost Sarita, ali možemo da sredimo budućnost i sadašnjost.-Ponovo je smestila njegovu glavu na svoje krilo željno ga milujući po vratu i obrazima. Pamtila je svaki brežuljak, svaku tačku njegovog lica.
Sarita:Bojim se da više nemam šta da popravim.-Opet je gorko zaplakala nemajući više šta da izbaci iz sebe. Suze su već isušile u njenim očima, a ona još uvek ima nagon za plakanjem.
Sarita:Nije mi jasno kako ga je strela ubila. Rekao mi je da devetorepim lisicama ljubav daje snagu. Ako su voljeni ni taj otrov im ne može ništa.
Po:To je tačno, ali njegovo srce je bilo bez ljubavi nedelju dana. Možda si ga ti i tih dana neizmerno volela, ali njegovo srce to nije znalo.
Sarita:Ali zar ne postaje ranjiv tek posle mesec dana?
Po:Istina, postaje. Samo što je on Bog. Kada si Bog imaš dosta prednosti. Jaču snagu, više moći, u svakom slučaju nadmašuješ obične devetorepe lisice. Mada postoje i mane te titule. Kao na primer ova.-Spustila je svoje usne na njegovo čelo. Dugo ih je držala naslonjenim na sada potpuno hladno telo.
Sarita:Izgubio si vrelinu. Izgubio si boju mili. Sada si bledji čak i od mene, a to je teško.-Osmehnula se zamišljajući da je čuje.
Sarita:Oprosti mi molim te....-Po je posmatrao sa strane. Ova devojka je rodjena da voli, rodjena da bude voljena. Samo nije umela. Nije znala kako da se upusti u ruke jedne životinje, a silno je to želela.

Po:Moraš da ga umiješ vodom iz jezera.
Sarita:Ta voda je neverovatno hladna. Zašto baš njom?
Po:Ta voda jeste najhladnija, ali u sebi ima neverovatnu moć. Nažalost njemu neće pomoći da se probudi, ali kada devetorepa lisica umre mora se pokvasiti njom. Tako bogovi uzmu njegovo telo. Zvuči surovo, ali je tako.
Sarita:Uzeće mu telo? Doći će ovde po njega?
Po:Ne. Bogovima ne treba vizualno prisustvo da bi uzeli nekoga sa zemlje.
Sarita:Mora li to danas? Nemam srca da ga polivam tom hladnom vodom.
Po:Može se sačekati jedan dan, ali i sutra ćeš se isto osećati.
Sarita:Znam samo ne želim još da ga uzmu.-Po je razumeo. Isto je radio i Cer. Odugovlačio je koliko god je mogao.