Za tebe sam samo legenda《✔》

《42》

Suviše se trudila da sve sredi za njegovu dušu, da je napokon izbacila bolne dane iz glave.

Prošlo je nekoliko dana od Cerove smrti. Sarita je sredila celu kuću, koliko iznutra toliko i spolja. Danima nije pričala. Po je uvek bio tu negde u blizini, ali nikad nije progovorio ni reč sa njom. Mislio je da je to njen način da preboli. Način da se navikne na sve ovo.
Sariti nije trebalo navikavanje na novu sredinu, jer se njoj nova sredina neizmerno dopadala. Bila joj je teška samoća.
Svako jutro bi išla do rajske šume kako bi se okupala u reci koju su ona i Cer stalno posećivali. Obilazila je sva mesta koja joj je on pokazivao. Čak i centar šume, onaj rascvetani deo koji je oduševio. Po povratku kući svraćala je do jezera. Znate, brzo je Cerovo telo nestalo, ali sa njim i kamen. A pomisao da je stvarno otišao u novi život sa kamenom u njoj je budilo neku sreću.
Sedela bi nekoliko sati kraj jezera. Ćutala bi, jer više nije imala šta da priča. Više nije imala dovoljno lepe reči da iskaže svoju ljubav, ali i patnju. Te reči nisu postojale ili bar ona nije znala za njih.
Dok je bila kući ili na nekoj livadi, čitala bi knjige. Čitala, čitala i trudila se da pobegne u tudje živote kako bi svoj zanemarila. Nekad bi joj uspelo, ali često bi postala ljubomorna da nečiju uspelu ljubavi i odustala bi. Zar ona I Cer, koji su se voleli više od bilo kojih junaka u romanima, ne zaslužuju srećan kraj? Zar je ovo kraj njihovog romana?
Nadala se da nije, ali očigledno jeste.

Sada je izvlačila vodu iz bunara nameravajući da zalije cveće. Svuda oko kuće se nalazi sareno cveće raznih vrsta i to je jedino šareno mesto u tamnoj šumi.
Dok je nosila kofu sa vodom ugledala je Poa kako doleće. Sleteo je na obližnje drvo koje je bilo izuzetno malo. Tek je krenulo da raste i jača.
Po:Dobro jutro Sarita.-I to je bio trenutak kada je čula nečiji glas posle nekoliko dana.
Sarita:Dobro jutro.-Po je znao da je ona čista duša, jer čiste duše nadju ljubav za svakog. Pored toliko krvavog srca ona je skupila snage i poklonila mu osmeh. Znao je da osmeh nije bio iskren, ali namera jeste.
Po:Kako se osećaš? Budi iskrena.-Spustila je kantu sa vodom gledajući u red belih ruža.
Sarita:Kad sam bila mala krišom bih uzimala semena za bele ruže od baštovana. Otrčala bih na kraj livade koja se nalazi u sklopu ove šume. Svaki put kada bih bila loše posadila bi po jednu ružu.-Po je shvatio poentu priče. Pogledao je u red ruža, bilo ih je......mnogo. To je otkrivalo i njena osećanja.
Sarita:Kako si ti, Po.
Po:Dobro sam. Ne brinem za Cera, jer znam da nije umro žaleći. Umro je srećan kraj tebe. Brineš me ti.-Skrenula je pogled uzimajući ponovo kofu u ruke počevši da zaliva cveće.
Sarita:Ja?
Po:Voleo bih da pričaš sa mnom, voleo bih da jedeš. Tvoja koža sve više uranja.
Sarita:Žao mi je, ali ne mogu.
Po:Prvo ili drugo?
Sarita:Ne mogu ništa od toga.-Po je njene neprijatne pokrete shvatio kao znak da treba da ode. Još nije vreme za razgovor.
Sarita:Kako sam umrla u prošlom životu?-Iznenada je upitala željna odgovora. Po je zaustavio je svoja krila i okrenuo se ka njoj.
Po:Šta kažeš da sednemo, pa da ti sve lepo ispričam?-Klimnula je glavom ostavljajući sada praznu kofu. Sela je na travu kod ogromnog stabla, a Po je stao malo ispred nje.
Sarita:Slušam.
Po:Ni u prošlom životu nisi bila obična devojka, ali nisi bila ni plemićke porodice. Bila si siroče. Odrasla si u sirotištu, a u to vreme se takva deca nisu prihvatala.
Bila su odbačena u tih par kvadrata.
Deca iz višeg ranga, kako su ih zvali, su često na putu do škole bacali smeće na siročad. Za to niko nije mario. Ti si od malena bila u tom mestu.
Sarita:Koliko dugo deca ostaju u sirotištu?
Po:Žene sve dok se ne udaju, a muškarci dok ne odluče da se osamostale.
Sarita:Ali šta ako se nikad ne udaju?
Po:Onda ostaju u sirotištu kao vaspitačice i radnice.-Pitala se koliko svet mora biti surov da zarobi ljude u par kvadrata.
Po:Cer te je upoznao. Zapravo ne mogu reći baš upoznao, ali te je ugledao jedno veče kada si bežala iz sirotišta. Uputila si se na koncert, tada izuzetno poznatog pijaniste. Bila si očarana muzikom. Sreća pa je taj koncert bio na otvorenom inače ne bi mogla da udješ unutra. Cer te je pratio noćima. Ti bi svake srede bežala, jer se sredom održavao koncert. Oblačila bi stalno istu haljinu, jer ti je samo ta haljina bila prikladna za ljude. Primetio je to, ali to ga nije odbacilo od tebe. Voleo je tvoj osmeh sa kojim si slušala muziku. Voleo je tvoje cupkanje prstima dok si se vraćala sa koncerta još u zanosu muzike. Tvoja hiperaktivnost je mamila tudje poglede. Nisi bila srećna u tom životu, ali si tražila sreću. Cer te je danima posmatrao. Gledao je kako sediš napolju sama u jednom kutu dvorišta i crtaš. Posle sam otkrio da si crtala instrumente, veoma talentovano.-Pomno ga je slušala udubljena u priču.
Sarita:Kako mi je prišao kada sam stalno bila u sirotištu?
Po:Vas su često slali na dobrotvoran rad. Svako dete starije od deset godina bi imalo svoje imanje na koje bi išlo tri puta nedeljno. On je znao koje je tvoje. Dok si punila kofe na reci prišao ti je. Plašila si se ljudi i nije mu bilo lako da pridobije tvoje poverenje. Ali svaki put kada bi došla na to imanje on bi ti krišom pomagao. Nosio bi teške kofe vodom, krunio bi kukuruz kako ne bi imala žuljeve. Čak bi te i na konju vratio u sirotište.-Zamišljala je sve te trenutke i zaista je žalila što se ničega ne seća.
Sarita:Zvuči kao lepa ljubavna priča.
Po:Bila je prelepa. Imala si svega šesnaest godina kada ste se upoznali. On te nikako nije prosio, a ti si to stalno iščekivala. To je bio tvoj jedini izlaz iz tog groznog mesta. On je to znao i želeo je da ti pomogne. Samo, devetorepe lisice se ne venčavaju. Niste mogli dobiti venčani list bez venčanja. Zbog toga je Cer dve godine razmišljao o svojoj odluci. Na kraju je ipak odlučio da ti prizna ko je i šta je. Ti si, pa bila si poprilično bezobrazna u tom trenutku. Znaš, u prošlom životu nisi bas mnogo čitala. Zbog toga nisi imala baš puno mašte. Nisi mu verovala na reč, ismejavala si mu maštu, ali kada ti je pokazao.......umesto da ga se uplašiš ti si mu pokazala divljenje. Nisi ga gledala kao životinju i kao zver. Gledala si ga sa ponosom. I zaista, njegov plan se ostvario. Oteo te je jedne noći i doveo ovde. Svi su te tražili, a opet nikog nije bilo briga za siroče. Do tog dana svi koji su znali da Cer postoji ili koji su skoro bili sigurni, su ga voleli. Ali tad su počeli da ga mrze. Deca su naglo počela da nestaju i ne samo siročad. Počeli su da okrivljuju njega, jer je šuma u to vreme takodje bila zaštićena ovim omotačom. A gde bi deca bila nego na mestu gde ih niko ne može naći?
Zbog toga su počele mržnje prema njemu.
Sarita:Ali on nije krao tu decu. Ko je onda?
Po:U to vreme su počele ozbiljne svadje izmedju država. Vlast je to krila od ljudi, ali nisu mogli dugo. Počeo je rat. Počeo je rat i tvoja briga. Znala si da tvoje godine idu. Znala si da ćeš godinama osedeti, izgubiti smisao na ovom svetu i to u slučaju da preživiš rat. Nisi želela da dozvoliš da umreš zbog neke strele koja će zalutati. Nisi želela da napustiš čoveka kojeg si ludo volela, siguran sam da ćeš ga uvek voleti. Prosto si želela da ostaneš sa Cerom. Nisi želela da ga napustiš, a ni da te on gleda kako hramlješ dok je on mlad. To ti se činilo užasno, a i njemu ne zato što bi mu tad bila možda odbojna jer ne bi. Voleo bi te kakva god da si. Plašio se života bez tebe. Plašio se tvoje smrti. Samo što nije smeo da te uvede u svoj svet, baš zbog tog straha. Nije smeo da te preobrazi u devetorepu lisicu, jer samo neki ljudi prežive.
Sarita:Kako to misliš?
Po:Taj proces je lak. Cer je trebao samo da te poseče svojom kandžom kod srca, čak i nije bolno. Ali ako ta osoba nije dovoljno jaka, srce ne može da izdrži stranu tečnost iz kandži. Nije želeo da rizikuje, ali ti si htela. Krišom si se dogovorila sa jednom devetorepom lisicom iz šume da ti ona to uradi. I uradila je, ali Cer je bio u pravu. Nisi bila suviše jaka za to. Vrisnula si od bola. On te je naravno čuo i odmah došao, ali kasno. Umrla si mu na rukama.-Gledala je u Poa iznenadjeno.
Sarita:Kakva glupost. Zar sam toliko bila nepromišljena?
Po:Imala si svega devetnaest godina. Uostalom ne misliš li da si i sada takva?-Malo bolje je razmislila i shvatila da je tu osobinu zadržala. Ostala je izuzetno nepromišljena.
Sarita:Očigledno jesam.
Po:Sada je vreme da proverimo Cerovu predpostavku.-Zbunjeno ga je pogledala još uvek obradjujući celu priču.
Sarita:Kakvu predpostavku?-Primetila je srećniji izraz lica na njemu. Zbunjeno ga je gledala želeći objašnjenje.