Za tebe sam samo legenda《✔》

《50》

Pismo od kraljevske porodice.
Sarita:Ovo je......Cer to je Lili sigurno.-Ushićeno ga je zagrlila.

Uzeo je u naručje spustivši je u svoje krilo kada je seo na stolicu. Odmah je počela da otvara pismo.

,, Draga moja princezo. Oprosti mi što ti pišem tek nakon ovoliko godina, ali zapravo nisam znala gde bih ti poslala pismo. Na koju adresu. Onda sam se setila tvoje zainteresovanosti o Mračnoj šumi. Bila je suviše velika od samog tvog detinjstva da ne posumnjam da si sada tamo. Možda sam luda, možda ovo pismo nikad neće doći do tebe, možda sam samo umislila, ali verujem da si u toj šumi. Verujem da znaš nešto mnogo magično za ovaj svet.
Tvoje pismo koje je kraljevstvo dobilo za odabir naslednika je uzdrmalo sav narod. Zašto moja porodica i ja?
Moj život se svodio na metlu, a ne sa krunom. Sad. Sad je drugačije. Ljudi me gledaju sa blagim prezirom, ali to su samo ljubomorne duše. Ostali me gledaju sa divljenjem, a ja ne mogu da prestanem da razmišljam o tebi. Svi ljudi smatraju da si mrtva. Vrisnula si poput životinje i otišla u šumi sa životinjama. Svi smatraju da si poludela i mrtva. Ja? Ja smatram da si mnogo više od onoga za šta te svi smatraju. Ja mislim da si našla ono o čemu si godinama sanjala. Samo se nadam da sam u pravu i da ovo pismo čitaš sa osmehom na licu, jer želim da ti kažem da si najdobroćudnija osoba na ovom svetu.

Znam da je tvoj san van dvorca. Znam da si verovatno srećna negde u šumi, barem se tome nadam. Volela bih da ovaj put dodješ na bal koji je organizovan za mog sina, a ne za tebe. Ovaj put da dodješ u slobodnoj haljini, puštenoj kosi i bez brige hoće li te neko veriti. A čak ne moraš da brineš o manirima. Želim da na bal dodje Sarita, a ne princeza. I u slučaju da nisi sama u onoj šumi, pozivam i ostale članove tvog života da u subotu uveče prisustvuju balu. Hvala ti za sve!

Naslonjena na Cerove grudi pažljivo je čitala pismo. Čim je završila prepustila se Cer ovim umirujućim češkanjem.
Cer:Ona je bila tvoja asistentkinja?
Sarita:Ona je bila jedina osoba koja me zaista razumela. Nikad me nije smatrala ludom što nisam zadovoljna tako raskošnim životom. Razumela me je.-Poljubio je u teme.
Cer:Pozvana si na bal koji se održava u tvom rodnom dvorcu, a ti nisi povod bala.-Nasmejali su se shvatajući šta su sve preživeli.
Sarita:Bez korseta, bez utegnute kose, bez udaje, pa čak i bez manira. A uz to najzgodniji muškarac na svetu. Zvuči kao najlepši bal na kom je iko ikad bio.-Podigao joj je glavu sa grudi ljubeći joj nasmejane usne. Srce mu je kiptalo od sreće što je svaki dan gleda nasmejanu.
Cer:Želiš li da idemo?-Zbunjeno ga je pogledala.
Sarita:Ne možemo. Tamo će biti grofovi, kneževi, razni kraljevići i svi mene poznaju. Ne bi bilo zgodno da se pojavim pred svima njima.
Cer:U pravu si. Ne bi bilo zgodno.-Prekrila je razočaranje na licu, ali Ceru nisu trebale suze ili osmeh da bi znao kako se ona oseća. Trebalo mu je samo oštro čulo sluha.
Nastavili su da troše vreme uživajući jedno u drugom. Ubrzo je noć postala toliko crna da je napolju veoma zahladnilo. Ušli su unutra kako bi skuvali čaj čekajući Auroru i Arijana.
Nisu očekivali da će doći pre ponoći, pa se nisu brinuli kada je kazaljka prešla brojku.
Sedeo je kraj kamina gledajući kako mu Sarita polako prilazi noseći šolje sa čajem.
Pružila mu je jednu, a zatim sela kraj njega.
Sarita:Koliko ćeš ga nositi tako vezanog u običan kanap?-Upitala je pokazavši na ogrlicu oko Cerovog vrata. Bio je to običan kanap koji je čvrsto držao plavi kamen koji mu je Sarita dala misleći da je mrtav.
Cer:Dokle god budem živ.-Osmehnuo joj se ispijajući čaj. Uzvratila mu je topao osmeh, a zatim ipak odlučila da ga pita.
Sarita:Kako si zaboravio svoje roditelje? Kako se to radi?-Video je tugu u njenim očima koju je bezuspešno pokušavala da sakrije. Dobro je znao da je to izjeda. Opet je ona godinama bila deo tog dvorca.
Cer:Za mene to nije bilo teško. Nisam ih baš puno poznavao, ako sam ih uopšte poznavao. U tvom slučaju to nikad neće proći. Nikad nećeš prestati da ih žališ, ali poenta je da tu bol usadiš u sebe. Nekako je prisvojiš. Nikako ne smeš da dozvoliš da bol prisvoji tebe. Ako se to desi, radićeš stvari koje će te dovesti do ludila.-Pažljivo ga je slušala upijajući svaku reč. Da li zaista žali čoveka koji je hteo da ubije njoj nešto najvrednije? Možda je ona ipak boginja ljubavi, možda ta moć ne utiče samo na njenu sadašnju porodicu.
Cer:Još te nešto muči?
Sarita:Samo pitanje čime sam te zaslužila. Čime sam zaslužila sve ovo, to me takodje muči.-Smestio joj je glavu u svoje šake fiksirajući joj pogled na svoje oči.
Cer:To treba ja da se pitam, a ne ti. Zaslužuješ mnogo više. Mnogo.-Otvaranje vrata je trglo Saritu, ali zbog Cerovih ruku nije mogla da se pomeri.
Arijan:Zaista mama zaslužuješ mnogo. Mada najbolju decu već imaš, muža tu i tamo, ali dobro. Naći ćemo ti drugog.-Aurora je prišla svojim roditeljima ušavši u njihov zagrljaj. Cer je oštro pogledao u Arijana.
Cer:Nemoj da zaboraviš da se sutra boriš protiv mene.-Arijanu su odmah ruke pošle ka zagrljaju.
Arijan:Mislim da povlačim reči mama. Imaš divnog muža.-Svi su se nasmejali sedeći na podu.
Sarita:Zaista imam. Ne mogu ništa lepše poželeti od ovoga.-Poljubila je svoju decu ponosna na njih. Na njihovu narav. Ponosna na ljubav koja je u ovoj kući.

Nakon dva dana Sarita je zajedno sa Arijanom bila u rajskoj šumi.
Sarita:Znači nepristupačna je?-Arijanovo snuždeno lice joj je sve reklo. Zaista mu nije dan.
Sarita:Da probaš sa plesom. Nauči da plešeš, pa je pozovi na neku igranku.-S nevericom je pogledao.
Arijan:Da plešem? Ja?
Sarita:Znam da u tvom životu jedino borilački sportovi imaju važnost, ali za nju je to ples.
Arijan:Meni to ne smeta. Šta više veoma je dobra u tome.-Sarita se osmehnula svom zaljubljenom sinu.
Sarita:Zašto i ti ne bi probao.
Arijan:Kao što si rekla, u mom životu nema plesa.
Sarita:Ali ima te devojke, zar ne? Ako nekoga voliš, voliš i ono što njega ispunjava. Misliš li da tvoj otac nije video tvog dedu kako će ga ustreliti? Jeste, znam da jeste. Nije ga ubio samo zato što je meni moj otac značio bez obzira na sve.-Arijan ju je zbunjeno gledao.
Arijan:Mama to je mnogo ozbiljnija tema od plesa.
Sarita:Upravo tako. Ako nisi spreman da naučiš par plesnih pokreta, hoćeš li biti spreman da voliš jednu plesačicu?-Ustala je sa trave prišavši zbunu kupina. Krišom je posmatrala izraz lica svog sina. I u trenutku kada je ugledala malu krivinu na krajevima njegovih usana znala je, jednog dana će biti divan muž.
Arijan:Valjda par koraka neće uništiti moju muškost.
Sarita:Misliš li da je tvoj tata pravi muškarac?
Arijan:Svi bi voleli da budu kao on. Pa čak i ja.
Sarita:On zna mnogo više od par plesnih koraka, a opet je muškarac. Uostalom, samo par plesnih koraka te deli da postaneš poput Cera. Zar ne?-Arijan se osmehnuo poljubivši majku.
Arijan:Mama, volim te.-Ponovo ju je poljubio, a zatim otišao. Možda da uči korake, a možda jednostavno da vidi svoju tajanstvenu devojku. Nije ni marila gde je. Znala je da su Cer i ona uspeli u odgoju, sada preostaje samo da ih zaštite od zla koji hara svetom.