Za tebe sam samo legenda《✔》

《9》

Sarita:Boze kao da ces mi ispricati neku mracnu tajnu.-Njegov suv kasalj nakon te recenice joj je potvrdio njeno misljenje. Stvar je zaista ozbiljna.

Kralj:Ne zelim vise da gubim vreme!! Razumes li me!!?
Kraljica:Dragi, smiri se. Nista neces postici ovim.-Pokazala je na nered oko njih i s ljubavlju ga zagrlila.
Kralj:Moram je naci.
Kraljica:Naci ces je. Samo se smiri.-Par sekundi je spokojno mrsio njenu kosu, a zatim se grubo udaljio od nje. Izjurio je iz prostorije zeljan svoje cerke. Mora je naci. Ona je njegov plod, plod njegove zene i mora je naci zivu i zdravu.
Kralj:Dovedite sve vojnike u balsku salu!!! Veceras krecemo u potragu!!!-Poslusno su klimnuli glavama i posli da izvrse naredjenje.

Cer:Spremna?
Sarita:Zar se ne bojis da cu ti pobeci?
Cer:Zar mislis da bih te pustio da se bojim? Nemam razloga za brigu. Ako pokusas da predjes odredjenu granicu sume, oseticu.
Sarita:Previse pricas bajke.
Cer:Mislis li da je to bajka? Cak i najmanja zivotinja, ako pokusa da napusti sumu bez mog odobrenja, ja to osetim. Ako mi ne verujes, proveri.
Sarita:Mislim da me ni ne zanima.-Osmehnuo se gledajuci njeno iznervirano lice.

,,Ovaj covek je lud. Veruje u bajke. Boze u cijim sam ja rukama!!"

Cer:Krecemo?-Klimnula je glavom. Vodi je njoj nepoznatim putem. Zapravo, svaki kutak joj je nepoznat. Ubrzo je osetila svoj strah. Strah sume. Ponovo je tu. Jeza je oblila i u trenutku je izgubila ravnotezu. Pogledala je u drvo ispred sebe, a bela svetlost se odmah srucila oko nje.

X:Ovo sam ti donela!! Mama kaze da je za posebne prilike.
Cer:Zasto si mi onda donela? Trebala si da cuvas to.-Devojcica se snuzdila i postidela.
X:Ali za mene je svaki nas susret poseban. Samo sam poslusala mamu.-Postidjeno je sela u njegovo krilo. Jedno vreme je bledo gledao, a zatim je samo pomilovao po ugljastoj kosi i poljubio je u teme.

Cer:Dobro si?-Otvorila je oci po deseti put pokusavajuci da shvati o cemu se radi, a zatim je shvatila. Sve je bila samo iluzija. Nakon sto je pogledala u Cera, njegove zenice su se prosirile, a telo razgranalo.
Sarita:Ti....-On je bio u njenoj iluziji. Zasto? Ovo drvo, ispod njega su sedeli on i ta devojcica. Sta se desava?
Cer:Ja?
Sarita:Nista. Sunce me osamutilo na trenutak.-Sumnjicavo je pogledao znajuci da laze. U sred su guste sume i sunce se nije ni primecivalo. Lagala je, znao je to, ali je cutao.
Samo je klimnuo glavom i pruzio joj ruku kako bi se uspravila. Odbila je pomoc i sama krenula napred. Nije znala ni kuda ide, sve dok je cula njegove korake iza sebe, znala je da ide u pravom smeru.

Sarita:Gde idemo?
Cer:Na jedno posebno mesto.
Sarita:Zasto je posebno?
Cer:Tu sam upoznao svoju prvu ljubav, tu sam rodjen.-Zbunjeno ga je pogledala.
Sarita:Zasto bi mene zanimalo gde si upoznao prvu ljubav?
Cer:Zanima li te gde sam rodjen?-Prevrtala je pitanje u glavi i zatim shvatila da je zaista zanima kako izgleda kuca u kojoj je rodjen.
Sarita:Mozda.

Nastavili su pesaciti. Vec je osecala umor i blagu bol u nogama, kada su krocili u bajku. Taj prizor. Ta lepota. Njeni pogledi su od uzbudjenja i lepote strkali svuda oko njih. Osmeh na njenom licu je bio trajan i dug. Dovoljno dug da ga Cer spazi i razgleda.
Sarita:Neverovatno!!-Toplota koja je ispunila je ucinila da potpuno zaboravi na njegovo prisustvo. Sa odusevljenjem je gledala u rascvetano drvece. Ona i Cer su stajali na uzvisenju. Rekla bi da je to neka vrsta rupe ispred njih. Odmah kraj njenih nogu se nalazila nizbrdica koja je vodila do tog raja. A pogled je vodio ka sumi punoj raznog voca i plodova. Sve je bilo sareno, pa cak i livada. Polovina rupe je bila posuta gustom sumom kojoj se kraj nije mogao videti od spustenih i gustih oblaka. A druga polovina je bila u jakom sarenilu od cveca. Livada je bila prostrana i ogromna, raskosna cvecem i sitnim insektima koji su letali okolo.
A ono sto joj je odmah privuklo paznju jeste zubor, glasan zubor koji se nalazio sa njene desne strane. Tamna reka koja je izvirala negde u mracnoj i njoj strasnoj sumi se upravo ovde prerusavala u bistru vodu. Cist i visok vodopad se spustao do raja, a zatim nastavljao svoj tok kroz divnu livadu, ulazeci u gustu sumu. Onu rajsku, ne strasnu i zabacenu.
Divila se peni koja se stvarala od jakih mlazeva vode, a zatim je Cer napokon progovorio.
Cer:Dobro dosla u najlepse mesto na svetu.
Sarita:Ime savrseno pristaje.-Odusevljeno je izustila, a zatim zakoracila blize ivici.
Cer:Zelis li da obidjemo ovo mesto?
Sarita:Trebalo bi nam previse vremena za sve ovo.
Cer:Zapravo je mnogo vece nego sto mislis. Ajde kreni.-Posao je ka nizbrdici koja je vodila ka podnoziju. Krenula je za njim ni ne obaziruci se da nije u svom dvorcu, vec u nekoj zabacenoj divljini. I to sa potpunim strancem....

Cer:Stani tu.-Pokazao joj je na jedan mali kamen. Zbunjeno je stala i pratila njegove pokrete. Samo jednim zvizdukom je ucinio da livada, a rekla bi i suma, postane puna raznih zivotinja.
Sarita:Neverovatno...-Divlji konji, ptice, zecevi, jeleni......cak su se i ribe igrale u reci, a u sumi se krile ko zna koliko jos zivotinja. Mnoge je prvi put videla.
Cer:U gornjoj sumi zive vukovi, lisice, divlje svinje, sakali, vrane i jos mnogo opasnih zivotinja. Ovde zive pitome i nezne vrste. Gornja suma je stit ovim zivotinjama.
Sarita:Razumem. Ti si jedina osoba koja zna za ovo mesto?
Cer:Ti i ja.
Sarita:Zasto sam toliko bitna u tvom zivotu? Sigurna sam da ne bi bilo kome pokazao ovo mesto.-Osmehnuo se.
Cer:Zapravo....nisi samo meni bitna.-Pokazao je rukom neki cudan znak, a onda je ugledala par zivotinja koje im prilaze.
Sarita:Da li bi trebalo da se bojim, jer uopste ne osecam strah?
Cer:Oni su tvoji prijatelji. Zapravo svi oni, ali ovo su oni najbolji.-Zbunjeno ga je pogledala. Nije ni imala vremena da shvati sta joj je upravo rekao, a do nje su dosle divne zivotinje.
Kleknula je na travu pazeci da ne unisti neki cvet.
Prvo joj je prisao crni zec. Bio bi skroz crn da nema belu fleku na repu.
Sarita:Prelep si.-Uzela ga je u narucije i zbunjeno gledala u njegove usijane oci.
Sarita:Da li on.....
Cer:Da. I zivotinje placu.-Nezno ga je prislonila na grudi zeleci da ga utesi, a cak nije ni znala zbog cega place.

Cer je posmatrao sa kojom dobrotom je istkana. Bio je ponosan na nju. Kao Bog nije smeo sebi da dozvoli da pokaze emocije pred svima njima. Mirno je stajao pored nje i posmatrao razdragane zivotinje, cak i uplakane.
Kada joj je malo mece leglo u krilo glava joj je eksplodirala.

X:Hoces li jos meda?
X:Da!!
X:Pokusacu da ti uzmem, ali moras da me cuvas u slucaju da padnem.-Mece je stalo ispod drveta dok je devojcica krenula da se penje uz drvo. Pokusala je da se priblizi kosnici kako bi ugrabila med, ali je snazna ruka spustila na zemlju.
Cer:Opet to radis.
X:Ali Ceda hoce med.
Cer:Ceda je medved, mora sam da nauci da dodje do meda.
X:Suvise je mali za to.
Cer:Od malena se uci. Zato te molim da mu dozvolis da sam proba.-Nadureno je uhvatila medu za ruku i posla sa njim u sumu.
X:On nas ne voli.-Bilo je poslednje sto je cuo pre nego sto su se izgubili iza drveca. Duboko je izdahnuo i posao svojim putem.

Osetila je topao dah na svom licu, a nakon sto je otvorila oci primetila je mekano stvorenje kraj sebe. Isti medved. Potpuno isto mece. Sta se desava sa njom? Kakve su ovo iluzije?
Cer:Dobro si?-Primetila je da se nije onesvestila, samo je nesvesno zatvorila oci.
Sarita:Jesam. Glava me malo zabolela.