Za tebe sam samo legenda《✔》

《16》

Sarita:Mozda mogu da iskoristim ovu samocu.-Osmehnula se sama sebi i prisla kaminu u kojem je pucketala vatra. Uzela je cepanicu i ubacila je u plamen.
Nakon vise od pet sati, stajala je ispred ogromne slike na zidu. Cudno, nikad je nije zagledala.
Ta duga kosa, crna poput uglja.....
Oci plave, duboke i ostre.....Boze tako su slicne njenim.
Usta puna, delovala su joj tako meka i nezna.....
Nemoguce.....ne, ne moze biti.

Ispustila je krpu kojom je brisala nepostojecu prasinu po kuci i otrcala u biblioteku.
Sarita:Mora da je ovde negde...-Kopala je po knjigama koje je citala poslednjih dana. Ona knjiga koju joj je Cer preporucio. Sigurno u njoj pise nesto sto ce joj biti odgovor na neko od njenih pitanja.
Sarita:,,Devetorepe lisice, mocne legende".-Sela je na fotelju i listala stranu po stranu. Za svako poglavlje je imala poneka slika. Listala je, listala drhtavim prstima sve dok nije naisla na naslov koji je privukao.
Sarita:Ponovo rodjeni....-Pasus po pasus je citala ne verujuci sta cita. Ne moze biti.
Kada je pucketanje vatre u kaminu trglo iz zamisljenog citanja, ponovo je procitala naslov pasusa. Zatim je procitala naslov knjige. Legende....osmehnula se sama sebi i sklonila tesku knjigu.
Sarita:Ludis Sarita. To su obicne price.-Koliko god govorila sebi da te reci koje je procitala nisu bitne i stvarne. Da su samo deo ljudske mastarije njene misli su povremeno razmisljale o tome. Ona sama je duboko u sebi verovala. Verovala u te reci, u Cerovo postojanje. Zar i on sam nije bio mit, legenda. Zar njegov preobrazaj iz ljudskog bica u zver nije legenda, a ona je to videla ispred sebe. Cer je mit, stvaran mit.
Sarita:Jos mi vukodlaci i vampiri fale u zivotu. Uff.-Izdahnula je i zavrsila sa ciscenjem.

Dok je otkljucavala vrata kuce, shvatila je da je ovaj put nije zakljucao. Ovaj put se sama zakljucala. Izasla je iz kuce bez namere da pobegne. Vise je ne grize strah, nervoza. Sada zeli da otkrije zasto je ovde. Cer je silovao, ali se ne oseca kao da je izgubila nevinost, ne oseca se svesno toga. Nije je udario, cak joj je pruzio hranu, divnu kucu, knjige. U kuci su posadjene mnoge biljke. Sve je imala sto voli, sto je ispunjava, ali opet je oteo. Ne povredjuje je i ne trazi nista od nje. Cak ne mari za tim sto je princeza, jer da mari do sad bi trazio novac od njenog oca uz zamenu za nju. Mora otkriti zasto je ovde i ko je zapravo Cer.

Sedeci na drvenom stepeniku ispred kuce, docekala je i Cera. Otisao je u obliku coveka, a vraca se u telu devetorepe lisice.
Posmatrala ga je cudnim pogledom. Kao da je pokusavala da uveri sebe da je to on. Isti onaj muskarac pored kog nocima spava.
Sarita:Mozes li se vratiti u ljudsko bice? Strasan si.-Gledajuci kako ponovo jaka svetlost obasjava njegovo telo, cekala je trenutak kada ce ugledati najlepseg muskarca kojeg je ikad videla.
Cer:Moze li ovako?-Osmehnuo joj se pokazujuci na svoje telo. Klimnula je glavom sklanjajuci pogled s njega.

Njegova pojava je vise obasjavala od te cudne svetlosti, ali ni u ludilu mu ne bi to rekla. Ne bi mu rekla ni da mu je kosa boje jesenjeg lisca koja je privlaci, crte lica ostre kao da je najzreliji muskarac, a oci....oci su mu bile jezive, mocne....
Cer:Mogu li sesti pored tebe?-Pomerila se skroz do ivice i dala mu do zanja da sedne sto dalje od nje. Tako je i uradio.
Cer:Ceda te pozdravio. Voleo bi da dodjes u rajsku sumu.-Zbunjeno ga je pogledala.
Sarita:Govoris o medvedu?
Cer:Da.
Sarita:Upravo si mi rekao da ti je medved iskazao svoju zelju? Da me je isti taj medved pozdravio? Bas divno.
Cer:I sama znas da je to istina. Cula si i videla svojim culima.
Sarita:Istina. Mada bojim se da vise ni samoj sebi ne verujem.-Osetio je nesigurnost u njenom glasu. Pogledao je u njene prste koji su se mrsili. Isto to je i Lenka radila. Dobro se secao svakog njenog uzrujanog pokreta. Preplitanje tankih prstica, cupkanje levom nogom, namestajuci haljinu iako je savrseno stajala uz njeno telo.
Susreo je njen pogled i pokusao da protumaci njeno lice. Po pricama, najlepse na svetu. Godinama je slusao kako je Princeza Sarita najpozeljnija zena na kontinentu. Ono sto je on znao, a drugi ne da ta zena isto koliko je lepa, duplo toliko ume da voli.
Kada bi samo znala, kada bi znala sta ga muci mozda bi mogla da mu pomogne. Mogla bi sigurno.
Sarita:Zamislio si se.
Cer:Sinoc je bila jaka oluja. Veceras ce biti jos jaca. Trebalo bi da donesem drva.-Klimnula je glavom. Ustao je sa stepenista, a odmah za njim je i ona.
Neko vreme je razmisljala da li da ga pita ili ne. Da li je uopste zasluzio, a onda je njena dobrota prelomila.
Sarita:Jesi li gladan?-Iznenadio se, ali okrenut ledjima nije mogla da mu vidi smesak na licu.
Cer:Jesi li jela?
Sarita:Ne.
Cer:Onda sam gladan.-Potrcala je u kucu i brzo zatvorila vrata. Dok je postavljala sto srce joj je snazno lupalo u grudima. Grudni kos je jedva izdrzao tu tenziju.

Sarita:To je od umora.-Izmisljala je razne razloge sve dok ga nije ugledala na vratima.
Sarita:Prijatno.
Cer:Hvala, takodje.-Neko vreme je posmatrao kako uzrujano jede, a onda je i sam krenuo da se divi njenom kuhinjom.
Cer:Nisam znao da umes da kuvas.
Sarita:Ne znam puno toga, ali bih volela da naucim.
Cer:Imas kutiju punu recepata u biblioteci. Mozda nadjes nesto zanimljivo.-Klimnula je glavom ne gledajuci ga.
Sarita:Koliko sam dugo ovde?
Cer:Za deset dana ce biti dva meseca.-Komadic mesa joj je na trenutak zastao u grlu. Nakon sto se iskasljala i lepo progutala komadic, zgrozeno ga je pogledala.

Sarita:Dva meseca? Moji roditelji sigurno lude.
Cer:Tvoji roditelji ce biti dobro.
Sarita:A ti to znas?
Cer:Znam.
Sarita:Kako? Mozda im ides u goste svaki dan i pricas im kako sam ziva, ali oteta?
Cer:Skoro pa je tako.-Duboko je udahnula, a zatim izdahnula tezak vazduh.
Sarita:Mojim roditeljima sam sve. Moj nestanak je za njih poput smrti. Cer, kad te molim....
Cer:Bice u redu.-Besno ga je pogledala.
Sarita:Ne!! Nece biti u redu!! Oni su roditelji, ne mogu tek tako da prezale nestanak deteta.
Cer:Kad kazem da ce biti u redu, onda ce biti.-Njegova smirenost i stalozenost su joj isli na zivce. Kako mu nije zao? Kako ne oseca ni truncicu krivice?
Sarita:Ocigledno nikad u svom bezvrednom, mracnom i dosadnom zivotu nikad nisi izgubio voljenu osobu!!! E pa ja jesam, znas? Dve!! Onog dana kada si me doveo u ovu kucu izgubila sam dve divne osobe. Osobe koje ce propasti bez mene....-Stisala je ton i vrtela slike prostlosti u glavi.
Sarita:A i ja cu propasti bez njih.-Prosaputala je i ustala sa stola. Nije ni stigla da zagleda Cera, da ga je mozda malo bolje pogledala....Videla bi sitne, ali istinske suze u ocima. Nisu potekle, ali su bile tu. Spremne da iscure iz ociju, kao i ta njemu bitna osoba iz zivota. Bile su spremne da joj sve ispricaju.