Za tebe sam samo legenda《✔》

《14》

Glasno rezanje je trglo iz zanimljivih recenica. Ustala je sa fotelje i brzo potrcala ka ulaznim vratima. Naslonila je svoje uvo na vrata kako bi se uverila u to sto cuje. Udar sa spoljasnje strane je uplasio, pa se udaljila par koraka.
Sarita:O Boze!-Prisla je prozoru, koji je bio malo dalje od vrata. Pogledala je kroz njega i videla zanosnu zver.
Sarita:Cer?

Kralj:Nadam se da su ljudi krenuli?
X:Jesu Vase Visosti.
Kralj:U redu. Cim Kraljevic Lade Aleksej dodje, idem licno u potragu.-Strazar je klimnuo glavom.
Kralj:Mozes da ides. Javljaj mi samo bitne stvari.
Nije proslo ni pola sata kako je strazar saopstio tuzne vesti kralju, a vec je ponovo bio pred njim. Ovaj put van sebe.
X:Vase Visosti!!!
Kralj:Nasli ste je?!-Sa dubokom nadom je upitao, ali po licu koji je zatekao nije bio ubedjen u to.
X:Nazalost ne, ali cela jedna grupa vitezova je unistena. Tri coveka su nam poginula, cetiri su uzasno ranjena. Jedva su umakli.-Kralj je vec bio na nogama pun razocaranja i besa.
Kralj:Kako ih je obicna zivotinja uspela povrediti kroz zastitni lim??!!
X:Kazu sa nije obicna zivotinja. Veca je od bilo koje, a boja joj je neverovatna.
Kralj:Gluposti!! Sigurno im se pricinilo. Dovedi mi prezivele ratnike, odmah!!!
X:Nisu u mogucnosti da dodju.
Kralj:Odmah!!-Besno je zapovedio. Taman kada je strazar krenuo da izvrsi duznost kraljica je usla u salu.
Kraljica:Mladicu!-Pogledao je sa preklonom.
Kralj:Ne mesaj se.-Pogledala ga je na trenutak, a zatim stala ispred coveka.
Kraljica:Pozovite moje doktore i posaljite ih kod ranjenih vitezova. Pruzite im najbolju mogucu negu. Obhodite se prema njima kao da sam ja u postelji. Zasluzili su odmor i lekove.
X:Vasa Visosti, Kralj Leon je......-Milo ga je presekla.
Kraljica:Kralj Leon je rekao sta je rekao iz ljutnje. Ja sam ti rekla ovo iz zdravog razuma, zato ne slusaj kralja i uradi sta sam ti rekla. A kad to uradis i ti idi svojoj porodici.-Sa osmehom se pozdravio sa kraljem, koji je trljao sake o slepocnice, a zatim je izasao.

Kralj:Ovo nisu stvari o kojima treba da brines.
Kraljica:O jesu. Nije samo tvoje dete nestalo znas li to? Majka sam tom detetu i tesko mi je isto kao i tebi, ali ne dozvoljavam sebi da se izivljavam na ovim divnim ljudima. Ti vitezovi su otisli da pronadju nasu cerku i ugrozili svoj zivot, neki ga i izgubili, a ti ih dizes iz postelje da dolaze ovde. Trebas da im budes zahvalan. Razumem da si van sebe, ali to nije resenje.-Pogledao je u zenu koja je od njihove cerke napravila najdivniju osobu na svetu, zatim je cvrsto zagrlio. Njegove snazne ruke oko nje su bile odlucujuca kap, te je gorko zaplakala.
Kraljica:Ona nam je jedino dete, moramo je naci.
Kralj:Ne brini.

Cer:Otvori mi vrata!!-Posegnula je za bravom, ali su vrata bila zakljucana. Prisla je prozoru i pokusala da ga otvori. Trebalo joj je dosta snage da uspe, te se provukla kroz prozor i prisla ranjenoj zveri.
Sarita:Gde ti je kljuc?-Sapom joj je pokazao torbu oko vrata. Odmah je pocela da rovari po njoj. Cim je nasla kljuc otkljucala je vrata i krenula da mu pomogne da udje, ali je on i suvise lako usao. Zacudila se njegovoj snazi, a zatim je zavorila vrata.
Cer:U kuhinji imas kantu sa vodom. Donesi mi je.-Odmah je potrcala ka kuhinji. Kad je posegnula ka kanti, ruke su joj podrhtavale.
Sarita:Smiri se.-Govorila je sama sebi dok je uzimala kantu. Prisla mu je.
Cer:Idi u sobu.-Zbunjeno ga je pogledala.
Cer:Idi u sobu da ne gledas ranu.
Sarita:Pomoci cu ti.
Cer:Sarita ovo nije obicna posekotina!-Glas mu je vec bio grub i glasan.
Sarita:Ne mozes sam. Ne dok si.....to.-Pokazivala je na njega. Okrenuo se na ledja poput umiljatog steneta. Oteturala se par koraka unazad videvsi otvorenu ranu.
Cer:Vidis li? U sobu!-Zatvorila je oci, a zatim kleknula kraj njega.
Sarita:Bojim se da nemam izbora. Sta trebam da radim?-Neko vreme je samo nemo gledao, a zatim joj dopustio da mu pomogne.
Cer:Dlanovima zahvati vodu i polije po rani.-Ucinila je kako joj je rekao. Hladnoca vode je zgrozavala vise od same rane, ali je uspela da je polije. Koza se polako sirila, a krzno prekrivalo ranu. Uskoro vise nije ni imala pogled na ubod. Samo je ostala skorena, a i sveza krv kao trag da je rane bilo. Ponovo je videla kako se preobrazio u coveka. Od opasne zveri, lepe i neustrasive. Ponovo postane covek, lep i neustrasiv. U kom je obliku privlacniji? Pitala je samu sebe, a zatim samo zbunjeno spustila pogled i ustala sa poda.

Cer:Hvala ti.-Usao je u njen kutak knjiga i po prvi put progovorio nakon nesrece. Otisao je iz kuce cim mu je pomogla, nije ni stigao da joj se zahvali.
Sarita:Sta ti se desilo?-Osmehnuo se.
Cer:Nista sto mi se pre nije desavalo.-Klimnula je glavom videvsi da joj nece nista reci.
Brzo se uhvatila za policu kraj sebe. Bol u glavi se ponovo javio, ovaj put jaci od bilo kog do sad. Pala je na kolena, a zatim opet iluzija.

Cer:Nemoj da se brines.-Slabasno je ispruzio ruku ka njenom obrazu. Palcem je obrisao potekle suze.
Cer:Lenka, ne placi.
Lenka:Zasto se sve ovo desava? Zar je greh voleti?-Osmeh na njegovom licu je bio lazan. Njegovo srce se cepalo, lomilo na sitne delice.
Lenka:Reci mi.
Cer:Nije greh. To je najpostenija stvar na ovom svetu.
Lenka:Zasto onda ne mozemo biti srecni?
Cer:Bicemo. Obecavam.-Spustila je svoju saku na raskrvavljenu ranu na njegovom stomaku, a zatim klimnula glavom.

Cvrsta ruka oko struka joj je govorila da se budi. Ponovo dolazi u stvarnost.
Cer:Dobro si?-Kada je napokon bila u svom telu, shvatila je da drzi ruku na obrazu. Odmah je pomerila.
Sarita:Da....-Pogledala ga je u oci ubedjujuci sebe da je to isti Cer u iluziji.
Cer:Opet iluzija?-Klimnula je glavom i uz njegovu pomoc ustala. Prisla je fotelji i sela.
Sarita:Zbunjuje me sve ovo.-Cucnuo je ispred nje. Palcem joj je usmerio glavu ka svojoj kako bi ga pogledala.
Sarita:Svaka iluzija je drugacija.
Cer:Nemoj da te to brine.
Sarita:Zar nista neces da mi kazes? Neces mi odgovoriti na neka pitanja?
Cer:Sve odgovore imas u iluzijama.-Izdahnula je.
Cer:Sad moram da idem. Mozda se kasno vratim.
Sarita:Nadam se da neces. Ova suma je strasna.-Ustao je i posao. Zazarilo ga je nesto u grudima kada je shvatio da se pored njega oseca sigurno. Htela to da prizna ili ne, sada je to nesvesno otkrila.