Za tebe sam samo legenda《✔》

《41》

Po:Može se sačekati jedan dan, ali i sutra ćeš se isto osećati.
Sarita:Znam samo ne želim još da ga uzmu.-Po je razumeo. Isto je radio i Cer. Odugovlačio je koliko god je mogao.

I ubrzo je pala noć. Njeni roditelji su pokušali da udju u šumu, ali nisu uspeli. Vojnici su gadjali strelama i kopljem, ali ništa nije uspelo da probije omotač. Zabolela je patnja njene majke koja se mogla osetiti, ali više je zabolela njihova izdaja. Najviše je bolelo telo u njenim rukama. Zveri koje su se borile sa vojnicima napolju su ranili dosta vojnika, pa čak i njenog oca. Ali nije marila. Više nije marila za spoljašnji svet.
Ležala je naslonjena na Cerove grudi. Bio je hladan, suviše hladan da poveruje da je to on.
Nije plakala, nije pričala, nije se ni pomerila. Gledala je u njegovo lice naslonjena na njegove grudi. Iščekivala je slabašan zvuk u grudima. Nije prestala da se nada njegovim glasom, dodirom. Ma bila bi srećna samo da je pogleda. Da je pogleda onako kako sam on ume.
Njene ruke su uskoro počele da se tresu. Noć u šumi nije bila baš topla, pogotovo ne za ljudsko biće. Postajalo je sve hladnije i hladnije, sve mračnije i mračnije. Po je mogao da je opomene da udje u kuću, ali šta vredi kada će ona svakako ostati kraj Cera. Neće se pomeriti.
Nije ni primetila kada su ogromni vukovi i lisice došle do nje. Preko dvadeset njih je leglo u krug oko nje i Cera. Tim su joj utoplili telo, a sada je imala i društvo sa kojim je ispraćala Cera. Znala je da su sve ove životinje patile. Prosto je znala da su svi bili deo njega, on ih je sve čuvao. Nju je čuvao. Sada, ne znajući, ona ima svoje čuvare. Upravo ove životinje koje su se borile sa vojnicima kako bi ona i Cer sigurno stigli do šume.

Bila je suviše umorna, suviše iscrpljena. Brzo je zaspala sa suzama u očima. Zagledana u skorelu krv na njegovoj košulji ubrzo nije imala snage da gleda, a želela je. Suviše je želela da ostane budna.
Ujutru se probudila poslednja. Zveri, koje su celu noć bdile nad njom, nisu bile tu. Bila je sama sa Cerom.
Osmotrila je grane kako bi ugledala šarenu pticu, ali ni nje nije bilo.
Osećala je bolno treperenje perle u stomaku. Nadala se da će taj osećaj imati do kraja života, to je podsećalo čija je. Podsećalo je na muškarca kojem je dala sve, kojem bi dala sve još milion puta i koji zaslužuje sve.
Prišla je jezeru. Kleknula je kraj njega više ne razmišljajući o skupocenoj haljini. Sada je bila blatnjava i unakažena. Iscepana na rubovima i sva uflekana.
Zagledala se u tminu jezera. Bilo je duboko na sredini. Jezivo duboko. Na trenutak se pitala odakle dolazi ovako hladna voda. Šta se nalazi na dnu jezera. Ali oko ivica dubina je bila oko pola metra. Mogla je jasno da vidi svaki kamenčić u tom delu. Dodirnula je vodu prstom i odmah povukla ruku.
Sarita:O!!-Pogledala je u Cera. Nije želela da njegovo telo trune na zemlji, koliko god joj je bilo teško da se oprosti od njega. Morala je priznati da bi najviše volela da bude spokojan na nebu, kad već nije uspeo na zemlji kraj nje.
Te misli su joj skupile snagu da zahvati što više vode kako bi ga polila istom. Prolila je svu vodu na njegovo lice. Posmatrala je kako se kapljice vode slivaju niz njegove obraze, a zatim kraj ušiju i zalaze u gustu kosu. Podsećale su na suze. Istinske suze. Tužno se osmehnula, a zatim spustila nežan poljubac na njegove usne.
Ponovo mu je nakvasila lice, pa ponovo. Prsti su joj bili toliko zaledjeni da više nije mogla da ih pomera.
Sarita:Sada moram sama da ih ugrejem.-Gurnula je prste pod haljinu zamišljajući da ih on greje u svojim šakama.
Pogledala je u plići deo jezera. Za oko joj je zapao divan kamenčić u vodi. Bio je plave boje poput bisera. Poput njenih očiju. Bio je ko stvoren za izlog u nekoj otmenoj radnji. Zavukla je ruku skoro do ramena kako bi ga dohvatila. Ruka joj je bila skoro pa zaledjena, ali bila je izuzetno očarana kamenom.
Sarita:Izvoli, neka te podseća na moje oči. Znam da je to jedina stvar koja je meni i Lenki identična.-Osmehnula se stavljajući mu kamen u šaku i skupljajući je.

Neko vreme je sedela sa njim sve dok Po nije došao. Više nije mogla da se oprašta od njega. Morala je da se udalji od jezera kako bi ga bogovi na miru odneli.
Sve što je bila bliže kući to se osećala slabijom, sve što je bila dalja od njega osećala se plašljivijom.
Nije joj trebao puno da dodje do kuće uz pomoć Poa. Čim je ugledala terasu ispred vrata prisetila se one duge noći. Te noći je bdila nad Cerom plašeći se da ne umre, a sada se plaši da ovo nije noćna mora.
Izdahnula je gorak vazduh te se usudila da otvori vrata. Sve je bilo razlupano.
Po:Poprilično je poludeo kada se nisi pojavila.-Bolno je gledala u sve one razbijene deliće. Želela je da dodje. Želela je da mu se vrati, ali je Aleksej sustigao i odvukli su je u kočiju.
Par suza je poteklo njenim licem dok je sve oko nje bilo suviše puno sećanja.
Sarita:Hvala ti što si mi pomogao, ali bih volela da budem sama.
Po:Potpuno te razumem. Biću u blizini, ako ti nešto zatreba udari o neko staklo tri puta.-Klimnula je glavom gledajući kako izlazi iz kuće šireći svoja krila.
Zaista je bio lepa ptica.
Saritin mozak je bio suviše umoran. Sve na ovom svetu bi dala da je na Cerovom mestu, jer joj se činilo da je to jedini način da se naspava i odmori.
Otvorila je spavaću sobu, ali čim je ugledala posteljinu na kojoj je spremno čekala njena omiljena spavaćica, odmah je zatvorila vrata. Kliznula je niz njih naslonjena ledjima.
Nije plakala. Toliko je bila umorna da nije mogla ni da plače. Samo je gledala. Gledala je u otvorena ulazna vrata ispred nje. Gledala je u staklene ostatke oko sebe. Gledala je u debeo kaput na podu. Zar je taj kaput, zajedno sa još par stvari u ormanu, jedina stvar koja joj je ostala od njega? Nakon onoliko stvari koje je obožavala na tom čoveku samo joj je ovo ostalo. Nekoliko tkanine i par listova papira na kojima su ljudi pisali o njemu. Samo to?
Više joj ni sećanje nije trebalo. Želela je da zaboravi na njega. Da ispari iz nje brzo kao što se i uvukao u njenu kožu.

Ubrzo je ustala sa poda svesna da je ovo sada njen dom. Koliko god bolan i težak bio, njen je. Njegov je. NJihov je i potrudiće se da ništa ne promeni. Da sve ostane onako kako je on doterao i sredio.
Počela je da skuplja krupne staklene komadiće, a zatim čisti sitne. Pažljivo je posmatrala svaki kutak sobe kako joj ne bi promakao koji delić stakla.
Nije pravila pauzu ne želevši da joj misli odlutaju na protekle dane. Suviše se trudila da sve sredi za njegovu dušu, da je napokon izbacila bolne dane iz glave.