Za tebe sam samo legenda《✔》

《4》

Odrasla Sarita je zaboravila na ,,lisicu" koju je spasila, nikad se nece pribliziti sumi dovoljno blizu da je ugrabim. Zato sam nasao drugi nacin, mozda cak i zanimljiviji.

Proslo je citavih nedelju dana, a ona je bila kod cika pekara. Kao i pre dvadeset godina svaki mesec kada bi njeni roditelji isli po Kraljevstvu, ona bi ostajala kod pekara i pravila svoje omiljene rosule.
Pekar:Uu Princezo, postala si bolja od mene u ovome.
Sarita:Nemojte da preterujete, sve sto sam naucila, naucila sam od vas.
Pekar:Znas kako kazu, djak je pametniji od ucitelja.-Osmehnula se i stavila svoje kolace u pec.

Videvsi kako njegova ledja polako otkazuju zbog starosti, odlucila je da mu pomogne.
Sarita:Cika pekare, molim vas, odmorite. Idite odspavajte.
Pekar:O hvala vam sto brinete, ali ne mogu. Moram da drzim radnju otovrenu.-Izdahnuo je kroz osmeh.
Sarita:Pa ja sam tu. Toliko godina dolazim kod vas, vec znam kako i sta trebam da radim.-Izbezeknuto je pogledao.
Pekar:Vase Velicanstvo to necu dozvoliti. Vi ste Princeza i dovoljno je sto vam dajem da pravite te vase rosule. Ovo bi vec bilo previse.
Sarita:Mislim da nisam uopste bitnija od vas. Zbog toga idite odmorite, a ja cu biti ovde.
Pekar:Ne moze.
Sarita:To je naredjenje. Odmorite se dok moji roditelji ne dodju. Kada dodju ja cu vas probuditi i predati vam prodavnicu.
Pekar:Sta ce mi reci vas otac? Dete to je suludo.
Sarita:Moj otac vrlo dobro postuje moje odluke i nece mu smetati ako vam pomognem. Sada odmah idite odavde.-Pekar je zapanjeno posmatrao i nije mogao da veruje da je ona mala devojcica ostala apsolutno ista nakon toliko godina.

Pekar:Kako da vam se zahvalim?
Sarita:Tako sto cete se kvalitetno odmoriti.-Osmehnuo se i otisao.
Sarita je nastavila da mesi peciva sve dok nije cula skripu ulaznih vrata. Podignuvsi pogled kako bi usluzila kupca pogled joj je na trenutak stao.

X:Dobar dan gospodjice.-Videvsi dugu, ridju kosu pokusavala je da se seti gde ga je pre videla. Da li ga je uopste videla? Ne, nije sigurno. Sigurna je da bi zapamtila takvog mladica. Narandzaste oci su joj se urezale u zenice i nikako nije mogla da spusti pogled, makar da ga pomeri na trenutak.
X:Gospodjice?-Nakon sto je ponovo pozvao osvestila se i vratila u stvarnost.
Sarita:Oh, izvinite, zamislila sam se.
X:Vidim.-Sta je ovo upravo bilo? On ne zna da je ona princeza? Svaki covek, pa cak i malo dete, bi je prepoznalo na ulici. Cak i da obuce neki plast preko prepoznatljive kose prepoznali bi je po svojim specificnim crtama lica.

Sarita:Sta vam treba?-Napokon je neko ne gleda kao vlast, kao boginju. Pozelela je da uziva u ovih pet minuta, dok ovaj gospodin ne shvati s kim prica. Muka joj je vise od klanjanja i strogih manira.
X:Zeleo bih dve rosule.-Odmah je isekla vruce pecivo i stavila u tanjir.
Sarita:Izvolite, prijatno.-Seo je na sto koji je gledao pravo u njenom smeru. Ona je pogubljeno gledala u testo koje je razvijala, a on je zbunjeno gledao u njene veste ruke.
Uputio se ka dvorcu, a nije imao pojma da je ona u pekari. Zasto mesi to testo? Gde je pravi gazda ovog mesta?

Na trenutak je podigla svoj pogled ka stolu na kom je sedeo, osetivsi intezivan pogled na sebi.
Cim se susrela sa njegovim nemogucim ocima vratila je pogled na testo.
X:Izgledate uplaseno gospodjice. Nije valjda da me se bojite?-U pravu je. Bila je uplasena. Srce joj je treperilo u grudima. Po prvi put oseca to gusenje u sebi.
Sarita:Cini vam se.
X:Ne bih rekao. Nema cega da se bojite, kad pojedem ovo idem.-Podigla je pogled i videla kako se smeska. Red belih zuba se prostirao u tom osmehu.
Da nema gusenje u sebi sigurno bi pocela da ga odbija od sebe, ali ne moze. Kao da je sve u njoj utihnulo.

Ustao je sa svog mesta i prisao joj. Pruzio joj je tanjir i povecu sumu novca. Kad je krenula da mu vraca kusur zaustavio je.
Sarita:Ovo je previse.
X:Nije. Rosule su bile bolje nego ikad, hvala vam na divnom obroku. Trebao bih da krenem.
Sarita:Dovidjenja.-Izasao je iz pekare ostavljajuci pravi, muzevan miris. Kakav je to miris? Nikad ga do sad nije osetila kod nekog muskarca.
Pokusavala je da se seti na sta je podseca taj jak parfem, ali nije uspela da se seti.
Kralj:Mila!!-Nije ni primetila kad je njen otac usao.
Sarita:Oce, vec ste stigli.
Kralj:Kako to mislis, vec? Pa nije nas bilo celo podne.-Pa koliko je ona bila odsutna.
Kralj:Da li je sve u redu i zasto si sama?
Sarita:Ovaj...ponudila sam se da pomognem cika pekaru. On je star covek i treba mu pomoc. Veruj mi da smo se dugo prepirali oko toga. On, kao i svi ostali ljudi, smatraju da sam ja rodjena da lezim i nista ne radim.
Kralj:Znam kako se osecas. Ajde pozdravi se sa covekom, pa da idemo.
Sarita:Evo.-Probudila je pekara, koji je spavao na dzakovima brasna u sobi pored. Cim se ljubazno pozdravila sa njim sela je u kociju i zamisljeno pratila put do dvorca.

Sarita:Oce, postoji li mogucnost da me neko ne poznaje u Kraljevstvu?
Kralj:Ne. Svi te odlicno znaju, cak me svi pitaju za tebe. Zasto?
Sarita:Samo sam razmisljala o necemu, pa sam se pitala da li je to moguce.
Kralj:Nije mila.
Sve joj je sada zbrkano. Odakle je taj covek onda. Tek sada, kada premota secanja, shvata kako je lep. Cim su joj misli otisle kod njega srce joj je zaplesalo cudan ples.

Cim je kocija stala, istrcala je iz iste i nestala u polju cveca.
Sta joj se desava? Zasto ima potrebu da se priblizi toj sumi? Istina, lepa je, oduvek joj se divila i uvek je mastala da seta njome, ali......Tup osecaj joj je govorio da ne ide. Srce je tezilo ka tome da korakne u tu gustu i veoma prostranu sumu, ali ne. Odustala je onog trenutka kada je Kraljica pozvala.
Sarita:Boze, sta ja to radim?-Odmakla se od sume i posla ka dvorcu.

Po:Mnogo sam proputovao, ali nikad nisam video ovako lepu devojku.-Zver se ponosno osmehnula.
X:Bice moja. Bice samo moja.
Po:Kako si tako siguran?
X:Ona je deo mene, oduvek je bila.
Po:Zakon ne govori tako.
X:Zakon meni ne moze nista. Ziv sam vec 2000godina i smatram da sam bezsmrtan.
Po:Jako si hladan, mislis li da ces joj se dopasti takav?
X:Umukni vec jednom.
Po:Imam samo jos jedno pitanje.
X:Da cujem.
Po:Kad je budes obelezavao kao svoju, moci cu da vas posmatram? Ta devojka je sigurno jedinstvena bez odece.-Odmah ga je uhvatio za pernato krilo i bacio u daljinu.
X:Ubicu te jednom, ako tako nastavis!!!-Besno je odrubio i ponovo stao na svoje cetiri sape.