Za tebe sam samo legenda《✔》

《12》

Cer:Veruj mi da sanjam, a snovi postaju stvarnost.-Besnilo na njenom licu nije ni pokusala da skloni, samo je iznervirano otrcala u sobu. Nasmejao se sebi u bradu i pratio njen elegantan potrk.

Sarita:Zasto si takav prema meni?-Prisao joj je blize, zakalnjajuci pogled na raj.
Cer:A zasto si ti takva prema meni?-Znoj je oblio celu. Vrucina je presekla, a njegovo lice je previse blizu njenog. Previse blizu, da ne moze da se kontrolise.
Sarita:Kakva?-Brzo je upitala kako ne bi otkrila svoju nervozu. Prijatnu nervozu.
Cer:Ne bojis me se, a ne poznajes me. Cak se nisi mnogo bunila kada sam ti oduzimao nevinost, a tad si me jos manje poznavala.-Progutala je knedlu u grlu, a zatim se udaljila korak od njega.
Sarita:I tada, a i sada znam da si lud, to mi je bilo dovoljno da znam.-Ironicno se osmehnula i nastavila setnju. Samo se osmehnuo iza nje i pratio je.
Cer:Skreni levo.-Poslusala ga je. Uskoro su se nasli kod istog onog vodopada.
Sedajuci kraj vode i slusajuci zubor, razmisljala je.
Cak ni ona nema pravo objasnjenje zasto ga se ne boji. Kada bi mu to rekla, da li bi ispala glupa? Mozda cudna.
Sarita:Planiras li me pustiti ikad?
Cer:Jednog dana te necu drzati, zeleces da ostanes svojom voljom.-Pogledala je u njegove izvijene sake koje su cupkale travu na kojoj su sedeli.
Sarita:Zasto si tako siguran? U sve si suvise siguran.
Cer:Zato sto znam zasto sam te oteo.
Sarita:Ali ja ne znam.-Povredjeno je izgovorila, kao da svim silama zeli znati odgovor.
Cer:Znaces.
Sarita:E pa ne znam bas. Nemam vise pamet koju sam imala. Ovde mi se mozak poremetio, znas? Imam neke cudne iluzije. Gde god da odemo, kao.......
Cer:Kao sta?-Pogledala ga je.
Sarita:Kao da sam vec bila na tim mestima. Suludo zvuci, jer nisam, ali je tako.
Cer:Nije suludo. To je normalno. Bilo bi cudno da nemas te iluzije.
Sarita:Kako to mislis? Znas li zasto ih imam?-Klimnuo je glavom.
Cer:Samo cu ti ovo reci. Razmisli sta se desava u tim iluzijama, osmotri bica koja se u njoj nalaze i razgovor koji vode.-Zbunjeno ga je pogledala. Spustila je pogled pokusavajuci da se seti dijaloga koji su vodili likovi u njenim iluzijama, ali ne. Kao da ih nije ni slusala. Vise je gledala gde se nalaze i ko je u iluziji, nego o cemu su pricali.

Kralj:Kako to mislite?
X:Oprostite, ali od nje nema ni traga ni glasa. Niko je nije video, a bojimo se da su svi stanovnici na broju. Niko je nije oteo.
Kralj:To je nemoguce!! Prosto nemoguce!!
X:Zao nam je.
Kralj:Trazite jos, trazite sve dok je ne nadjete!! Idite u susedno kraljevstvo!! Mozda je tamo!!
X:Vase velicanstvo, princeza je odbila bracnu ponudu princa, susednog kraljevstva, ne verujemo da ce biti zainteresovan.-Neko vreme je duboko razmisljao, a onda konacno doneo odluku.
Kralj:Ovako. Princu recite, ukoliko zeli ruku moje cerke, mora nam pomoci u istrazi.-Kraljica je odmah skocila uplakana.
Kraljica:Neces valjda to uraditi? Ne mozes joj to uciniti.-Nije je ni pogledao. Da je video razocarano lice svoje voljene, upao bi u veci ocaj nego u kom je sad.
Kralj:Ovo je jedini nacin da je nadjemo.
Kraljica:Ona tog coveka ne voli.
Kralj:Sada je najbitnije da je pronadjemo, a to cemo uraditi samo ako se udruzimo sa susednim kraljevstvom.-Zena je porazeno sela jecajuci od bola.
Kraljica:Mrzece nas. Mrzeti....-Pogledao je sa razumevanjem, ali od krivice nije mogao da je zagrli.

Stajala je kraj kreveta ne zeleci da legne u taj krevet. Koliko god osecala neku privlacnost, nije zelela da spava sa njim.
Cer:Lezi.-Izdahnula je i sela na ivicu kreveta.
Sarita:Jos mi se ne spava.
Nekoliko sukundi tisine joj je govorilo da je odustao od nje, ali uskoro se nasla tik uz njegovo telo. Preklopio je svojim snaznim telom i pitala se postoji li mogucnost da ga pomeri.
Cer:Prestani da se ritas.-Hladno je rekao, ali ga nije poslusala. Odgurivala ga je i sutirala nogama, koje je jedva pomerala od njega. Sacekao je neko vreme i uskoro se izmorila. Shvatila je da nema kuda. I evo, opet to, opet se prilepila za njegove oci. U njima vidi nesto, nesto cudno. Neku zutu mrlju, ali samo u jednom oku. O Boze, sta se dogadja?? U kakvu je bajku usla??
Sarita:Molim te se pomeri.-Prosaputala je jedva pomerajuci usne. Mrzela je sebe zbog cujnog drhtaja u glasu.

Blago se osmehnuo i odlucio da je muci. Nije zeleo da prekine njihov kontakt ocima, suvise je uzivao u njemu. Nakon toliko godina cekanja, njegova voljena je opet tu. Opet pored njega.
Sarita:Molim te....-Suze u ocima su nagovestile njena osecanja. Toliko je zbunjena. Nije znala ni gde je, a jos manje sta se sa njom desava. Zasto joj ovaj covek ne uliva strah, vec zelju, a ne poznaje ga? Zasto je to tako? Zasto ga se ne boji, a uzeo joj je nevinost, ono sto je cuvala za pravog? Suza joj je potekla niz obraz od tezine u grudima.

Cer:Ne placi.-Palcem joj je obrisao suzu, ni ne znajuci koliko je muci s tim.
Cer:Verujes li u prosli zivot?-Iz cista mira je pitao, kao da do pre minut nije brisao njene suze. Ali se osecala vaznost ovog pitanja. Treba li to da joj bude cudno? Da, sve u vezi njega je i suvise cudno.
Neko vreme je cutala. Mozda nije znala sta da odgovori, mozda nije zelela da odgovori da ne ispadne luda, a mozda nije mogla. Nakon duze pauze je progutala svoju pljuvacku tezine cele tone.
Sarita:Verujem.-Osmehnuo se i zavukao par njenih lokni iza njenog uveta. Kosa mu je tako milovala jagodice na prstima, pozeleo je da upetlja saku u tu kosu i ne vadi je.
Sarita:Znam, previse detinjasto.
Cer:Nije. I ja verujem. Znam da postoji.-Podigla je jednu obrvu, vareci njegove reci.
Sarita:Znas?
Cer:Jako dobro znam. Znaces i ti. Samo polako.
Sarita:Drzis me u neizvesnosti.
Cer:Rado bih ti sve ispricao, ali ne smem.-Nije cekao njen odgovor, vec je sisao sa nje i obgrlio je oko struka. Privukao je sebi i udisao miris plave kose. Saka mu je sarala po njenom stomaku, a ona se mogla zakleti da joj se nesto desava u stomaku. Nesto cudno, ali lepo. I prokleto joj prija.