Za tebe sam samo legenda《✔》

《47》

Oboje su dahtali jedno drugom na uvo dok su dolazili do vrhunca.
Cer:Princezo!

Naslonila se na njegovo rame dolazeći do vazduha.
Cer joj je ljubio rame želeći samom sebi da dokaže da ovo nije san. Da je zaista pored nje. Čak i pored svoje dece.
Spustio je na zemlju dodavši joj haljinu. Pomogao joj je da se obuče ne skidajući pogled sa njenih rumenih obraza. Voleo je što je imala srama u sebi. Ne bi bilo zanimljivo da mu se svaki put bez srama da. Ne bi mogao da uživa u njenoj rumenoj boji.
Seli su na stepenište ispred kuće naslonivši se na zid.
Utonula je u njegov zagrljaj uživajući u njemu.
Cer:Znao sam da sam te ostavio trudnu, ali moram ti priznati da sam se nadao da nisam.-Poljubio je u teme. Odmah ga je pogledala svojim plavim očima koje ni pored tolike patnje nisu izgubile sjaj.
Sarita:Zašto?
Cer:Osećam se loše što nisam bio tu u najlepšim periodima. Prvi koraci, prve reči, sam porodjaj.....
Sarita:Najlepše stvari tek dolaze. Podučavanje svog sina da postane što bolji muškarac. Aurora je čeznula za očevom pažnjom, osetila sam to. Ali zar nemate svo vreme ovog sveta. Bogovi ste. Živećeš večno sa njima.
Cer:Divna si majka, znaš? Sinoć si dala divan savet Arijanu.-Uspravila se zbunjena.
Sarita:Bio si sinoć tu? Zašto nisi došao?
Cer:Četiri godine nisam bio u ljudskom telu, a pošto je put do ovde bio težak morao sam da odmorim kako bi se preobrazio u čoveka.
Sarita:Misliš da te ne bih prepoznala kao lisicu?
Cer:Ti bi. Oni ne bi.-Poljubila ga je nežno u vrat udišući opojan miris.
Sarita:Mislila sam da te nikad više neću videti. Kako su njih dvoje počeli da rastu shvatila sam da će oboje imati nešto tvoje. Arijanove oči su kao preslikane tvoje, to mi je uvek grejalo srce, ali mi je i smetalo. A Aurorina kosa jedinstvena poput tvoje.
Cer:Toliko mi je bilo krivo što nisam mogao ranije da dodjem.
Sarita:Zašto nisi?
Cer:Bio sam kod bogova. Uzeli su me, ali sam bio živ. Tvoja ljubav me je održala u životu bez otkucaja srca. Moja braća su me održala u životu, ali proces je bio dug. Nisam se budio dve godine, a onda nisam mogao da ustanem. Samo sam mogao da im pričam o tebi. Mogao sam da im pričam satim, a oni su me slušali.-Osmehnula se sa suzama u očima.
Sarita:Nisam znala da imaš braću.. Cer:Misliš li da će me prihvatiti ovako iznenada?
Sarita:Šališ se? Ti si najdivniji muškarac na svetu. Oni već uveliko imaju divno mišljenje o tebi. Za Arijana si uzor, a za Auroru najveći zaštitnik ikad.-Prebacio je u svoje krilo hvatajući je za obraze.
Cer:A za tebe?
Sarita:Za mene si biće koje je nestrpljivo čekalo devetsto godina jednu devojku. Devetsto godina je čekalo, a čekalo bi još toliko. Ti si biće koje je pobedilo i najotrovniju stvar samo kako bi održao obećanje.
Cer ti si mi pružio život o kom sam sanjala godinama. Pružio si mi i više od toga. Pre tebe sam verovala u bajkovitu ljubav, ali sa tobom sam je doživela. Razumeš li koliko sam te zavolela?-Postidjeno je pričala svoja osećanja koja nije umela ni da objasni. A i ko ume da opiše najjače emocije? Ako zaista volimo neku osobu reči su suvišne.
Cer:Veruj mi da jedva razumem svoje srce. Jedva razumem šta ono oseća. Posle devetsto godina ja još uvek ne znam kako se osećam pored tebe. Samo znam da mi se to osećanje ludo dopada. I znam da bih te čekao još milion godina, ako je to potrebno. Samo nemoj da me teraš da dokazujem, dosta smo bili razdvojeni.-Poklonila mu je širok osmeh naslanjajući svoje čelo na njegovo.

Cer:Mogu li da te pitam jedno teško pitanje?-Klimnula je glavom spremna da mu odgovori. Bila je spremna sve dok nije čula pitanje.
Cer:Zaista ne želiš da popričaš sa svojim roditeljima?-Spustila je pogled. Pažljivo je gledao njene pokrete i slušao njene otkucaje srca. Bio je spreman da proveri hoće li mu reći istinu.
Sarita:Volela bih da ih vidim. Volela bih da stanem ispred njih, ali samo kako bi im rekla sve šta osećam.
Cer:Tvoj otac je pogrešio ali.....-Besno ga je pogledala puna gneva.
Sarita:On te je streljao. Znaš li to?
Cer:Ali ja sam živ. Nije me ubio.
Sarita:Bio ti živ ili ne to ne opravdava njegov postupak. Ciljao je tvoje srce, imao je nameru da te ubije, sa jasnom namerom je podigao luk i ispalio strelu.-Posmatrao je slušajući kako govori istinu. Golu istinu.
Sarita:Tog momenta sam zaboravila ko mi je otac. Kao da sam ga izgubila. I sad se tako osećam. Svi oni lepi momenti su nestali. Kad pokušam da se prisetim prošlih godina samo vidim tebe u svojim rukama.-Osetio je kako joj telo podrhtava. Odmah je uhvatio oko struka čvršće je državši.
Sarita:Želeo je da te ubije znajući koliko te volim. Imam osećaj da bih mogla da mu oprostim. Mogla bih kada bi se potrudila, ali ne želim. Ne želim da mu oprostim.
Cer:Sarita, razumem te. Ali pored tebe sam i nikad te neću pustiti, ali ako ikad poželiš da mu oprostiš nemoj da se suzdržavaš. Oni neće živeti večno, a jednog dana bi mogla da se pokaješ.
Sarita:On bi trebao da se pokaje. Cer zašto ga braniš. Osećam kao da želiš da mu oprostim.
Cer:On je za mene samo čovek koji je čuvao nešto moje godinama. Zahvalan sam mu za to, ali mi ne znači. Ništa. Ovo govorim zbog tebe. Ne bih voleo da se kaješ posle.
Sarita:Neću. Suviše sam puna gneva prema njemu.-Klimnuo je glavom povlačeći je u svoj zagrljaj.
Cer:Koliko inače spavaju u dnevnoj dremci?
Sarita:Oko četiri sata.-Ustao je zajedno sa njom u naručju. Čvrsto je stegao, a zatim iskoristio svoju brzinu kako bi je odveo u njihovu spavaću sobu. Shvatio je da je sve kako je i on ostavio, samo bez prašine.
Cer:Nisi spavala ovde?
Sarita:Nisam mogla. Budila su mi se prljava sećanja.-Osmehnuo se gricnuvši joj usnu.
Cer:Onda ćemo da ti utolimo glad.-Brzo je svukao ponovo sve sa nje uzimajući je iznova i iznova. Umalo da je zaboravila koliko ovaj čoveka ima snage u sebi. Umalo da je zaboravila da je zver nad njom.
Grickala mu je ramena i probijala kožu noktima zbog ogromne želje da vrisne. Kada je osetila po treći put olakšanje samo se bacila kraj Cerovog tela.
Cer:Zašto si im dala baš ova imena?-Upitao je čim mu je telo povratilo malo snage. Okrenula se ka njemu gledajući ga u oči. Više nikad neće imati potrebu da skrene pogled sa njih. Suviše su joj potrebne u životu.
Sarita:Kada si navodno bio mrtav dosta sam čitala o bogovima. Nisam mogla da verujem da zbog manjka moje ljubavi nisi preživeo, a ja te nisam ni na sekundu prestala voleti. Čitala sam razne knjige o bogovima. Kada sam se porodila znala sam da u slučaju da dam neko bogovsko ime deca će biti blagoslovena. Tako sam i uradila. Žao mi je ako ti se ne svidjaju ime.....-Poljubio je u obraz, a zatim u usne.
Cer:Prelepa su. Samo su originalna za vanjski svet. To mi se svidja.-Oboje su se nasmejali.
Cer:Dolaze.-Čuo je sitne korake iz susedne sobe i dečiji razgovor. Bili su sve bliži i bliži.