The Hidden World 2

27 ▬ ''Jesam li bio jasan?''

Ne sviđaju mi se ta Raeganos i Detlaw. Ko su oni da pričaju o Francesu? Oni ga nikada nisu upoznali. Frances je divan. Dobro, možda su u pravu. Ponekad zaboravim da Frances zaista mnogo bolje razmišlja od nas i da smo mi svi njemu glupi k'o kurac, ako ćemo realno, ali on je tako normalan. I sam je rekao kako mu je dosta igrica više i da samo želi da više dođe kraj svemu ovome. I dobro, možda jeste malo upitno zašto bi neko poput njega bio u MacArthurima, ali opet, i Alex je bio u Ashovoj vojsci, a svi znamo šta ti jebeni tirani rade po svijetu.

"Ne vjerujem koliko je vlasnika Supernaturala mrtvo", Alex je prokomentarisao, gledajući u telefon. Sad kad imamo brojeve preko 600 ljudi, dobijamo dojave sa svih strana. Ashov vojnik iz 232. godine viđen kako kupuje sladoled - posljednja poruka koju je Kristian naglas pročitao prije nego što je otišao da odspava malo. Ja vjerujem Francesu, sigurna sam da niko ne brine oko toga.

"Možda su zaslužili", Casandra je prokomentarisala i slegnula ramenima nezainteresovano. Zašto bi nju interesovalo ako je neko mrtav? "Čula sam da je ponovo neka grupa novih ubijena."

"Naravno da su ubijeni!", Alex je entuzijastično rekao. "Sigurno su mislili da mogu sami protiv vođa i Kristiana i svih ostalih u ovom svijetu. Jebene serije i filmovi, nemoguće je da grupica novih pobijedi eksperte."

Lično sam shvatila uvredu o serijama i filmovima.

"Bez uvrede, Anna", Alex je dodao i ja sam mu malo oprostila.

"Da, žive previše u nekom drugom svijetu. Ja da naiđem na takvu grupu, ja bih ih pobila", Casandra je ponosno rekla.

"Kristian je rekao da ne radiš to", Alex je značajno pogledao.

"Pa ne radim", rekla je i povjerovala sam joj. Ona se boji Kristiana. I treba da se boji, napokon da se i ona nekoga boji. "Bar ne u posljednje vrijeme."

"Zašto bi ubijala nekoga ko ti nije ništa uradio?", Alex je uzdahnuo, duboko, kao da ne želi odgovor na pitanje, ali ipak ga postavlja.

"Jer sam Ubica", posprdno je rekla i prevrnula očima, smješkajući se. "Zabavno je. Znaš da jeste." On je šutio, jer očigledno zna da jeste, a onda je Casandra pogledala u mene. Ja se, iskreno, nje bojim. "Anna, zašto ti ne bi nekoga ubila?"

"Ubila sam ja dovoljno." Ali mnogo mi se dopada ta ideja. Mogla bih da ubijem nekoga. Samo da prekinem to strujanje glupe krvi kroz njihovo tijelo i da gledam dok život odlazi iz njih. Doživljaj je malo manji kad znaš da se život nekako nastavlja u Vječnoj sobi.

"Zašto ti i ja ne bismo otišle ubiti nekoga?", predložila je. "Zaista bi bilo zabavno. Uostalom, ti se ne znaš oblačiti i nikada ne znaš reći pravu riječ, a kao Kristianova skoro-sestra, treba da budem bliža s tobom."

"Apsolutno ne", rekla sam jer ne padam na ovo. "Jedini ishod koji vidim je da budem javno ponižena ili ubijena."

"O tome ti govorim. To su dva ishoda", tužnjikavo je rekla i poželjela sam da nju malo prikoljem.

"Sljedeća Kristianova stanica je 400 kilometara odavde", Alex je rekao gledajući neku listu na tabletu. "Išao on ili ti, ljudi znaju razliku", rekao je Casandri i ona je pogledala u mene.

"Šta kažeš, Anna?", Casandra me zabavljeno pogledala. "Ti i ja i mali izlet. Uradićemo uslugu Kristianu."

"Je l' me zajebavaš?", pažljivo sam upitala. Ona je duboko uzdahnula.

"Ja idem", ustala je sa stolice. "Ideš li sa mnom ili ne?" Pogledala sam u Alexa u potrazi za nekim odgovorom i on je slegnuo ramenima jer ni on ne zna kakve namjere Casandra ima iza ovoga.

"Okej", popustila sam. "Hajde da budemo najbolje prijateljice."

"Vidiš, sarkazam, već nalazimo zajednički jezik. Prvo ćeš da se presvučeš i našminkaš, ne smije niko da me vidi s tobom takvom", ozbiljno je rekla.