The Hidden World 2

10 ▬ ''Kyle je poseban.''

"Je l' Tara na našoj strani?" Upitala sam Francesa dok je popravljao frizuru ispred ogledala i nervirao se iako mu je ustvari dobra.

"Reci mi da ne misliš na Ashovu Taru."

"Mislim."

"Anna", razočarano se okrenuo meni. "Da je Neil na našoj strani, a i Tara s njim, znao bih to. Pitala si me to već."

"Ustvari, nisam te pitala. Samo sam ti rekla šta sam čula", ispravila sam ga i ustala iz fotelje u nadi da ćemo sad da siđemo dole. Gladna sam.

"Kako god", promrmljao je i vratio se svojoj frizuri. Prevrnula sam očima; zaista ne namjeravam više da se zamaram njime. Ovdje samo ja ništa ne znam, a svi misle da ja sve znam. Mrzim svoj život. Zapetljanije je nego Mala nevjesta ili treća sezone Arrow.

Bilo je neobično tiho, ako izuzmemo P.J.-evo i Alexovo povremeno vikanje, jer sa slušalicama i playstationom u rukama igraju neke igrice. Porculanke su neobično mirne, Carolina igra ponovo igricu na telefonu, a Casandra gleda nešto na tabletu. Solene i Kyle su zaspali na kauču i očigledno im niko ne smeta, a znam da je Shazza s Ninom otišla da kupuje neku odjeću. Phh, mogla sam i ja, šta fali. Kristian je otišao negdje sa Davidom, što mi se ne sviđa i ponovo se osjećam kao onda kada sam pokušavala da pričam sa idiotom Kristianom, a onda se on odjednom krenuo družiti sa Davidom.

Bože, kako nevina vremena. Mislila sam da je Kristian samo seksi frik... što on zapravo i jeste. Čujem da je Elaine u prostoriji pored. "Zašto tu stojiš?" Carolina me upitala, nimalo ljubazno, naravno, i nije se potrudila ni da smakne pogled sa telefona. Napućila sam usne i odlučila da ne udostojim odgovora, a onda nakrivila glavu prema prostoriji gdje je Elaine. Hmm, pa, ne može nikome naštetiti ako malo popričam s njom, je l' tako? Da vidim da nije možda Kristianova sestra ili tako neka glupa, nebitna stvar.

"Hej, šta radiš?" Sjela sam pored nje, a ona je očigledno uvijala kosu. Malo me zbunjeno pogledala.

"Uvijam kosu." Pa, bar me nije isfurala nego je prihvatila moj jadni pokušaj početka konverzacije. Hej, kako nekome na lijep i neupadljiv način da postoviš pitanje Da ne vidiš ti možda žensku verziju Kristiana u ogledalu jer si, na primjer, evo, ne znam, njegova sestra?

"Mogu li da te pitam nešto?" Uzela sam otvarač za pivo sa stola. Ko je pio pivo? Ko ovdje pije pivo?

"Ti si Anna Anderson, duh", raširila je malo oči kao da je to nešto veoma bitno.

"Šta god to trebalo značiti", promrmljala sam. A, da. Kyle i Solene ne moraju da jedu ništa sa šećerom. Uh, ubila bih za hamburger. Kyle je ponovo pio, to mi se ne sviđa. "Možeš li mi malo objasniti tu svoju... povezanost sa onima poput Kylea?"

"Pa.." zadržala je pramen kose i zamislila se. "Teško je objasniti. Zaista. Mogu da osjetim neke njihove akcije i nisam mrtva ako se sama nađem u njihovom prisustvu. Znaš li da postoje oni koji žive više hiljada godina, a nikada i nisu prišli nekome iz te grupe? Životinje odmah ubijaju, ali mene nisu nikada i nikada neće. Kao da me prihvataju za jednoga od svojih, a jedna od glupih nuspojava je što mogu da osjetim djelovanja duhovana, što je jebeno jezivo." Opustila je pramen koji je pao savršeno uvijen, pa je krenula da namotava novi oko figara.

"I ja se ježim na duhove", priznala sam.

"Znaš, mnogo sam se raspitivala o toj trećoj grupi, o odnosima duhova i ljudi i njihovim mogučnostima i- ... mislim, ti to već znaš", nespretno se nasmijala.

"Zapravo, ne znam mnogo", rekla sam. "Prije nego što sam pošla sa Hectorom, nisu mi mnogo govorili jer mi čak ni proces nije bio završen, što je u redu, jer i nisam prihvatala da je ovo sve stvarno dok se stvarno sve nije desilo... A kada sam bila tamo, nije baš da su jedva čekali da mi sve kažu."