Klavir i cigarete | min yoongi

01.

♡

Nikad nisam voleo da živim po pravilima. Iako se mojim roditeljima to nimalo nije svidelo, nisam niti sam želeo da živim kako su mi oni naređivali i postavljali. Kršio sam ih, pravio sam se kao da ne postoje, ni oni ni njihova pravila. Odrastao sam u pristojnoj porodici u Daegu, ali verujte mi situacija u mojoj kući tad nije bila ni malo pristojna. Moj otac, zavisnik od kocke i alkohola, zamalo nas nije doveo na ivicu siromaštva. Svako veče vraćao se mrtav pijan sa punom ili praznom kesom para,mada u većini slučajeva bila je prazna. Mogao sam doslovno da osetim miris Henesija do svoje sobe. To je mojoj majci oduzelo najbolje godine braka i života. Koliko god ga preklinjala, molila, kumila da se mane đavolja posla,ali nikako. Tiho je jecala u uglu sobe ponekad dobivši batine i po koju psovku. I to su bila najgora urezana sećanja u mojoj glavi. Vremenom sam ih zataškao, ali opet se setim majčnog vriska od njegovog udarca. Ovako nešto se dešavalo samo uveče i to petkom, posle ponoći u mrtvo doba noći. Od svih kuća, poređanih jedna do druge, naša je bila najglasnija i svi su vrlo dobro znali to, ali niko ništa nije preduzeo povodom toga.

Preko dana, kad smo bili "normalna" porodica, ispratio bih moju sestru do njene škole, a posle ja nastavio do svoje(jedino njihovo pravilo koje sam ikad prihvatio). Prolazio sam sa jedva dovoljnim uspehom. Priznajem, bio sam najgori mogući učenik koja je ta škola ikad zapamtila. Prosuo sam hlorovodoničnu kiselinu na dnevnik, slomio sam model ljudskog skeleta u kabinetu za biologiju i ogrebao tablu sa primerkom kičme. Pritom što sam skoro srušio školsku zgradu imao sam izuzetno loše ocene. Zbog sveg toga zamalo nisam dobio staklenu flašu u glavu od strane mog oca. Još mnogo toga je njega nerviralo, ali i dalje mislim da je samo moje postojanje njemu bilo iritantno. Ipak, vthunac je bio kad sam se kući pojavio sa plavom kosom(bukvalno plavom) i paklom cigareta. Bio je spreman da mi prisloni nož i prereže grkljan, ali sam pobegao na vreme. Pored cigareta, koje su mi pričinjavale jedino zadovoljstvo, bio je tu i klavir.

Jedina stvar vredna mog divljenja bio je klavir. Prvi put sam se susreo sa njegovim čarima kada mi je bilo 7 godina ili u prevodu dok sam još bio bezbrižan. Bili smo na večeri kod dobrih prijatelja. Slušao sam kako su se note nizale jedna za drugom što me je apsolutno opčinilo. Prvi i poslednji put otac me je učinio srećnim time što mi je dopustio da naučim da ga sviram. Moja prva ljubav. Zaljubio sam se. Svirao sam ga u kabinetu za časove pevanja i sviranja instrumenata i zbog toga sam u većini slučajeva kasnio ili propustio ostale časove. Sa krajem srednje škole, nisam imao apsolutno ni jednu ideju šta ću sa svojim životom. Kuća mi je isuviše smetala, a samo sam hteo da odem što dalje. I eto, vidite, dolazi mi pismo iz Sjedinjenih Država. Moj najbolji prijatelj Hoseok zove me da dođem i živim sa njim u Americi! Bez razmišljanja spakovao sam se i otišao gde me je dočekao sa toplim osmehom i velikim bratskim zagrljajem.

I eto me sad gde jesam. Držim deci časove klavira, zajedno sa Hoseokom koji drži časove plesa. I tako zarađujemo. Sjedinjene Države, za 6 godina, su mi postale nov dom i ništa nisu u poređenju sa Korejom. Istina je da smo se mučili u početku i da nam je trebalo dosta vremena, ali zajedničkim radom uspeli smo! Iskreno, jedina osoba za koju istinski brinem je moja mlađa sestra. Voleo bih da može da živi sa mnom. Oslobodio bih je i meni bi bilo lakše.

Eto, to je neka moja autobiografija. Verujte mi, ne želite da bude prava knjiga.

♡

Budilnik je odzvanjao prostorijom i time remetio moj san. Lenjivac, kakav jesam, istezao sam i protezao u krevetu do te mere gde bih mogao da zakasnim na posao, te sam, teška srca, napustio topao i udoban krevet. Hoseok me je čekao sa doručkom u kuhinji.

"Dobro jutro, uspavana lepotice." rekao je sa širokim osmehom. Taj momak je raspoložen i u pola 7 ujutro, kako mu uspeva?

"Tišina,crvenokosa." seo sam na stolicu naspram njega. Uzeo sam prvi zalogaj sendviča dok je Hoseok ispijao svoju kafu. U glavi mi se samo stvarala slika kako će ovo biti dug, duuug dan. Ali Hoseok i dalje nije skidao osmeh sa lica. Nakon obavljanja jutranjih higijenskih obaveza, krenuli smo ka svojim studijima. Kao i uvek, ja ću prvo imati mlađu grupu, a na kraju časa, Hoseok i ja ćemo se zameniti. Pripremio sam sve što mi je bilo potrebno i čekao sam klince. Čuo se žamor piskavih dečijih glasova i ubrzo su ispunili celu prostoriju, a samim tim i moje srce. Najviše zbog njih sam voleo svoj posao i radovao sam se svakom času koliko i oni. Kad sam počeo sa predavanjem, pažnju svih prisutnih odvukao je lupanje i vikanje van.

"Slušaj me, ponašaćeš se fino i pristojno, ićićeš na ove proklete časove i sve će biti u redu. Je l' ti jasno?" mlada ženska osoba obraćala se malom dečaku koji se durio i mrštio. Pogledala me je upitno.

"Jesi li ti učitelj?" klimnuo sam glavom. Pružila je ruku dečaka stegnuvši je jače

"Ovaj monstrum želi da svira klavir. Neka tako bude, molim te." uvela ga je i on je seo da prvo slobodno mesto koje je video.

"Čoveče, kako me je smorio na putu do ovde. Užasan je i već danima me gnja...čekaj, ti nisi Amerikanac."

"Ne,nisam Amerikanac. I mali treba da se prijavi prvo, to jest ti treba da podneseš prijavu ako si punoletna i neki rod." coknula je.Znam je tek par trenutaka, a već mi kida živce.

"Je l' možemo da preskočimo?Samo mi još to fali. I ja sam mu sestra i punoletna sam. Kakva ti je to kosa, brate?" zbunjeno sam je pogledao i prošao prstima kroz kosu. Uzdahnuo sam ne bih li se barem malo smirio i povratio dostojanstvo svoje kose.

"Mora da se prijavi. Daću ti formular koji treba da popuniš sa njegovim podacima. Pritom nisam bio obavešten o vašem dolasku. I kakve veze imaju moja kosa i nacionalnost ovde?"

"Tvoja kosa je fantastična, zapravo. A i ti si Korejac, što je još bolje." probudio sam se poprilično rano i sad se ova stvorila ni od kuda i ubila volju za životom u meni. Maksimalno sam držao svoje bes kom je falilo svaki trenutak da izađe na videlo.

"Dobro, neka bude danas ovako, ali sutra želim da uradiš ono što sam ti rekao." izdahnula je u znak olakšanja.

"Oh, hvala ti puno! Usput, ja sam Aleksis. A malo čudovište se zove Vesil.Zovi ga punim imenom jer ga to nervira." rukovali smo se

"Ja sam Yoongi."

"Yoongi?Kako se to speluje?

" Y-o-o-n-g-i. Yoongi." ponavljala je za mnom. Mahnula mi je pri izlasku, a ja sam odahnuo jer je konačno otišla.

❅