Klavir i cigarete | min yoongi

13.

火曜日, 早朝

Sledećeg dana zatekao sam sređen, prazan krevet umesto Hoseoka u njemu.

izvini, ali opet moram da
sredim nešto u studiju. završiću
pre nego što ti dođeš :)

Mrzim kad mi ovo uradi i kada doda smajli na kraju misleći da neću da se iznerviram. U poslednjih par dana stalno ima obaveze, u studiju i van njega, te me kopkalo što to može biti. Naravno, nisam hteo da budem napadan što se toga tiče i nisam ga često ispitivao. Čak sam i pomislio da je u pitanju neko iznenađenje ili tako nešto.

Bilo kako bilo, ja sam svoje jutro mehanički odradio istim redom kao i poslednjih šest godina u divnoj Americi. Mučno sam izdahnuo i sam krenuo ka studiju.

Reči Aleksis oko novca stalno su mi se vrtele po glavi. Čak iako osvojimo to prvo mesto, taj novac ćemo morati da potrošimo kad tad. Stoga sam razmišljao da pored časova klavira i plesa organizujemo časove pevanja koje bi mogla da drži Aleksis. S obzirom da napušta fakultet, to bi joj dobro došlo i finansijki i ne bi se stalno dosađivala, te sam razmišljao da pitam Hoseoka za mišljenje i da se dogovorimo kako bi sve to moglo da funkcioniše.

Kada sam stigao, sve je bilo jezivo tiho što je nateralo da jeza prođe kroz moje telo. Prislonio sam uho na vrata od Hoseokovog studija međutim ništa nisam čuo. Pažljivo, spustio sam bravu i promolio glavu kroz maleni otvor. Momenat kad sam video prizor ispred sebe samo sam se blago nasmešio. Hoseok se ljubio sa nekom devojkom i koliko mogu da primetim poprilično su prisni među sobom. Ušao sam, te se nakašljao,a oni su se istog trenutka odvojili i zacrveneli u licu.

"Hej." prvi sam izgovorio ne skidajući osmeh sa lica. Njih dvoje su bili vidno postiđeni stoga su im pogledli lutali naokolo.

"Hej. Ovaj...Ovo je Dženet, a ovo je Yoongi, moj cimer i najbolji prijatelj." Hoseok nas je predstavio, nas dvoje se rukovali. Dženet je visoka, čak viša i od Aleksis. Kosa joj je ravna, ali prilično kratka. Na sebi je imala farmerice i običan široki duks, bez natpisa ili bilo čega. Oči svetlosmeđe koje su potpuno odudarale od celog njenog izgleda,ali najupečatljivije na istom. Na sebi je imala šminku i to obilje. Sve u svemu, lepa je devojka.

"Mislim da bi trebalo da krenem. Uskoro počinjete sa poslom. Vidimo se."

"Nazovi me." razmenili su još jedan mali poljubac pre nego što je ona napustila studio. I dalje sam ga bez prestanka i sa širokim osmehom gledao čineći da crvena boja na njegovom licu dođe skroz do izražaja i sada je i više nego primetna.

"Znači to su te "neke obaveze" koje imaš svako malo. Zar nisi mogao da mi kažeš,čoveče?"

"Pa, izašli smo par puta i mislio sam da neće biti ništa više osim toga, a ona je..."

"Ona te je privukla i nije htela da popusti." zadirkivao sam ga dok mi se on pravdao. Stvarno mi je bilo drago što sam ga konačno video sa devojkom nakon dužeg vremena. Prve godine kada sam došao u Ameriku Hoseok je već bio u vezi sa devojkom koju je mnogo voleo. Kovao ju je u zvezde, imao najlepše mišljenje o njoj, dao joj srce i raskinuli su nakon tri godine. To ga je strašno pogodilo i razočarao se, te vremenom sam stekao utisak da se bojao da ponovo nađe devojku i vrlo često sve je odbio koje su mu se nabacivale. Hoseok je stvarno dobar momak, pored toga što je fizički atraktivan, dobar je kao osoba, nasmejan i svi ga kao takvog znaju.
U ovom trenutku, bio sam ponosan stariji prijatelj iako sam ih uhvatio u baš nezgodnom trenutku.

"Sviđa ti se?" klimnuo je glavom, naravno sa širokim osmehom na licu.

"Nego, hteo sam da te pitam nešto za Aleksis. Mislio sam da, pores plesa i klavira, ubacimo časove pevanje koje bi mogla ona da drži. Dosta dece se interesuje tako da smatram da bi nam dobro išlo."

"Što da ne. Samo ako se ona slaže sa tim. Kako vam ide pisanje pesme?"

"Nije loše, nadam se da ćemo uskoro završiti." usput sam mu ispričao za "posebno mesto" i kako smo gledali zalazak Sunca i pričali do kasno u noć. Ni ona ni ja ne znamo kako smo dospeli tamo tek tako,ali to je jedan od lepših momenata koje pamtim sa njom. Kako vreme prolazi sve više osećam neku vrstu naklonosti prema njoj i osećam na način koji ne umem da objasnim. Njena blizina mi je prijatnija, pojava. Takođe i njen glas polako postaje još jedna stvar vredna mog divljenja pored klavira.

"Pomislio sam da ti se Aleksis sviđa kako si mi opisivao. Mada, čisto sumnjam da će se to ikad desiti. Kada se završi to takmičenje zaboravićete vi jedno drugo i nastaviti sve kako je bilo." pronalazio sam istinu u njegovim rečima koja je neosporiva. Da, kada se takmičenje završiti sve će se vratiti kao što je bilo. Jedino što nas dvoje vezujen, trenutno, je pisanje pesme. Verovatno ćemo ostati u kontaktu, ali naš odnos sigurno neće biti isti kao sad.

Čudio sam se sam sebi što mi je na samom početku bilo svejedno šta će se desiti sa tim takmičenjem i donekle sam želeo da se završi što pre kako bi se otarasio Aleksis,ali sada iskreno ne bih voleo tako da bude. Zamišljao sam i premotavao sve moguće scene u glavi kako bi to izgledalo i šta bih ja mogao da uradim da to sprečim. Bolno sam izdahnuo.

"Hajde da radimo."

"Ali imamo još deset minuta. Je l' sve okej?Zvučiš razočarano."

"Okej je."