Klavir i cigarete | min yoongi

22.

ako ovaj wattpad ne počne da sarađuje, IM BOUT TO DO SOME SERIOUS FIST THROWING

水曜日

Započeo sam svoje jutro kao i svako drugo na poslu - sređujući salu za predavanje. Sutra ćemo Aleksis i ja zvanično nastupiti na takmičenju, te je ona postala nervozniji no inače. Već je trebala da dođe da mi pomogne oko sređivanja, nego kasni što baš i ne liči na nju. No, nisam mogao da je čekam već sam krenuo sam, a Hoseok je uzeo slobodan dan. Nisam baš bio raspoložen da sam sređujem ovako veliku prostoriju, ali pošto već nemam pomoć osuđen sam na tako nešto.

Glasna muzika koja je odzvanjala iz slušalica u mojim ušima sprečila me je da čujem otvaranje vrata, te samim tim preda mnom se stvorila mišićava ljudska figura koja je bila poslednja na ovom svetu koju sam želeo da vidim. Uzdahnuo sam i zakolutao očima ne obazirući se na Metjuovu reakciju ili podrugljvi smeh koji je usledio nakon toga.

"Izađi" nisam imao ni volje ni želje da ga gledam, a kamoli da razgovaram sa njim tako da sam najjasnije izgovorio jednu dovoljnu reč.

"Pazi kako mi se obraćaš" krenuo je korak ili dva ka meni, pritisak kao i bes rasli su munjevitom brzinom u meni, pokušao sam da sve to držim pod maksimalnom kontrolom

"Izađi" ponovio sam, ovog puta glasnije naglašavajući svaki slog ove reči koja očigledno nije usvojio u svoju šupljinu u glavi. Prišao mi je još više, sada na kratkoj distanci, te sam svoj nekontrolisani bes pustio na slobodu što se odrazilo na moje disanje i držanje.

"Već sam ti rekao da paziš na svoj ton, dečko. Kloni se Aleksis" odvratio mi je dovoljno tiho sa izrazitom ozbiljnošću što mi ni malo nije pomoglo u celom divljanju emocija.

"Mislim da bi ja to tebi trebalo da kažem, bivši dečko" vidno se iznervirao na moje oslovljavanje njemu. Hvata me za majicu i cepa je.

"Ne majicu, brate..." izgovaram pre nego što spuštam njegove ruke i udaram ga pesnicom u vilicu.

"Stvarno mi te je dosta više"

Ponovo ga udaram na isto mesto, te on na trenutak gubi ravnotežu, ali vrlo brzo mi vraća udarac u stomak. Gubim vazduh što on iskoristi kao dobru priliku da me ponovo udari na isto mesto međutim ovog puta kolenom. Padam na pod, on me udara pesnicama u vilicu. U jednom trenutku nogama mu obavijem vrat, stegnem iz sve snage nakon čega ga oslabim, podižem se, ostavljam ga u tom položaju, te mu vratim istom merom u rebranu kost. Prevrne se na leđa i kako mu čelični bokser ispadne iz džepa trenerki, uzimam ga i stavljam na svoja četiri prsta desne šake. Naizmenično šakama nižem udarce, svaki jači od prethodnog, krv mu lije niz usta i nos kao i meni. Bacam boksera sa strane od prevelikog bola u šaci koja je poprimila krvavo crvenu boju. Skalnja me sa sebe, ustajemo obojica na noge istovremeno. Uprkos krvi koja neprestano teče i boli koja svakog trenutka postaje intezivnija i veća niko od nas dvojice ne popušta. Pokupivši boksera sa pod zadaje mi poslednji udarac u vratni nerv gde konačno padam nemoćan na pod.

"Yoongi?" glas koji mi se činio da je kilometrima daleko od mene, jedva vidim pred sobom, ali prepoznajem da je to Aleksis. Prilazi mi brzim koracima, spušta se, te mi podiže glavu u svoju ruku. Briše krv sa mog lica prljajući svoje ruke.

"Šta si mu to uradio, kretenu jedan?" odvrati Metjuu koji je takođe kao i ja nemoćno ležao na podu. Namrštena i iznervirana, spušta me polako u prvobitni položaj, ustaje i zadaje njemu poslednji udarac kolenom u međunožje na šta se on trže. Vuče ga za pocepanu majicu i grubo ga nasloni na zid, zatim izvadi telefon i prisloni na uvo.

"Hoseok? Molim te, dođi brzo"

♡

"Izvini što sam napravio sranje" odvratan miris lekova zaokupirao mi je nos u bolnici gde se čekanje činilo kao čitava večnost. Sela je pored mene, te obgrlila i ostavila poljubac na čelu. I dalje oslabljen, naslonio sam se na njeno rame upijajući miris njenog parfema. Verujem da je ovo bilo veliko razočaranje za nju s obzirom da je sutra veliki dan za oboje, a ja sam sav u modricama i napravio sam Metjuu duplo veće. U isto vreme kada sam i ja stigao u bolnicu, Metjuu je pružena pomoć brže imajući u vidu da su njegove telesne povrede gore. Jedini komentar koji sam dobio od Hoseoka je da treba još da poradim na kontrolisanju svog besa što je bio u pravu.

"Zaslužio je" odvratila mi je kratko

"Znam da si ljuta sad i da to prikrivaš svojom hladnokrvnošću da me ne bi povredila" coknula je, te me prostreljila me pogledom

"Yoongi, nisam ljuta. Onaj skot je dobio šta je zaslužio i to je to."

"Strpaće me u zatvor."

"Neće"

"Platiću kaznu."

"Bože, Yoongi!"

Ućutao sam konačno smirivši svoje misli i mišiće. Stvarno sam, blago rečeno, izgledao katastrofalno, a tako sam se i osećao. Aleksis me je nekako ubedila da sve to može da se sredi šminkom, iako sam bio protiv toga, nije mi bilo drugog izbora. Osećao sam sopstvenu krv u ustima, groznog ukusa pa sam svakog časa uzimao gutljaj vode. Imao sam jake bolove u predelu grudnog koša, vilice i prednjeg dela lobanje.

"Izbio si mu dva zuba, ne oseća gornju vilicu i to je sve što sam uspeo da saznam" utešne reči mog prijatelja Hoseoka koji je zapravo prisetio scenarija od pre par godina sa te žurke, samo što je ovog puta bilo mnogo gadnije. Neosporiva činjenica je da će mi ovog puta ostati trajni ožiljci na određenim delovima tela.

"Slušaj me, Yoongi. Možemo da odustanemo od takmičenje, samo da tebi bude bolje" pogledao sam je i istog momenta odmahnuo glavom