Klavir i cigarete | min yoongi

09.

Prođe neko vreme od nemilog događaja, mogao sam da ujedam koliko sam bio nervozan i koliko mi je srce preskakalo jer, ne znam ni sam zašto sam se toliko uspaničio. Pretpostavljam da je malu dozu panike Aleksis prenela na mene,te sam trčao kako me Metju ne bi video. Kući nisam ni hteo da se vraćam zato što sma znao da Hoseoka neću zateći,a čekao sam da mi Aleksis pošalje poruku kako bi mi javila da je Metju otišao što je relativno brzo uradila. Sve je naglo i odjednom desilo stoga nisam ni bio svestan kako je vreme prošlo.

Ušao sam u stan ne obazirajući se na kucanje. Iz određene sobe čuo sam dobro poznatu pesmu Metallice,te sam kao pomahnitao uleteo u istu. Prizor koji sam zatekao, malo je reći da me je ostavio zatečenog. Sklupčana na krevetu, Aleksis je lila suze,te stalno ih brisala,ali one su same navirale.

"Ne želim me neko vidi ovakvu." teško je govorila zato što je jecala i usput brisala i nos i suze dok sam ja stišavao pesmu na laptopu

"A pesma od Metallice je trebala da prikrije tvoj plač?" klimnula je glavom. Ustala je sa kreveta, te prišla i zagrlila me čvrsto. Bila je dovoljno visoka da nasloni glavu na moje grudi što je i uradila. Nisam bio previše dobar u tešenju ljudi stoga ništa joj nisam ni pričao, niti "da će sve biti u redu" jer iskreno, to nikom nikad nije pomoglo, samo sam je zagrlio jače.

"Svađala sam se sa Metjuom."

"Zbog mene?" znao sam da je ipak to istina iako je ona odbila da kaže. Rekoh joj da sam čuo manje-više početak njihove svađe,ali nisam se raspitivao za detalje jer znam da bi je još više oborilo uprkos tome što sam želeo da saznam šta je sve rekao za mene.

"Iskvasila sam ti majicu." pomerala je ruku gore-dole sa namerom da obriše trag njenih suza. Priznajem, bilo mi je zaista krivo što sam morao da je vidim ovako slomljenu. Od kako smo krenuli da radimo zajedno na pesmi, moj stepen tolerancije za Aleksis sve više raste dok sa Metjua polako opada.

"Tako si dobra prema meni. Osećam se čudno u vezi toga." prostreljila me je pogledom što mi je odmah dalo znak da umuknem "izvini, kreten sam."

"Imam ja i tu dobru stranu. Sad polako počinješ da je upoznaješ." uputili smo se ka kuhinji,te mi je vratila kutiju cigareta koje sam zaboravio. Usput sam joj ispričao za nezgodu sa proključalom vodom i plikovima na mojim šakama na šta se nasmejala, doduše kroz suze koje su i dalje navirale. Naslonila je glavu u šake gledajući u prazno. Ćutali smo tako neko vreme nesposobni jer nijedan od nas nije želeo da priča o onom što se desilo između njih dvoje. Mada, mene je i dalje kopkalo šta se sve tu desilo i šta se moglo desiti.

"Ponekad se stvarno pitam šta sam mu nažao učinila." glas joj je i dalje podrhtavao. Ovo ju je baš pogodilo,te sam shvatio da je mnogo više senzitivnija no što sam mislio "retko ko me vidi uplakanu, ti si sad u toj grupi ljudi."

"A šta je sa onim s početka takmičenja?"

"To se ne računa."

"Zašto ne raskineš sa njim? Ako ne ide onda..." udahnula je i spustila glavu na ruku neprimetno dišući. Pošto nisam dobio odgovor na pitanje uhvatio sam je za levu, slobodnu, ruku i nežno je stegao u svoju. Uzvratila mi je stisak znatno slabijeg inteziteta,ali opet nežan i dovoljno osećajan. Njeni dugački nokti zaboli su se u moju povređenu šaku i to mi nije smetalo.

"Uvek pomislim da će biti bolje i pređem preko svega,ali njemu očigledno svaka sitnica smeta."

"Misliš da mu ja smetam?" uperila je pogled ka meni pre nego što mi je odgovorila

"Ljubomoran je i ne voli kad sam u prisustvu drugih momaka." u to sam mogao da se uverim još onda kada sam bio zaglavljen u ormanu

"A i ti u svakom slučaju ne izgledaš loše. Hoću da kažem, lep si i privlačan." nasmešio sam se na njen kompliment koji ranije nisam čuo,a da je bio iskren

"Ti ne možeš biti u njegovom zarobljeništvu sve vreme. Možda je stvarno raskid neizbežan." reči da Aleksis voli Metjua izgubile su odavno svoju vrednost i sve više sumnjam u njihovu tačnost. Slegla je ramenima na moj komentar nesigurna šta da mi uzvrati. Maskara od silnog plača se skroz razmazala po njenom licu,a ona je sve to pogoršala neprestanim brisanjem istog.

"Imam ideju. Hoseok,ti i ja ćemo se sastati u našem stanu,te možemo gledati maraton South Parka koji mi on već neko vreme duguje. To je taman odlična prilika da ga bolje upoznaš,a naći ćemo i Vesliju društvo u Hoseokovoj plesnoj grupi." osmeh se ocrtao na njenom licu i to je,posle mnogo suza,bio onaj pravi. Kako posle kiše uvek dođe Sunce tako se i Aleksis konačno oraspoložila, mogu reći uz moju pomoć.

Ostatak vremena proveli smo u pisanju pesme i išlo je glatko u nekim trenucima.Sada mnogo više me je grlila i poklanjala pažnju no ranije,a priznajem i ja sam manje mrzovoljan kada je ona u pitanju. S početka mislio sam da će mi ovo predstavljati samo teret,ali vidim da uživam isto koliko i u radu sa decom od ponedeljka do petka. Pokušao sam da joj skrenem misli sa Metjua i sebi da ju je rasplakao i da je mnogo više emotivna. U međuvremenu, Vesli je ispričao sa velikim uživanjem šta smo nas dvojica radili prošlo veče i kako smo obeležili naše prijateljstvo.
Ne znam zašto,ali sve ovo mi je stvorilo jako prijatan osećaj u telu za koji znam da se javlja u izuzetno retkim i posebnim momentima. Želeo sam da traje što duže.