Klavir i cigarete | min yoongi

08.

"Treba nam kućna pomoćnica." Hoseok me je naterao da počnemo sa čišćenjem našeg stana iako sam ga preklinjao da to ostavimo za vikend, mada njegovo oko može da primeti i najmanju trunku prašine,te je morao sve da počisti.

"Ćuti i briši." poprilično mu smeta moje žaljenje isto koliko i meni njegov perfekcionizam. Mučno sam pomerao ruke nesinhronizovano ne trudeći se da učinim staklo čistijim dok je Hoseok radio punom parom. 

"Duguješ mi maraton South Parka kad se vratim." 

"A gde ideš?"

"Aleksis radi treću smenu večeras i zamolila me je da pričuvam Veslija pošto je bolestan. Poprilično je pobesnela kada je saznala." 

"Zašto jednostavno nije pitala svog dečka?"

"Radi sa njom."

"Onda što pre završiš, pre ćeš otići i pre ćemo gledati South Park. Sad,prekini da kukaš." ponovo, ispustio sam jecaj očaja i lenjosti ne pomerivši se od početnog položaja.

♡

Aleksis mi je objašnjavala koji lek kad Vesli treba da popije,da mu stalno merim temperaturu. Vidno je bila zabrinuta za njega i nije joj bilo baš za pravo što radi treću smenu kada je bolestan. Iako pokazuje netrpeljivost prema Vesliju ponkad, vidim da ga stvarno voli i da se oboje malo potrude, svima bi pokazali svoj pravi odnos kao brat i sestra. Čak i smatram da bi Aleksis bila usamljena da nema njega iako više vodi računa o njemu nego o sebi. Za ovo malo vremena koje sam proveo u njihovom stanu, nije se odvojila od njega već mu stalno pričala kako ćemo se dvojica provesti celu noć zajedno i Vesli se jako radovao.

"Ne znam šta bih bez njega." rekla je dovoljno glasno samo kako bih ja čuo dok se Vesli zagledao u crtani film "hvala ti što si pristao da ga pričuvaš."

"Prilično si osetljiva kada je Ves u pitanju." klimnula je glavom

"Isto kao i ti." složio sam se sa njom,ali nisam potvrdio na glas. Jedna od stvari u kojoj se Aleksis i ja slažemo, to da smo slabi na decu iako ona, za razliku od mene, ne pokazuje javno uvek. 

Vesli, uprkos tome što je bolestan, napravio je listu stvari koje ćemo raditi ne bi li se zabavili. Prilično je inteligentan dečak, ćutljiv na predavanjima, a pokazuje izuzetne rezultate i među najboljima je u grupi. A takođe ima odlične ocene u redovnoj školi, mada ne voli time da se hvali. Pričao mi je da mu nedostaju roditelji, često razgovaraju preko video poziva, ali i prema tome, ne kaje se što je pošao sa Aleksis. Umeju i da se posvađaju, ali isto tako ne mogu da žive jedan bez drugog što su mi večeras i pokazali. 

"Aleksis mi je ostavila šifru od Netflixa. Ne znam koje serije volite, pa ćemo naći neke što je ona skoro gledala." nakon što sam skuvao čaj za Veslija i izabrao najtoplije ćebe, nas dvojica smestili smo se ispred televizora u dnevnoj sobi.

"Nema potrebe da mi persiraš. Večeras smo drugari." 

"Okej onda. Izaberi seriju." malo nesigurno, obratio mi se bez tog "Vi" dodavši mi daljinski upravljač. "Aleksis mi ne dozvoljava sve da gledam"

Ostatak večeri proveli smo u gledanju i serija i crtanih filmova, igrajući razne društvene igre, video igrice i bojeći bojanke,ali ni u jednom trenutku nije pokazao da je slab,a ja sam naravno povremeno spustio ruku na njegovo čelo proveravajući i izmerio temperaturu. A takođe neprestano mi je ponavljao kako bi ovo trebali češće da radimo jer smo sada zvanično najbolji drugari.

"Met nikada neće da boji sa mnom bojanke. On samo izabere sliku,a ja sve ostalo obojim." jadio se dok smo razmenjivali bojice. Zadovoljno je pogledao sliku koju smo zajedno obojili i zaklopio bojanku "jedino me vodi na košarku kad on ima trening. A znam da ima trening svakog dana."