"Pitam se jesi li nekad video svoj mozak od tolikog kolutanja očima?"
Isprva nisu mogli jedan sa drugim, a sada ne mogu jedan bez drugog. Savršeno popunili svoje zvezdano nebo, note klavira i dim cigarete.
start : 18. novembar 2017.
end : 29. jun 20...
Oops! This image does not follow our content guidelines. To continue publishing, please remove it or upload a different image.
月曜日、夕方、深夜
Pesma je skoro pri kraju i ni Aleksis ni ja nismo mogli biti srećniji. Sve je išlo kao što smo planirali. Note polako učim na pamet, ona vežba glas i sve ide poprilično glatko. Nakon dobro obavljenog posla danas častila me je toplom čokoladom. Pričali smo neobazevno dok se nije dosetila nečeg što samo njoj može da padne na um. Naime, uzela je tanak pokrivač koji dugo nije koristila, te me vodila na "jedno mesto" koje će mi se, po njenim rečima, mnogo svideti. Pošto njena zgrada nema lift, morali smo stepenicama da se penjemo do samog vrha. Osećao sam kako me pluća polako izdaju, zbog cigareta naravno, te sam vrlo često zastajo i morao da dođem do vazduha,a ni ona mi nije baš bila nakolna pa je umela i da ubrza korak,a i ja za njom stoga mi je bilo samo teže.
Kada smo se konačno popeli, snažan vetar skoro me nije obalio, nosio je čestice prašine i prljavštine sa sobom stoga sam morao da odbranim oči. Seli smo tik uz ivicu zgrade, ogrnuli pokrivač, te se prilepili jedan uz drugog. Nebo je bilo očaravajuće i oduzimalo je dah. Sunce je polako svoj presto predalo Mesecu i uz fascinantne boje oprostilo se sa nebom na nekoliko sati. Gledali smo i čekali da potpuno nestane sa horizonta,te da armija zvezda sačuva tron vladaru Mesecu. Bio je pun i u najvećem sjaju,te ponosno i dominantno pokazivao svoju moć.
"Ovo je jedino mesto koje može da me smiri. Skoro niko ne dolazi ovde osim mene." priznala mi je nakon poduže tišine. Imao sam i ja ovakve momente kada sam želeo potpuno da se osamim,a ponajviše u srednjoj školi kada sma hteo da pobegnem iz vlastite kože i odem što je moguće dalje. I dalje sam ponekad to poželeo. Priznao sam joj za svoju ljubav prema samoći,te se i ona složila.
"Šta te je dovelo u Ameriku?" upitala me je
"Hoseok. I neizmerno sam mu zahvalan na tome." odgovorio sam
"Je l' ti nedostaje Koreja?"
"Jedino u vezi Koreje što mi nedostaje je moja mlađa sestra." iznenadila se na pomen moje sestre,te mi je tražila njenu sliku. Pokazao sam joj našu zajedničku, poslednju koju smo zabeležili pre nego što sam došao u Sjedinjene Države.
"Lepa je i ličite dosta. Je l' studira sad?" odmahnuo sam glavom
"Venčala se za momka sa kim je bila od 18. godine. Želeo sam da barem ona bude fakultetski obrazovana za razliku od mene. Udala se tajno za njega, ni njegovi ni naši roditelji nisu znali za to. Sada se snalaze nekako. Dao bih sve da mogu da je dovedem ovde da znam da je bezbedna." uvek sam bio i više nego osećajan na pomen moje sestre. Ona je bila jedina svetlost mog života i srce mi se kidalo što sam morao da je napustim. U jednom periodu slao sam joj novac koliko sam mogao,ali prestao sam zato što se Hoseok uvek pitao zašto uvek imamo manje novca od očekivanog. Nisam mogao da sakrijem suze ni da sam hteo. Znao sam da je samo želela da se odvoji što dalje od onog pakla i donekle sam je podržavao u njenoj odluci.
"Znam kako ti je. I ja umirem od brige za Veslija. Stvarno bih volela da mogu da mu obezbedim sigurnu budućnost. Stalno mi govori da mu nedostaju roditelji." tako, počinje priča o njenom životu pre studija. Roditelji su joj se razveli pre nego što je otpočela sa studiranjem. Kako ne bi bila sama u novom gradu, povela je i Veslija sa sobom.
"Većinu novca koje mi mesečno pošalju, potrošim na Veslija. Ponekad ne jedem samo da bi on više pojeo. A glavni razlog zašto sam se prijavila za ovo takmičenje je novčana nagrada kako bi mogli da budemo obezbeđeni neko vreme. Naravno i ti isto. Prestaću zvanično sa studijama." još jedna zajednicka stvar kod mene i Aleksis. Volimo i brinemo za brata i sestru. Bilo mi je drago što smo se i ovom složili povrh milion svađa koje imamo svakodnevno.
Prslonila se još više uz mene, sada nije bilo slobodnog prostora,te je naslonila glavu na moje rame. Ali pre nego što je to uradila poljubila me je u obraz na brzinu i vratila se u pređašnji položaj. Isprva trgao sam se na njen postupak i nisam se pomerao na nekoliko trenutaka.
"Zvezda padalica! Brzo, zamisli želju!" to sam i uradio.
Ne znam da li je moja želja realna i da će se ispuniti. Onaj pređašnji "čudni" osećaj polako napustio me je i sada sam potpuno siguran da se vratio onaj "divni" poseban osećaj u retkim trenucima.
