"Pitam se jesi li nekad video svoj mozak od tolikog kolutanja očima?"
Isprva nisu mogli jedan sa drugim, a sada ne mogu jedan bez drugog. Savršeno popunili svoje zvezdano nebo, note klavira i dim cigarete.
start : 18. novembar 2017.
end : 29. jun 20...
¡Ay! Esta imagen no sigue nuestras pautas de contenido. Para continuar la publicación, intente quitarla o subir otra.
月曜日、仕事の後
Uskoro počinje to čuveno takmičenje stoga Aleksis i ja moramo ponovo da se pozabavimo uvežbavanjem pesme kako bi bili sigurni kada izađemo pred sudije. Iskreno, nisam bio ni malo nervozan što ne mogu da kažem za nju jer mi je striktno u poruci naglasila da nakon posla dođem do njenog stana jer kreće da je hvata panika. Čak mi se i Vesli žalio na to kako nervozno šeta po stanu.
Čim sam ušao zatekao sam je kako za klavirom čita stihove. Ne primetivši me seo pored nje na šta se ona trgla i udahnula kad me je videla.
"Moramo da ponovimo treći stih pete strofe" uradio sam kako mi je rekla, ona pusti glas i tako dva do tri puta dok nije bila najsigurnija. Ono što je sigurno i meni i njoj bilo na pameti, ali niko od nas nije spominjao bio je poljubac od juče. Ponavljali smo celu pesmu nekoliko puta iako smo oboje bili dobri u onome što radimo, ali činilo se kao da ne možemo bilo šta drugo da pokrenemo.
"Hoćeš toplu čokoladu?" klimnuo sam glavom. Nakon par momenata, donosi veliku šolju sa toplim napitkom, te mi pruža u ruke. Otpijem gutljaj i stavljan na klavir.
"Mislim da si ti jedina osoba koja pije toplu čokoladu po ovakvom toplom vremenu" blago se osmehnem na njen komentar. Gledam je. Gledam je koliko je samo prelepa i koliko mi zapravo previše znači. Sklanjam joj jedan pramen kose sa lica i stavljam iza uha. Prilazi mi, spušta ruku na moj obraz i ostavlja trag usnama na mojim, kratak, ali dovoljan da mi se cela unutrašnjost uznemiri. Uzvraćam joj, te se ona smeši sad već između dugog niza kratkih poljubaca. Privija me uz sebe, obavijem joj ruke oko struka, ona meni oko vrata i ljubimo se. Tek sada mi je jasno šta znači kada se neko istopi od poljupca. Prolazi rukama kroz moju kosu, mrsi je, kontinuirano i bez prestanka. Prolazim prstima preko tkanine njene odeće, uz i niz njena leđa, previše visoko i previše nisko gde se zaustavljam.
"Sviđaš mi se, Yoongi" izgovori prekinuvši kontinuitet na kratko.
"Sada sam uveren u to" blago se smeši, te nastavljam da je ljubim, doduše sa smetnjama zato što se ona sve više i više smešila.
Hvatam je za kukove, približila se meni najviše moguće, te obavija noge oko mog struka.
"I ti se meni sviđaš" odgovorim joj nakon nekog vremena "mnogo mi se sviđaš."
Sa kukova prelazim preko njenih butina, koje su se dobro pričvrstile ne dozvoljavajući mi da pomerim ostatak tela. Ponovo se vraćam na kukove gde se zadržavam.
"Imaš usne mekše od pamuka. Nemaš pojma koliko dugo sam čekala da ih osetim na svojim" govori mi pre nego što ostavlja poduži poljubac.
Uzvraćam joj pre no što kažem: "I ja sam isto to želeo."
Grizem joj donju usnu time okončavši dugo očekivani niz nežnih tragova na usnama. Ostajemo u istom položaju, pripijeni jedan uz drugog, ona sa rukama oko mog vrata, moje na njenim kukovima. Izrazito sporim pokretima prstiju prolazi prstima kroz moju kosu masirajući donji deo moje lobanje. Opuštam vrat i glavu na njenu ruku.
"Raskinula sam sa Metjuom" kaže nakon poduže tišine
"Oh, hvala Bogu. Bilo je i vreme. Stvarno se pitam zašto to nisi ranije uradila" uzdiše, stoga se na njenom licu istog trenutka ocrta ozbiljnost
"Istina je da sam htela mnogo pre da raskinem sa njim, ali nisam iz prostog razloga zato što sam mislila da me ti možda ne bi želeo, pa sam se plašila da ne ostanem sama. Znam da je sve što sam zamišljala, uradila sa tobom bila čista prevara, ali to je bilo jače od mene i nikako nisam mogla da potisnem svoja osećanja prema tebi. Svideo si mi se još od samog početka,mada uprkos tome i dalje si mi išao na živce" poljubim je još jednom stavljajući joj do znanja da se i ona meni itekako sviđa. Primetno je da je i meni i njoj mnogo lakše, kao da smo se oslobodili ogromnog tereta sa leđa i sada slobodno koračamo.
"Osećanja su obostrana" govorim joj na šta se ona široko osmehne, te ostavlja maleni poljubac na mom nosu.
"Sada si moj mali plavi dečak" klimam glavom, te je ponovo privlačim u još jedan poljubac. Nastavljamo kontinuitet od malo čas. Prelazi na moje obraze rukama, moje su i dalje oko njenog struka. Ljubimo se polako i strasno, prkosimo vremenu i prostoru jer u ovakvim momentima ništa od toga ili bilo čega drugog nije bitno, najvažnija je ona i predajem joj svoje usne.
"Aleksis?" prekinuo nas je dobro poznati dečiji glas. Oboje se isto vreme okrećemo ka njegovom pravcu. Da, zvanično smo uhvaćeni od strane Veslija. Nemo nas je posmatrao, ne progovarajući ni jednu jedinu reč. Aleksis i ja smo i dalje bili u istom položaju, gleda on u nas, gledamo mi u njega. Trepće on, trepćemo mi.
"Pa, vidi, mi..." nismo znali kako da objasnimo ovaj, njemu, šokantan prizor, pa smo se oboje započinjali rečenice koje nikako nismo mogli da završimo usled nedostatka pravih reči za objašnjenje.
"Vi se ljubite! Video sam! To znači da ste momak i devojka!"
"Paaa, sad..." oboje smo krenuli u isto vreme međutim prekinuo nas je
"Da, znači! U vezi ste, što znači da se momak i devojka! Samo se momak i devojka ljube!" slegli smo ramenima time potvrdivši njegovu izjavu.
"Znao sam da će učitelj Yoongi biti tvoj momak i drago mi je što je tako" nasmejali smo se na taj komentar, a i on sa nama. Pridružio nam se uz klavir, te smo celo popodne proveli u smehu, dobrom raspoloženju i mnogooo poljubaca.
