Klavir i cigarete | min yoongi

16.

水曜日、夕方

Sve što sam u tom trenutku čuo bilo je agresivno stiskanje dugmića na joysticku. Posmatrao sam Aleksis i Hoseoka kako se nadmeću u ko zna kojoj partiji Mortal Kombata. Molio sam oboje da mi daju barem jednu jedinu rundu, ali uzalud. Previše su se uživeli u igricu, te sam samo posmatrao kako je Aleksis vodila, a Hoseok samo nervirao i par puta opsovao sebi u bradu.

"Mogu li da dobijem joystick?" pitao sam kratko ponovo

"Ma, sačekaj!" dobio sam kao odgovor od Hoseoka. Zvanično odustao sam i samo pratio kako se nerviraju, pa raduju i smeju, a ja ih sa dosadnim i monotonim pogledom posmatram.
Ispravna stvar je bila što sam spojio Aleksis i Hoseoka, te su se vrlo brzo sprijateljili i oboje obradovali kada sam im saopštio da ćemo ponoviti ono veče maratona serija od pre par dana. Nije im trebalo dugo da zgrabe Playstation i zalepe se za njega već sat vremena. Primetio sam da se i Aleksis dosta opustila, te se nije mnogo potrudila oko izbora odeće, a nije se ni našminkala. Donela je grickalice, sokove i ovog puta smo naručili picu da se ne bi ponovila scena od prošlog puta.

"Pobeda je ponovo moja, prijatelju moj Hobi." spustila je joystick na sto ispred sebe, te protegla prste uz njihovo blago pucketanje.

"Šta god, i onako mi Mortal Kombat nije najomiljenija video-igrica" rekao je, te takođe spustio joystick.

"Kad stalno gubiš..." dodao sam, na šta je on samo odmahnuo glavom, a ja se zlobno nasmejao.

"Dočekao si, Yoongi. Igrajte vas dvoje, ja moram da obavim jedan telefonski poziv" otišao je u drugu prostoriju. Seo sam pored Aleksis, spremali smo se za novu rundu i ja izabrao onog u kog imam najviše poverenja. U početku je sve išlo glatko i bilo je neizvesno, ali ipak se uvek završilo mojom pobedom. Nije verovala da sam toliko dobar, te nije odustajala nikako da bi me pobedila, mada nikako, uvek sam bio pobednik. Odustala je pored par partija, te mi predala presto.

"Svaka čast, moram da priznam" odala mi je priznanje kako sam zauzeo prvo mesto

"Šta ćemo sad da radimo?" dodao je Hoseok.

"Mislila sam da ipak pogledamo neki film posle serije ako se slažete" obojica smo slegli ramenima prstajući na njen predlog. Meni je pripala čast da biram film s toga sam izabrao Day after tomorrow jer sam znao da je to njen omiljeni i prilično se obradovala na taj izbor.

Ponovo svi smo se smestili ispred televizora sa sve grickalicama i sokovima i uživali. Ipak, negde na polovini više sam posmatrao nju kako gleda nego sam film. Pomno je pratila šta će se desiti iako je dobro znala radnju. Bila je tako koncentrisana na ekran, a ja na nju. Sa njenih očiju pogled mi je lutao na njene usne i sve tako u krug, nisam se pomerao.

"O, ne, sad kreće ta scena!" iznenada oglasila se, te me je uhvatila za ruku i svom snagom stegla. Pratila je dramatičnu scenu, stezala još jače, a ja joj uzvraćao stisak. Nakon što je scena prošla, opustila se, ali njena šaka je i dalje bila u mojoj, a ni ona ni nismo ni pomišljali da ih sklonimo. Smešio sam se kao desetogodišnja devojčica. Prijala mi je trenutna blizina između nas dvoje, kako me je lagodno držala za ruku, kako sam povremeno prelazio palcem preko njenih prstiju i kako je naslonila glavu na moje grudi.
Na sve to, Hoseok je upućivao neke čudne grimase i imitirao kako se držimo za ruke dok sam mu ja još čudnijim gestovima slobodne ruke pokazivao da prestane i molio se da ga Aleksis ne vidi.

Pred sam kraj primetio sam da je utonula u san, pa sam se nekako izmigoljio iz kreveta i krenuo prema Hoseoku u kuhinji.

"Šta je ono bilo?" upitao je dovoljno tiho da mogu da čujem. Slegnuo sam ramenima.

"O, nemoj ti meni tako! Šta je ono bilo?" ponov je upitao sada više ozbiljan no malo čas. Udahnuo sam

"Aleksis i ja smo se držali za ruke dok je ona bila naslonjena na meni, okej? Nisi slep, sve si dobro video!" zvučalo je nekako neobično kada izgovorim naglas pred njim jer znam da je pogrešno zato što ima dečka. Zapravo sve je pogrešno.

"Ovo je najbolji trenutak da priznam. Batice, navijam za vas dvoje" spustio je ruku na moje rame dok sam ga samo nemo posmatrao trudeći se da registrujem šta je upravo rekao.

"Hoćeš da mi kažeš da navijaš da Aleksis i ja budemo zajedno?" pomoću slabašnog osvetljena mogao sam da vidim da je zakolutao očima praćeno teškim uzdisajem.

"Naravno, bilmezu! Uistinu to mislim"

"To je i teoretski i praktično nemoguće jer ona ima dečka!" sad smo se već raspravljali dovoljno glasno da nas Aleksis čuje, te se oglasi.

"Šta radite, pobogu, ovako kasno?" približio sam joj se, te isključio televizor, pokrio je i rekao da spava na šta me je istog trenutka poslušala i oborila glavu na jastuk. Prišao sam Hoseoku koji se već uputio u sobu.

"Pričaćemo još o ovome" bilo je sve što je rekao pre nego što je otišao, nisam uspeo ništa da mu odgovorim iako sam želeo. Ostadoh tako sam. U kuhinji, zapalio sam cigaretu, vučem jedan dim, naslonim glavu na tri slobodna prsta dok je cigareta bila između kažiprsta i srednjeg prsta. Dao sam sebe u ozbiljno razmišljanje svega. I što me je Vesli upitao davno, što mi je Hoseok sada rekao i šta se večeras desilo. Da u poslednje vreme samo u nju gledam i da se nesvesno smejem kada god uhvatim sebe u tome. Vučem dim ponovo i tresem. Protrljam glavu sa sva tri prsta. Uzdišem, zatvaram oči i prizor naših ruku stvori mi se u umu, te me jeza velikom brzinom prođe.

"Ne mogu..." mislim u sebi, tiho izgovaram naglas. Postajem nemiran, ustajem sa stolice ostavljajući cigaretu za sobom. Prilazim ležaju i uspavanoj Aleksis kako se sklupčala i sve što od nje vidim je primetno duboko disanje. Sve je pogrešno. Sve što uradim i pomislim u vezi sa njom je pogrešno. Sve što osećam u vezi nje je pogrešno. Nije moja zbog toga je sve pogrešno!

Nežno joj ljubim obraz kao ona meni pre par dana, jedino što činim pre nego što me misli savladaju.