Klavir i cigarete | min yoongi

10.

To popodne Hoseok i ja sastali smo se sa Aleksis i Veslijem za dugo obećani maraton South Parka koji se ipak pretvorio u maraton svih mogućih serija koje su nam pale na pamet. Naravno, kako se Hoseokov dovitljiv um dosetio da sami napravimo picu umesto da je naručimo, nedelja je postala još zanimljivija. Svo troje smo solidni u kuhinji,te nije bilo nekih većih problema osim što kao, sad već po običaju, izbila je svađa između mene i Aleksis. 

"Yoongi, stavio si previše brašna!" prigovarala mi je na šta sam morao da zakolutam očima jer uvek prva počne

"Ne, nisam! Ti si u početku stavila premalo i testo ne bi ličilo ni na šta!" odgovorio sam joj dodavajući još malu količinu

"Ono je bilo sasvim dovoljno! Testo bi bilo odlično, ali ti si naravno morao sve da upropastiš." Hoseok je ostao neutralan,te je sve vreme ćutao i posmatrao našu prepirku. 

"Ja odoh po grickalice,a vi nastavite da se svađate oko nebitnih stvari. Mislim da bi ipak bilo bolje da smo je naručili." u to izašao je iz stana,a vratio se sa punim kesama.

Nastavili smo sa pravljenjem pice, usput sa još par prepirki koje su zvanično ušle u tradiciju i neizbežne su u našem odnosu. Možda je pisanje pesme jedina stvar u kojoj ćemo se ikad složiti jer za sve drugo neko od nas dvoje baci varnicu,te se tu razvije plamen i najgore od svega niko od nas neće da popusti. Raspravljali smo se i oko serije koje ćemo gledati pored South Parka, i oko epizoda, i oko mnogo drugih stvari koje su na neki način banalne,ali opet, niko ne popušta. 

"Posle South Parka gledaćemo House of Cards." izjasnio sam se dok se Aleksis naravno protivila

"Bogami, ne!Posle South Parka gledaćemo Grey's anatomy." bunio sam se i opet smo se svađali,Hoseok je ostao neutralan, sedeo i čekao, verovatno i brojao minute kada ćemo prestati sa svađanjem bez poente, da bi on na kraju izabrao serije koje njemu odgovaraju što podrazumevano nije odgovaralo ni meni ni Aleksis,te smo kao deca morali da prihvatimo njegovu odluku jer bi u suprotnom bilo isuviše gadno.

No, pre svega, ovo je bio prvi put da se Aleksis i Hoseok zvanično upoznaju,te je moj dragi crveni cimer morao da prokomentariše kako je Aleksis lepa devojka i da imam sreće što je viđam skoro svaki dan na šta sam morao da prevrnem očima.

"Pitam se jesi li nekad video svoj mozak od tolikog kolutanja očima?" to ga je prilično užasavalo,ali i dalje sam to radio uprkos njegovom nezadovoljstvu "ah,da, nemaš ga."

Mogao sam da primetim da su gotivni jedan drugom što mi je na neki način i bilo drago,te kako je vreme prolazilo postajali su sve opušteniji. Kada smo se konačno svi smestili ispred televizora, stan je ispunio nekontrolisani smeh. Priznajem, divan osećaj ponovo se stvorio u meni,te ispunivši mi celo telo uživao sam kao nikada do sada. Ovo je jedan od tih posebnih i retkih momenata gde zaboravljam na vreme i prostor, gde sve staje i naprosto se posvetim skroz samom sebi, na sopstveno zadovoljstvo. Kao dečak, ovakvih momenata skoro da i nije bilo, jedino kada sam naučio da sviram klavir i kada sam ga svirao za vreme nastave u školi. Kada sam se doselio u Ameriku, to je bio rad sa decom,a sada se ti momenti bukvalno nižu jedan za drugim i mnogo sam srećan zbog toga. Smejao sam se mnogo jače i iskrenije nego ikad.

"Ako nastaviš da jedeš tu čokoladu pretvorićeš se u Kartmena." prosteljio sam Aleksis pogledom na njen komentar

"Šta mi fali?" pokušao sam da joj odgovorim ustima punim čokolade. Nasmejala se,te sam nastavio da jedem. 

Niko od nas nije obratio pažnju na vreme koje je iznenađujuće brzo prošlo stoga naše druženje se odužilo do 2 sata posle ponoći. Oči su nam bile itekako natečene,ali ni to nas nije sprečilo da pogledamo još par epizoda. Možda sam ja jedini kome je glava počela sama od sebe da pada na pred, bez mogućnosti da je kontrolišem što mi je dalo znak da sam previše umoran. Protrljao sam oči, protegao se i zatekao kako su i Aleksis i Hoseok zaspali. Ipak nisam najgori. Laganim koracima krenuo sam da ustanem kad me osetih nečiju ruku za zglob.

"Kuda ćeš?" tiho, skoro nečujno oglasila se Aleksis izvijajući se i praveći čudne pokrete sa telom

"U kuhinju po sok." odgovorio sam joj istim tonom,te ona je krenula za mnom. 

Pokušali smo isto toliko da budemo tihi,mada to njoj nije polazilo za rukom.

"Ovo je bilo odlično." izgovorila je nakon par minuta ćutanja. Klimnuo sam glavom. Ponovo je usledila tišina koja je očigledno prijala oboma. Bili smo isuviše iscrpljeni da govorimo bilo šta. 

"Yoongi?"

"Molim?"

"Dobar si ti." pogledao sam je upitno

"Čemu sad to odjednom?" ustala je i nasmešila se,te razbarušila rukom moju kosu

"Laku noć." zapar sekundi nestala je iz mog vidokruga ostavljajući me zbunjenog sa tri reči koje mi je tek tako odjednom uputila.