♡
Počeh svoj dan kao i svaki drugi,ispijajući kafu i mrzeći ceo svet ovako rano. Ujutru je sve teklo presporo toliko da sam osećao fizičku bolest. Veliki znak "ne prilazi mi,rano je" trebao je biti na mojim leđima. Spremio sam prostoriju za učenje i čekao klince sa svojom vriskom. Ali naravno, pojavio ss neko ko je učinio jutro još tmurnijim i samim tim moja mržnja prema svetu postala je veća. Naterao sam sebe da se nasmejem njoj,Vesliju i nekom nabildovanom liku koji je došao sa njima.
"Ćao, ne-Amerikanče. Dosla sam sa obavim ono sto si mi zapovedio." pružio sam formular i hemijisku
"Gore napiši njegove podatke,a ispod tvoje."
"Okej. Inače,ovo je moj momak,Metju." rukovali smo se. Metju je vaš tipičan lik u teretani. Ne izgleda previše inteligentno,jedini atributi su mu lice i dobro građeno telo. Nije ni čudo sto se Aleksis odmah zalepila za njega.
"Izvoli. Sada je sve po protokolu." pružila mi je list papira koji sam smestio u fasciklu sa ostalima. Vesli je već seo na svoje mesto.
"Pa,morao bih da počnem. Deca me čekaju."
"Sačekaj!Imam jednu molbu." zakolutao sam očima,kao svoju običajenu radnju kad god sam prekinut u nečemu. Ili kada je Aleksis u pitanju. Nešto kod te devojke jednostavno iritira. Prosto zrači toliko da se moje oči same kolutaju. Ima jako drzak stav,isto tako ponašanje i u neku ruku je arogantna. Iako fizički izled odaje skroz drugačiju priču. Niža je od mene,a pored Metjua izgleda kao patuljak, druga uvijena kosa joj prekriva celu podlakticu, oči su joj u najtamnijoj nijansi braon boje, nokti prirodno dugi. Izgleda potpuno okej fizički,ali daje potpuno dugi utisak po ponašanju.
"Reci."
"Postoji jedno takmičenje i..." takmičenje=pravila,nije moja stvar
"Nisam ti ja za to." prekinuo sam je u sred rečenice i uputio se deci
"Sacekaj!!Htela sam da te pitam da učestvujemo zajedno!Dugo nisam pevala..."
"Molim?Zašto ja?Ti pevaš?"
"Da!Ti zato što si pod jedan dobar producent i tekstopisac!" stezala mi je biceps na levoj ruci ne puštajući me da krenem. Pokušao sam da se izvučen,ali previše me je jako stegla.
"Otkud ti to znaš?I moj odgovor je i dalje ne. Već neko vreme ništa nisam pisao. Pusti me,zaboga!" koža je već pocela da se crveni od njenih đavolskih ruku,ali ona i dalje nije puštala.
"Čula sam od dosta ljudi da si napisao poprilično dobre pesme. Moooooolim te,učestvuj sa mnom!
"Ne." pustila je ruku i namrštila se spremna da me ubije na licu mesta. Zacrvenela se u licu.
"Videćemo se mi još!" naglašavala je svaku rec,vidno besna,napustivši učionicu sa svojim nabildovanim dečkom. Pobednički sam se nasmejao i počeo sa predavanjem.
♡
Još jedan radni dan prošao je glatko i moja mržnja prema svetu je bila manja,skoro pa iščezla. Spakovao sam stvari kad mi zazvoni telefon. Broj mi je bio nepoznat,ali sam ipak prihvatio poziv.
"Halo?" rekoh oklevajići
"Dobar dan, da li ste vi gospodin Min Yoongi?" dubok muški glas oglasio se sa druge strane veze
"Ja sam Džefri Tomson,organizator takmičenja mladih pevača i kompozitora i moram vam reći da mi je neizmerno drago što ste se prijavili zajedno sa gospođicom Aleksis Majkalson!" srce mi je stalo na trenutak. Bio mi je potreban najbliži stakleni predmet kako bih da polomio u milion i jedan deo koliko sam bio besan. To se moglo poistovetiti sa besom bika kada vidi crvenu boju.
"Ali ja se nisam svoje..."
"Zamolio bih vas da zajedno sa gospođicom dođete prekosutra kako bi uneli vaše podatke u sistem i upitili vas u pravila i tok takmicenja.Prijatno" čovek je pričao brzinom svetlosti,nisam imao vremena da mislim,a kamoli da pričam. Hteo sam da zadavim Aleksis. I ona se kao poručena stvorila ispred vrata sa zlim osmehom na licu. Ceo sam se tresao od besa.
"Moja je uvek poslednja,plavokosi." izgovorila je tiho što me je jos vise iznerviralo.
"Kako si mogla da..."
"Čuo si čoveka. Prekosutra. Čekaću te ovde." nestala je kao u magli. Mogao sam da polomim sve oko sebe.
♡
"Ta mala glupača!Kako je samo mogla to da mi uradi?Kako me nervira!Sve u vezi nje je iritantno!Jebote..." žalio sam se Hoseoku dobar minut kako bi svoj bes iskalio na bolji način od lomljenja stvari. On je sve vreme buljio u monitor kompjutera i neprestano kucao.
"Slušaš li ti mene uopšte?" dobio sam dugo "mhm" kao odgovor. Seo sam na krevetu i raščupao kosu koja je već bila u izuzetno lošem stanju.
"Jako me nervira!"
"Mislim da je to samo tvoje loše procenjivanje osoba." konačno je odvojio pogled i okrenuo se ka očajnom-meni.
"Kako si samo tako smiren?!I ti me nerviraš!" šetao sam se po sobi tamo-amo i dalje besan.
"Brate,kad si poslednji put seo da zapišeš nešto?Ili iskomponuješ na klaviru?Možda je ovo prilika da se vratiš u formu."
"Sve da se i vratim,ne želim sa njom,kapiraš?" izdahnuo je. Ponovo sam u očajanju i besu seo na krevet.
"Poprilično loše procenjuješ ljude,Yoongi." naglašavao je svaki slog izgovorenih reči. Nije u pravu. Nešto tera Aleksis da me užasno nervira,a ovim hirom je to nešto samo pogoršala.
❅
YOU ARE READING
Klavir i cigarete | min yoongi
Fanfiction"Pitam se jesi li nekad video svoj mozak od tolikog kolutanja očima?" Isprva nisu mogli jedan sa drugim, a sada ne mogu jedan bez drugog. Savršeno popunili svoje zvezdano nebo, note klavira i dim cigarete. start : 18. novembar 2017. end : 29. jun 20...