Klavir i cigarete | min yoongi

27.

Ni Aleksis ni ja nismo mogli oka sklopiti celu noć. Sa Hoseokom još uvek nisam izgladio odnose, te sam zbog toga često bio sa Aleksis u njenom stanu, mada ona mi je stalno prigovarala da bih trebalo da se izvinim svom najboljem prijatelju, ali niko od nas dvojice nije popuštao. 

Nešto nas je oboje uznemirilo, stoga kada je ona primetila kako stojim naslonjen na prozoru i palim cigaretu, bez reči je ustala i pridružila mi se.

"Sestra ti je stvarno divna", bilo je potrebno stvarno malo da se njih dve sprijatelje što mi je bilo stvarno drago. Slične su po izboru odeće i ostalih ženskih sitnica što je uticalo da iz prve pronađu zajednički jezik. 
Brinuo sam se za Yoonseon, stvarno jesam i previše. Cela ova zbrka oko njenog dolaska u Sjedinjene Države srušila se kao lavina na mene i samo me činila nervoznijim. Aleksis je to primećivala, nije zapitkivala, iako se vidno i ona zabrinula, samo je, sebi svojstvenim, malim gestovima pokušala da me uteši, smiri, nekako skrene misli sa svega. Sve se skupilo i samo jedna pogrešan korak je dovoljan da se sve razbukti. Sanjao sam neke stvari koje sam svesno,tako reći, smetnuo sa uma, ali su se duboko urezale u moju podsvest.

Prislonio sam cigaretu usnama i ubrzo ispustio dim. Bez reči smo stojali na prozoru, ona u mojoj majici, ja bez majice. Noć je bila prohladna, vrhovi prstiju su mi bili ledeni. 

"Mislim da bi trebalo da se...", uzdahnuo sam glasnije, što ju je prekinulo na pola rečenice zato što sam tačno znao da će opet početi priču sa Hoseokom. Prevrnula je očima, namerno da jasno vidim. Moja navika koju je ona preuzela. 

"Ne mogu sad da pričam o tome, Aleksis."

"Ali, Yoongi..."

"Prestani", povisio sam ton, prestala je iste sekunde, udaljivši se par koraka od mene, a mene je odmah susreo napad krivice. Gledao sam u njenom pravcu, znao sam da ona neće krenuti ka meni, zato sam ja krenuo ka njoj. Približio sam se dovoljno, stavio ruku na njen obraz, te spojio svoje usne sa njenim. Nisam prestajao da je ljubim, iako je ona par puta, bezuspešno, pokušala da se izvuče, ali tačno sam znao šta treba da uradim da je oslabim. 
Cigaretu, koju sam držao u suprotnoj ruci, prislonio sam usnama, te se približio njenim usnama što bliže i ispustio dim, a onda na brzinu je poljubio. 

"Mislim da si odavno primetio da kada ne iskontrolišeš svoj bes nastaju loše stvari po tebe i ljude u tvojoj blizini, a ti ništa ne preduzimaš povodom toga", složio sam se i usput joj se izvinio, "mislim da bi sutra ujutru trebalo da odeš do Hoseoka i izviniš mu se."

"Hoću, ako pođeš sa mnom."

"Poći ću. Trebaće nam njegova podrška na sutrašnjem nastupu. Znaš da od toga zavisi naš odlazak u finale."

  ♡  

Kažiprst bio je udaljen svega nekoliko milimetara od zvona, ali iste sekunde sam zastao i povukao se malo unazad. Okrenuvši se ka Aleksis, ona prekrsti ruke i nakrvi glavu malo na stranu.

"Hoćeš li već jednom to uraditi ili ne?", ponovo sam se okrenuo licem pred vrata i zazvonio. Nije mu trebalo mnogo da otvori vrata i da mu se lice skroz uozbilji čim me ugleda. Znam da mu nije bilo pravo što mene vidi. Aleksis me je gurnula malo napred, bliže Hoseoku. Bio je sasvim blizu da mi zalupi vrata.

"Izvini", nekako je proisteklo iz mojih usta. Aleksis me je uštinula, te sam prevrnuo očima.

"Izvini, Hoseok, što sam ispao veliki kreten i što smo se posvađali. Da li mogu ponovo da živim sa tobom?", nasmejao se široko, te nam malim gestom pokazao da uđemo unutra.

Ispričali smo se kao da se nismo videli mnogo godina i napravili atmosferu, onako jedinstvenu samo onda kako smo nas troje na okupu. U međuvremenu, spomenuli smo Yoonseon i Taehyunga i sve ono što je ona imala da nam kaže. 

"Uskoro bi i Aleksis trebalo da počne sa svojim časovima", kako je vreme prolazilo sve više se činilo kako se mnogo stvari gomila i kako je skoro pa nemoguće da se izborimo. Nešto mi nije davalo mira, stalno me je teralo da razmišljam šta bi loše moglo da se desi i da li ću imati dovoljno snage da izdržim.

"Izgledaš iscrpeljno, ponovo pušiš previše cigareta, a klavir kao da ti nepoznat instrument", ćutao sam iako sam znao da Aleksis očekuje bilo kakav odgovor.