26.

464 46 15
                                    

"Yoongi?", glas koji sam čuo sa druge strane veze naterao je moje disanje da, bez snage, prestane na trenutak i trebalo je dobrih par sekundi da se priberem i da shvatim da posle toliko vremena čujem tu predivnu boju glasa, "jesi li tu?"

Ups! Gambar ini tidak mengikuti Pedoman Konten kami. Untuk melanjutkan publikasi, hapuslah gambar ini atau unggah gambar lain.

"Yoongi?", glas koji sam čuo sa druge strane veze naterao je moje disanje da, bez snage, prestane na trenutak i trebalo je dobrih par sekundi da se priberem i da shvatim da posle toliko vremena čujem tu predivnu boju glasa, "jesi li tu?"

"Jesam", odgovorio sam kratko, "tu sam, Yoonseon"

"Lepo je čuti tvoj glas ponovo."

"Nisam te očekivao, iskreno", nisam uspeo da registrujem šapate od strane Aleksis blizu mene, fokusirao sam se samo na glas svoje sestre

"Izvini što te zovem ovako iznenada, ali imam nešto jako važno da ti kažem."

"Slušam."

"Ne mogu baš preko telefona, zato, moj suprug i ja, dolazimo u San Francisko. Večeras."

  ♡  

"Aleksis, možeš li da mi daš još jednu tabletu?", glavobolju koju trenutno osećam pamtiću do kraja života. Poslednje reči koje sam zapamtio od strane moje sestre je da zajedno sa svojim suprugom dolazi na neko vreme ovde, a i ko zna šta će da mi saopšti kada se budemo sreli. Problemi se samo množe, iako ne mogu baš da kažem da je moja sestra problem, međutim imam loš predosećaj u vezi njenog saopštenja.

Nedostajala mi je Yoonseon. I koliko god da je sada odrasla, za mene će uvek biti mala devojčica. Jedina je razumela moju strast prema muzici. Međutim, sve ovo je bio ogroman šok za mene.

"Već si dve popio. I da, zvao je organizator takmičenja", podigao sam glavu onoliko koliko sam mogao, te se ona široko osmehnula, "prošli smo."

Uzdahnuo sam i vratio glavu nazad na jastuk, te se Aleksis sagnula i poljubila me. Zamolio sam je ponovo za još jednu tabletu, ali dobio sam kritiku, stoga je krenula da mi masira glavu.

"Zapravo, ja jedva čekam da vidim tvoju sestru", priznala mi je. Laganim kružnim pokretima masirala mi je slepoočnice dok sam ja držao kapke zatvorenim.

"Verujem da će se i ona obradovati kada tebe vidi jer dok smo bili u Koreji retko kad me je viđala sa devojkama", ponovo je spustila svoje usne na moje, ovog puta zadržala se duže.

"Mislim da mi je od toga bolje", osmehnuvši se ponovo me je poljubila.

  ♡  

Nervozno sam stajao na aerodromu zajedno sa Aleksis, stežući joj ruku više no ona meni. Ne znam ni sam zašto me je toliko uzdrmalo, a Aleksis se trudila da me maksimalno opusti. Pokušao sam da dišem skladno, da se uzdržim na jednom mestu, ali sve to je činilo da mi se pritisak samo poveća.

I napokon, nakon toliko vremena, video sam sićušnu figuru, kako brzim koracima ide ka meni istog trenutka kada me je spazila. Zagrlila me je, a telo mi je obavio već zaboravljeni osećaj, u pokušaju jakog zagrljaja. Osetio sam kako se Yoonseon trese i čuo kako plače, te nije htela da me pusti cela dva minuta. Zaustavio sam suze koje su se u velikoj količini skupile u mojim očima i đavolski me pekle.

Prešao sam pogledom od crne, kratke kose i njenog belog porcelanskog lica, krupnih crnih očiju i naravno ono što mi je najviše odvuklo pažnju. Yoonseon je trudna.

"Mislim da sada shvataš zašto sam htela sve uživo da ti ispričam", klimnuo sam glavom, ali ništa nisam prokomentarisao. Odmakla se par koraka u nazad time mi predstavljajući plavokosog momka.

"Yoongi, ovo je moj suprug, Taehyung", rukovali smo se, te se Taehyung široko osmehnu. 

"A Yoonseon, ovo je moja devojka, Aleksis", i naravno umesto da se rukuju Yoonseon ju je čvrsto zagrlila kao što sam i očekivao. Bila je draga u društvu baš zbog svog vedrog duha, a i moja pretpostavka da će se obradovati, kada vidi Aleksis, bila je tačna.

  ♡  

Yoonseon se potrudila da mi do detalja ispriča sve o njenom i Taehyungovom zajedničkom životu. Stvarno su izgledali srećno i skladno, ali u dubini duše sam znao da nešto ne valja. To je, pretpostavljam, neka intuicija starijeg brata i to što sam bio previše zaštitnički nastrojen prema Yoonseon.

Taehyung se činio kao stvarno dobar mladić. Pazio je na nju i mogao se videti onaj sjaj u očima svaki put kada je pogleda. Prošli su kroz strašan period onda kada su njegovi i naši roditelji saznali za venčanje, ali izdržali su zajedno.

"Nisu još saznali da sam trudna, a tako će i ostati", nastavila je Yoonseon. Klimnuo sam glavom podržavajući njenu odluku.

"Problem je u tome, Yoongi, što ne znam kako da kažem Taehyungu da želim da se preselimo u Sjedinjene Države", prostreljio sam je pogledom na to što je rekla. Moje ćutanje shvatila je kao neodobravanje.

"I kad beba dođe na svet, troškovi će biti još veći i moraćemo mnogo više da radimo ako mislimo da joj obezbedimo budućnost", nisam ništa prokomentarisao. Prešla je rukom preko svog stomaka. Uzdahnuo sam i prošao rukom kroz kosu. Šta je bilo, bilo je, i ako ovako nastavim polako će moji živci biti sve tanji i tanji.

Prislonio sam cigaretu usnama i pripalio sam je.

"Još uvek pušiš?"

"Nikada nisam ni prestao."

Klavir i cigarete | min yoongiTempat cerita menjadi hidup. Temukan sekarang