Klavir i cigarete | min yoongi

14.

火曜日、午後

"Yoongi? Ne čudi se, namerno sam ostavila vrata otključana, znala sam da ćeš doći. Imam problem." prigušen glas Aleksis začuo se i njene sobe. Prvo što sam imao problem da uopšte uđem u njenu sobu, drugo i video sam zašto. Odeća je bila razbacana apsolutno svugde po sobi čineći kao da je atomska bomba pala u nju. Koračao sam onako jedva dok mi je Aleksis stalno prigovarala kako da hodam da joj ne bih stao baš na nešto od odeće.

"Nemam šta da obučeeem!" uzviknula je iznervirana i isfrustrirana i to se dalo primetiti na njenoj. Kosa joj je bila raščupana, a na sebi je imala najgoru "kućnu varijantu" od odeće.

"Vi devojke ste baš čudne. Imate na milion stvari, a i dalje nemate šta da obučete." prostreljila me je pogledom

"Dok je vama momcima lako. Vi uzmete šta vam prvo padne pod ruku!" ignorisao sam njen komentar jer sam se donekle pronašao

"Inače, kako i zašto je nastala ova havarija?"

"Metju i ja izlazimo večeras, a ja stvaaarno nemam šta da obučem!" bacila se na gomilu odeće u očaju. Morao sam da zakolutam očima jer po onom što sam video ima više odeće nego što joj je potrebno,a opet nema šta da obuče. Ipak, ponudio sam se da joj pomognem, barem da ne bude na nuli. Izvlačio sam jedan po jedan komad odeće i dao njoj da isproba.
Za svaku kombinaciju koju sam osmislio pojavilo se nezadovoljstvo sa njene ili moje strane,a vrlo često sa obe. Potrajalo je baš,osetio sam se anksiozno kada sam morao sve ponovo da biram.

"Da si svakom beskućniku dala nešto što ti ne treba, postala bi nacionalni heroj Sjedinjenih Država." ironično se nasmejala na moju izjavu.
Za oko mi je pala haljina, plava u nijansi boje moje kose. Izvukao sam je sa gomile,te raširio kako bih je bolje video.

"Tu haljinu nisam nosila od srednje škole. Pitanje je da li mogu da se uvučem u nju." svejedno sam joj dobacio, te je otišla da je isproba.

Nakon minuta pojavila se sa haljinom koja je savršeno išla uz crte njenog tela. Od uzanog struka, preko malih kukova, sve do ispod kolena, uska plava haljina kompletno se spojila sa njom. Na sebi nije imala preteranih detalja što ju je činilo još lepšom.

"Kako izgleda?" upitala me je uhvativši me kako zurim u nju.

"D-divno." nasmešila se i konačno oboje smo udahnuli sa olakšanjem. Pomogao sam joj i oko sređivanja sobe od opšte havarije što smo relativno brzo završili. Vreme za pisanje pesme sve brže odmiče,ali ona je opet imala nešto drugo na umu.

"Treba da sredim kosu, da se našminkam..."

"Tu ti ne mogu pomoći." prekinuo sam je,te me je ona uhvatila za ruku i molila me je, ubeđivala, postajao sam sve više isfrustriran, pristao sam, ali pod uslovom da napišemo još par stihova pesme kako bismo je što pre završili.

Pre nego što smo počeli, izčitala je pesmu celu kako bi ispravila moguće greške. Odsvirali smo ponovo do dela gde smo stali,te se ponovo bacili na pisanje.

"Toliko nade polažem u ovo. Nadam se da će se isplatiti tvoji svakodnevni dolasci."

"Volim da dolazim ovde." ne razmišljajući pre nego što sam rekao, jezik brži od pameti, pa mi je trebalo par sekundi da dođem sebi i shvatim da sam upravo izgovorio da volim da dolazim kod Aleksis. Ona me je samo pogledala. Ćutala je,ćutao sam ja.

"Okej...Ovaj...Hajde ponovo refren." nesigurnost se osetila u njenom glasu, kao i u mojim prstima, te kako sam grešio, grešila je i ona za mnom. Odsvirao sam dva puta isto, ona dva puta otpevala isti deo, i tako greške iz nekog razloga su se nizale u nedogled.

"Dobra si u refrenu." rekao sam okončavši niz glupih grešaka i time smo završili pisanje pesme za danas uz par dodatih stihova na kraju. Složila se da nam je potreban odmor iako ga ponekad imamo čak i više od samog pisanja pesme.

Dobio sam zasluženu toplu čokoladu i staklenu pikslu koju je kupila za mene,te sam to prihvatio kao lep gest od nje. U međuvremenu, stavila je aceton, lak za nokte i vatu, te sela pored mene i ispružila ruku.

"Da li bi bio ljubazan da mi nalakiraš nokte?" zakolutao sam očima i uzdahnuo,ali dogovor je dogovor i nisam mogao da ne pristanem. Pažljivo sam skinuo prethodni lak sa noktiju na jednoj koji je već počeo da se ljušti. Izabrala je plavi, koji se slaže uz haljinu i moju boju kose. Nanosio sam slojeve polako dok je ona sve to zadovoljno posmatrala. Obe šake stavio sam u moje da bih što bolje video nisam li gde promašio,te primetio kako su njene šake izgledale tako maleno u odnosu na moje. Lak se osušio taman na vreme kada je krenula sa ostatkom spremanja. Navukla je haljinu, lepo sve ispravila, objasnila kakvu frizuru želi. Poštedela me je stoga izabrala običan visoki rep.

"O Bože, mogla bih do kraja života da ti dajem da mi češljaš kosu, ovo je prelepo." sedela je ispred velikog ogledala, zatvorenih očiju i uživala u svakom pokretu koji sam napravio četkom. Zavezao sam joj kosu najbolje što sam umeo, te opet se nasmejala zadovoljno.
Jedino sam imao problem sa šminkom, nakon čega je odustala od mene i sama se našminkala. Dozvolila mi je samo da joj stavim maskaru i sjaj za usne što sam zapravo jedino i umeo.

Stvarno je divno izgledala kada se ovako sredi i to je neosporiva činjenica. Nisam odvojio pogled sa nje i te haljine. Sve se savršeno sastavilo da se to nije činilo normalno. Nisam ni želeo iskreno da već zakovan pogled na Aleksis sklonim jer je večeras izgledala kao prava princeza,te joj je falila samo kruna na glavi.

"Hvala ti puno što si mi pomogao. Cenim to zaista. Odužiću ti se, ne brini."

Začulo se zvono što je oglasilo Metjuov dolazak i znao sam da moram da se sklonim. Pre nego što je izašla, bacila je pogled ka meni, a ja sam više od bilo čega u tom trenutku želeo da budem na njegovom mestu.