"Pitam se jesi li nekad video svoj mozak od tolikog kolutanja očima?"
Isprva nisu mogli jedan sa drugim, a sada ne mogu jedan bez drugog. Savršeno popunili svoje zvezdano nebo, note klavira i dim cigarete.
start : 18. novembar 2017.
end : 29. jun 20...
Oops! This image does not follow our content guidelines. To continue publishing, please remove it or upload a different image.
"Bodeš me laktom u rebra!"
"Ne diši mi za vratom!"
Navikavanje na deljenje jednog kreveta sa Aleksis išlo je malo teže s obzirom da i ona i ja volimo jedan ceo krevet samo za sebe. Čak i jedan ogroman pokrivač koji je Aleksis posedovala nije bio dovoljan, morali smo uzeti dva posebna. U bilo kom položaju ako meni odgovara, njoj nije dobro i tako suprotno kako god da se namestimo.
"Zagrli me" , to sam i uradio, međutim nisam znao šta ću sa drugom, slobodnom rukom.
"Ne mogu ovako" , coknula je, naterala me da se okrenem na drugu stranu i ovog puta je mene zagrlila. Uzdahnula je kada je shvatila da i ovaj položaj ne valja, a zatim sam se okrenuo na leđa. Obavila je ruku oko mene, te svoje noge uplela sa mojim i ovako se zadržala neko vreme, oboje shvativši da je ovo najbolji položaj. Glavu je stavila na biceps moje desne ruke.
"Konačno" , procedi kroz osmeh. Ostavio sam joj mali poljubac na njenom čelu. Naglim, brzim pokretom podiže glavu, pa pogledom pređe preko sobe i kreveta. Posmatrao sam kako je rukom tražila nešto, dok se napokon nije zaustavila na određenom mestu.
"Šta je sad bilo?" , upitao sam, međutim, nisam dobio odgovor dobar minut. Izmigoljila se, sad već intezivno tražeći to nešto što je izgubila, "Aleksis, možeš li, molim te, da prekineš?"
"Moram da ga pronađem!" , zakolutao sam očima, što ona, na sreću, nije videla. Zavukla je ruku ispod kreveta, te je mučno vraćala prema sebi, najzad izvukavši ono što je tražila.
"Našla sam ga!" , uzviknula je, na šta sam morao da je ućutkam jer bi tako probudila Veslija iz susedne sobe, "našla sam tvoju plišanu igračku Snupija!"
Zakukao sam. Jako sam zakukao od stida i srama i što je moja muškost ovim činom ponižena uvređena. Prekrio sam oči šakama i dalje kukajući. Ona se kikotala mašući plišanom igračkom ispred mene.
"Zamolio bih te da to više nikad nisi rekla na glas. Ili da si bilo kome pokazala" , prasnula je u smeh, stavila glavu u jastuk kako se njen glasan smeh ne bi pročuo kroz ceo apartman. Uspravio sam se u sedeći položaj gledajući igračku koja je sa mnom provela dvadeset pet godina. Na nekim delovima je bila pocepana, Snupiju je jedno oko ušiveno, a ima znantno manje pamuka od onda kada sam je prvi put dotakao.
"Izvini, morala sam. Imala sam istu takvu" , obavila je ruke oko mene, povremeno procedivši koji kikot, "ne brini se, ovo ostaje među nama."
Uzdahnuo sam. Pružio sam joj igračku, te je ona sa zadovoljstvom prihvati. Vratili smo se u pređašnji položaj, namestivši se onako kako sam potpuno odgovara.
"Ti zapravo jesi nežan i detinjast. Da nisi, ne bi je čuvao ovolike godine" , poljubila me je, te joj uzvratih.
"Laku noć, Aleksis."
"Laku noć, mali Yoongi."
♡
Čim su prvi zraci ogrejali mene i Hoseoka uspeli smo da se posvađamo oko nekih budalaština koje ni sam ne znam zašto su nas toliko pogodile da potpuno besni odemo na posao, ne progovorivši dve reči usput.
"Možda bi ti malo manje mogao da trošiš novac na cigarete" , bila je jedna od Hoseokovih pridika, na šta sam frknuo, obrusivši par psovki, međutim ne dovoljno glasno da Hoseok čuje. Uzdahnuo sam, nisam mu odgovorio, sve dok nije dodao još par rečenica na šta sam itekako morao da odreagujem i tu je sve počelo. Cifre na računima su mnogo veći od onih na koje smo navikli, a kako se Hoseok brine za sve i svaka sitnica koja nije na svom mestu može da ga povredi, ovo je bilo sasvim dovoljno da poremeti naš odnos.
Priznajem, ponekad sam i suvšie trošio na cigarete, ali to je bilo u trenucima kada su mi stvarno najpotrebnije, međutim nikada nisam čuo od Hoseoka da mu to preterano smeta, uprkos tome što ni najmanje nije voleo što pušim.
U svakom slučaju, čim sam ušao u salu za predavanje, zatekao sam Aleksis koja je nezainteresovano gledala u telefon. Uzdahnuo sam jer sam skroz smetnuo sa uma da treba da joj pomognem oko sređivanja njene sale koja će uskoro biti puna dece.
"Kasniš, mali Yoongi" , nezadovoljstvo se ocrtalo na mom licu što je ona vrlo brzo primetila, "je l se desilo nešto?"
"Posvađao sam se sa Hoseokom" , ukratko sam joj ispričao sve i nije bila napadna za detalje, što nikad zapravo nije radila i to je još jedna u nizu njenih osobina koje volim.
Koliko sam zapravo bio odsutan dokazuje činjenica da sam skroz zaboravio da je danas treba da dobijemo rezultate takmičenja.
"Sranje" , procedih kroz zube, a čuvši to okrenula se ka meni, "danas stižu rezultati, ne mogu da verujem da sam zaboravio."
Deca su bila jako zainteresovana za časove pevanja kod Aleksis i više nego uzbuđena što će moći prisustvovati već sledeće nedelje. Jedna dobra stvar ovog dana.
♡
Nervozno smo sedeli, Aleksis i ja, ispred stočića na kom je bio moj telefon očekujući vrlo važan poziv. Držala me je za ruku čvrsto.
"Iako ne prođemo..." , prekinuo sam je
"Proći ćemo" , prislonih joj ruku usnama.
Ubrzo začulo se vibriranje telefona, te sam ga brzo zgrabio i prislonio uhu.
