"Pitam se jesi li nekad video svoj mozak od tolikog kolutanja očima?"
Isprva nisu mogli jedan sa drugim, a sada ne mogu jedan bez drugog. Savršeno popunili svoje zvezdano nebo, note klavira i dim cigarete.
start : 18. novembar 2017.
end : 29. jun 20...
"Yoongi, polazi!YOONGI, ODMAH!" trenutno sam proživljavao najgori mogući oblik nasilja od strane Aleksis. Opirao sam se svim silama uprkos tome što me je agresivno vukla za majicu. Ljudi u okolini su nas čudno gledali dok me je stid pojeo. Pokušavala je da me ugura u auto. Stvarno nisam želeo da učestvujem i ne zanima me bilo koje takmičenje. Znam da je moja muzika dobra i ne treba mi neki tamo uobražen lik u lepom odelu da sudi o njoj. Uostalom, Aleksis je sposobna sama da učestvuje, valjda.
"OSTAVI ME NA MIRU!" vikao sam iz sveg glasa. Bila je tvrdoglava. Uhvatio sam je za ručni zglob i jače stegao.
"Pusti, pusti!" ponavljala je dok sam "nežno" sklanjao njene ruke sa svojih
"Vidiš kako je meni bilo. Reći ću ti poslednji put - ne želim da učestvujem." gledala me je sa suzama u očima. Htela je da kaže nešto,ali je brzo zatvorila usta. Namestio sam izgužvanu odeću i okrenuo joj leđa uputivši se kući.
"Molim te."
"Ne"
Ubrzo nakon toga osetio sam par ruku oko struka. Čuo sam kako je disala na usta,te iz toga sam zaključio da je počela da plače. Prevrnuo sam očima.
"Ovo mi jako znači."
"Meni ne znači ništa."
"Yoongi...Molim te. Pođi sa mnom." glas joj je podrhtavao
"Rekao sam ne."
Stegla me je još više,te sam pokušao da se oslobodim,ali ona je sve više bila uporna u svojoj nameri. Dovoljno sam ispao kreten tako da sam prestao.
"Snašla bi se i bez mene."
"Ne bih. Pođi."
"Zašto ne pitaš svog dečka da pođe sa tobom?" podrugljivo sam joj se nasmejao na šta je ona odvojila glavu od mojih leđa
"Prestani!"
"Uostalom, nisam te ni čuo kako pevaš. Kako da znam da li si dobra?"
Ispustila me je iz zagrljaja,te sam se okrenuo ka njoj. Zauzela je borbeni stav nameštenog lica. Otvorila je vrata auta i rukom pokazala da uđem.
"U to mogu da te ubedim." nasmejao sam se i ipak ušao. Ipak, mogu da se zabavim šaleći se na njen račun. Vozila je sa ozbiljnim izrazom lica ne progovorivši ni reč. Čim uđosmo u njen stan sela je za klavir i dala mi papire sa notama sa kojima sam trebao da je pratim. Smestio sam se pored nje i okrenuo prvu stranu. Sa prvim odsviranim taktovima njen glas je odzvanjao prostorijom. Pevala je skladno, glatko bez i jedne greške, nisam poverovao. Zvuk klavira i njenog glasa stvarali su posebnu harmoniju od koje su se moji mišići na kratko opustili. Mehanički sam prtiskao dirke na klaviru više se fokusirajući na njen glas. Kreirala je magiju. Sve je savršeno bilo upakovano da sam se na trenutak osetio grozno što joj nisam verovaro.
"Jesi li sad ubeđen?" upitala me je pobednički vrativši me u stvarnost. Klimnuo sam glavom.
"A sada hoće li mi veliki,talentovani,neverovatni,divni Min Yoongi učiniti najveću moguću uslugu i poći sa mnom na takmičenje mladih pevača?"
"Vidi, ti stvarno dobro pevaš, ali ja..."
"Ne mogu da verujem! Ja ti ostavim dušu ovde pevajući,a ti me opet odbiješ!" prekinula me je sad vidno besna
"Tako nekako."
"Ti si...ti si takav kreten! Ne mogu da verujem!" ustala je sa stolice rukom prošavši kroz kosu. Gorela je od besa i vidim da je mogla golim rukama da me zadavi.
"Okej,samo mi jednu stvar objasni. Zašto?!" naglasila je svaki slog poslednje reči
"Takmičenja nisu za mene, znam da je moja muzika dobra."
"A je l'?Bože,nemoguć si."
"A i nerviraš me." u to sam ustao i krenuo ka izlaznim vratima dok me je ona posmatrala svaki moj pokret. Mada pre nego što sam načinio prvi korak uhvatila me je da nadlakticu i približila sebi. Lica su nam bila odvojena tek nekoliko centimetara.
"Zašto si takav,Yoongi?Tvrdoglav si,egocentričan,glup i nerviram te." bila je dovoljno blizu da ako bih načinio i najmanji pokret usne bi nam se dotakle
"Mala, imaš dečka." nasmejala se i krenula prema meni,ali umesto poljupca dobio sam najveći mogući šamar koji će moja koža pamtiti doveka. Udaljila se i dalje ljuta kao ris. Crveni trag od njene šake jako me je boleo. Trljao sam neprestano ne bih li ublažio bol.
"Odlazim. Zapamtićeš me zbog ovoga."
"I treba da ideš. Ne mogu da te gledam više." kristalne suze slivale joj se niz obraze i ovog puta nije se ni trudila da ih sakrije. Mali Vesli se stvorio preda mnom pre nego što sam izašao. Zevnuo je par puta pokušavajuci da shvati gde se nalazi.
"Hej, zašto je učitelj ovde?Prilično sam siguran da ne spavam više." nasmejao sam se na njegovu izjavu i pomilovao ga po kosi.
"Stvarno sam ovde,Ves."
"A zašto seka plače?Jesi li se svađala sa Metom?" pritrčao joj je u zagrljaj
"Nisam. Tvoj učitelj je upravo krenuo" pokazivala mi je na izlazna vrata naglasavajući da bi trebalo da ss izgubim, "malo sam uzrujana zbog takmičenja"
"Oh, ne brini! Učitelj Yoongi i ti ćete osvojiti prvu nagradu sigurno!Ne sumnjam u vas! On je odličan pijanista i ti si odlična pevačica. Pobedićete zajedno,zar ne,učitelju?" santa leda koja je trebala da predstavlja moje srce iste sekunde se otopila na Veslijeve reči. Hladnokrvna zmija kakav sam ja izgubila se
"Da. Uspećemo zajedno." u to izašao sam iz stana
❅
Oops! This image does not follow our content guidelines. To continue publishing, please remove it or upload a different image.
