Klavir i cigarete | min yoongi

15.

水曜日、仕事の後

Otežano dišem. Desna ruka mi polako podrhtava kao i donja usna što ne mogu da iskontrolišem ma koliko se trudio. Kažiprst na levoj ruci mi refleksivno radi, leva noga od nervoze pomera gore-delo. Aleksis gricka nokat na desnom maliću, pomno prati svaki moj pokret. Preznojava se. Grudi joj se vidno podižu i spuštaju. Kosa joj pada preko očiju, neposlušni pramenovi vire iz neuredne punđe. Spuštam obrve, mrštim se, zastajem. Vesli me čudno gleda kako podižem glavu gledajući u prazno. Kapci mi se grubo skupljaju, dovoljno da mogu da vidim da su oboje zbunjeni zašto sam stao. Spuštam glavu ponovo i desna ruka nastavlja pređašnju radnju. Prva sekunda. Još samo malo. Treća sekund. Ponovo dišem normalno. Peta sekunda. Na licu mi se razvija osmeh. Sedma sekunda. Aleksis ne gricka nokat više, stala je i sada me samo posmatra. Deveta sekunda. Vesli se približio. Deseta sekunda. Spušam olovku, protežem prste i smejem se dok oni željno iščekuju da progovorim.

"Iii?"

"Šta i?" gledaju me sa iščekivanjem "gotovo je."

Aleksis uzima papir i iščitava poslednje stihove. Vidim da joj je nokat koji je izgrickala na levoj ruci pustio koju kap krvi. Tumači svaku reč, smeje se,a potom me jako grli stegnuvši mi vrat, nisam se ni malo pomerio. Uzvratio sam zagrljaj znatno slabijeg inteziteta od njenog, ali dovoljno da može da ga oseti na njenom struku.

"Ne razumem čemu ona tenzija od malo pre. Gledali ste me kao da vršim operaciju." Vesli se takođe smeje, nekako se ugurao između nas, te se i on priključio velikom zagrljaju.

"U redu je, Aleksis, sada me već gušiš." popustila je stisak, imao sam osećao kao da mi je konopac bio oko vrata koji bi do sada bio skroz plav. Udahnula je sa velikim olakšanjem, brzo došetavši do klavira,te time mi dade znak da i ja sednem za isti i počnem da sviram.
Odsvirao sam prvo poslednji napisani deo, zatim i celu pesmu, te da bi na kraju dobili aplauz od Veslija i konačno rekli da smo završili pisanje pesme za koju smo potrošili toliko vremena. Konačni rezultat bio je i više nego zadovoljavajući stoga Aleksis je stalno pevušila stihove tako pokazujući svoju neizmernu sreću,a i ja sam se isto toliko smešio.

Nakon nekog vremena, pade mi na pamet ono što smo Hoseok i ja skoro pričali, o otvaranju još jednog odeljenja za pevanje u kom bi Aleksis predavala.

"Hoseok i ja smo razmišljali o nečemu, pa sam hteo da te pitam da li bi pristala."

"Slušam."

"Verujem da bi tebi dobro došlo,a i dosta učenika se interesuje, pa smo mislili da li bi htela da držiš časove pevanja u našoj školi."

Na njenom licu se u milisekundi razvio široki i ponovo je obavila ruke oko mog vrata. Iznova i iznova mi je ponavljala da,da,da, te me svaki put sve više stezala u svom ogromnom, bolnom zagrljaju.

"Naravno da pristajem! One treće smene postaju baš naporne" izjasnila se ne skidajući osmeh sa lica "Metju u poslednje vreme sve češće radi."

"A gde radi?"

"U nekom klubu kao šanker. Kada su velike žurke zove i mene kao pomoć,te dobijamo novac čim se završi."

Neki đavo me je terao da je ispitujem za njen sastanak sa njim prošle večeri.

"Bilo nam je lepo. Samo što je on morao da naglasi da mu se ne sviđa plava haljina koju sam nosila. Kaže da je preuska."

"Ja baš mislim da ti je divno stajala." nisam se ustručavao i želeo sam da ovo shvati kao više kompliment nego kao inat Metjuu. Nije spomenula da sam joj ja pomogao oko spremanja jer da jeste verovatno bi neki skandal nastao kao i skoro svaki put kada sam ja upleten u njihov odnos. Osećam da i pored svega ona neće da raskine sa njim ma koliko sam ja mislio da će im veza propasti. Znam da nije ispravno da tako mislim, zaista sam se grozno osećao, ali jednostavno ne mogu da prihvatim da je neki naduvani bilder pored nje. I misao da kad se takmičenje završi, rastaćemo se i sve će biti kao da se nismo upoznali.

"Aleksis? Kad se takmičenje završi, hoćemo li nas dvoje i dalje biti u kontaktu?" nisam mogao,a da je ne pitam

"Naravno. Mislim pored svega što smo prošli, izgradili smo lep odnos i prijateljstvo." klimnuo sam glavom, ali i dalje sam znao da nećemo biti ovoliko bliski kao što smo sad usled njene veze sa Metjuom.

"A i sam si rekao da voliš da dolaziš ovde, tako da ostaćemo u kontaku, ne brini se."

"U redu što se toga tiče..." pokušao sam da nađem izgovor kog očigledno nema.

"Nema potrebe da objašnjavaš. Voliš da dolaziš i to je to. Prija ti moje društvo, a i meni tvoje. Sve je jasno." prekinula me je, ostavši me takvog da samo gledam u nju. Ono deprimirajuće, kad samo gledam.

Ubrzo, približila mi se, obavijajući ruke oko mog vrata, lagano spušta glavu na moje rame. Ovog puta uradila je nežno i bezbolno. Učinio sam isto, obgrlio sam je oko struka.

"Dobar si ti, Yoongi."

"Znam. Već si mi rekla to."

"Ponoviću još sto puta ako treba."

"Dobra si i ti,Aleksis. I volim tvoje zagrljaje." mislim,ali ne izgovaram.