Hercegovko? Volin te. [završena]

Ovo je sve tvoja krivica.

*tri dana kasnije*

Marina Petrović's point of view

Ležala sam u krevetu i nisam se pomicala. U istoj sam poziciji već sat vremena - otprilike. Len još uvijek spava, a Darjan je bio na treningu. Mama je na tržnici, dok je Anita bila na poslu.

Uspjela sam se ustati iz kreveta i nekako se dovući do kupatila. Pogledala sam svoj odraz u ogledalu - prepala sam se same sebe. Izgledam kao smrt. Stala sam pod tuš i pustila sam da voda učini svoje.

Flashback

Vratila sam se natrag u Frankfurt. Željela sam svoj mir, ali to je bilo nemoguće. Čim sam stigla doma Len mi je potrčala u zagrljaj. Znala sam da je i Ante ovdje negdje, ali nisam imala snage pogledati ga. Bilo je previše bolno.

Ipak se pojavio ispred mene. "Len, odi u sobu." Kažem djevojčici koja me naravno poslušala te je pobjegla u sobu. Bila sam previše umorna, ali morali smo ovo rješiti jednom za svagda. "Mar, mogu objasniti sve." Započeo je, ali ga prekidam s rukom u zraku. "Poštedi me tih priča, Rebiću. Nisam glupa i znam da ovo nije bilo samo slučajno. Pretpostavljam da ti nije ovo prvi put. Da pogodim, napravio si istu stvar dok sam ja s naše dvoje djece putovala uokolo jer sam željela da Hope uživa u djetinjstvu. Jesam li u pravu?" Prekrižim ruke na prsima dok sam očekivala odgovor. "Kada sam vidio onu sliku poludio sam i bio sam bijesan. Otišao sam u klub i napio se. Ona se našla tamo i dogodilo se." Gledao me tužno.

"Prvi put je bila greška, ostalo je stvar izbora. Ne možeš se izvlačiti na alkohol kada si me svaki put prevario s istom ženom. Svaki put je bila ista. To nije bila greška, već tvoj izbor. A ja ne mogu biti prevarena žena i mojem djetetu ne treba da ju se zove kćerkom prevarene žene." Izdahnem te skinem zaručnički prsten s ruke i ostavim ga na pultu pored sebe.

"Opet bježiš. Ti si jebena kukavica Marina. Ne voliš me i jedva si dočekala priliku da pobjegneš." Ante se derao za mnom dok sam išla prema sobi. "Ja sam kukavica?" Bijes je proradio u meni i znala sam da je moja sva samokontrola nestala. "Ja tebe ne volim? Ti si onda jebena budala, Rebiću. Da te ne volim ne bih ti oprostila ni prvi put, ali neka ti bude. Nadam se da si sada zadovoljan - napokon si slobodan za ostale žene. Ja uzimam Len. Ako će te ona htjeti viđati, okej, dogovorit ćemo se. Ako ipak neće htjeti, onda je ovo zbogom Ante." Kažem i zatvorim se u sobu.

Ante je lupao po vratima k'o manijak. "Ti si takva kučka, bila si sa mnom samo zbog novca i slave. To je jedino što želiš, ali ja sam bio preglup i dao sam ti svoje srce i na kraju sam ja ostao povrijeđen. Gadiš mi se, Marina." Na ove riječi sam eksplodirala. Naglo sam otvorila vrata i ugledala sam ga i postajala sam bijesnija svake sekunde.

"Ti si takav gad, Ante." Kažem kroz zube dok sam se pokušavala suzdržati od vikanja. Bol u trbuhu me presjekla. Uhvatila sam se za trbuh i bol je svakom sekundom postajala gora. Pala sam na koljena dok sam osjećala krv na svojoj trenirci. Bože, čuvaj moje dijete.

Ante je u panici zvao hitnu. Ubrzano sam disala dok mi se pred očima crnilo. "Len..." Bilo je posljednje što sam uspjela izgovoriti prije nego li je sve postalo crno.

Budim se u bolničkoj sobi priključena na silne aparate. Trbuh me boljeo i bilo me strah pitati što se dogodilo. Mama, Darjan, Ryan, Mijat, Luka, Filip i Ante su stajali oko mene. "Gospođice, kako se osjećate?" Upitao me doktor dok mi je s malom svjetiljkom provjeravao vid. "Boli me trbuh." Kažem iskreno. Mama je briznula u plač. Odmah sam znala da se nešto dogodilo. Uplašeno pogledam Ryan koja je gutala suze dok ju je Mijat grlio.