Hercegovko? Volin te. [završena]

Zašto?

Nalazila sam se blizu moje stare kuće. Nazvala sam tatu i rekla mu da se nacrta u Mostaru. Zaustavila sam auto ispred meni vrlo poznate kuće. U vrtu se nalazila stara žena koja je obrađivala vrt. "Ćusta?" Suzila je oči kako bi bolje vidjela. "Ja sam babo." Odmah se ustala i potrčala mi u zagrljaj. "Kako si?" Upitam ju dok smo hodale prema trijemu. "Dobro koliko mogu biti. Ali zato tvoja majka nije. Treba te." Rekla je i umorno je izdahnula. Poljubila sam ju u obraz i krenula sam prema maminoj i tatinoj staroj sobi. Ništa se nije promijenilo, jedino su stare stepenice škripale pod mojim koracima. "Mama?" Pokucam na vrata. Glasan jecaj je doprio iza vrata. Bez razmišljanja sam otvorila vrata i ugledala sam majku na podu.

Sjela sam pored nje i čvrsto ju zagrlila. Tresla se i jecala. "Marina, gotovo je." Rekla je sva u suzama. "Mama, smiri se. Udahni i izdahni. Sve ćeš mi ispričati. Ali prvo se istuširaj i presvuci. Ja ću skuhati kavu. Kada završiš spusti se u dvorište." Kažem i poljubim ju u tjeme. Još jednom me zagrli, te se ustane. Mama se uputila u kupaonicu, a ja sam se spustila u kuhinju kako bih skuhala kavu.

Taman sam završila s kuhanjem kave, kada se oglasilo zvono na vratima. Darjan je otvorio vrata i nakon nekoliko sekundi u kuhinji se pojavio tata. Nije me ni pozdravio, što je čudno za njega. "Što on radi ovdje?" Mama je bijesno gledala u tatu. "Smiri se, mama. Ja sam ga pozvala da razgovarate o svemu." Kažem smireno. "Nemamo o čemu razgovarati." Kaže bijesno i izađe u stražnje dvorište. Tata i ja smo krenuli za njom. "Mama samo..." Prekinula me usred rečenice. "Kako ne shvaćaš da nije samo problem u tome što me prevario?" Povisila je ton. Okrenula se, gledala me očima punih suza.

"Rekao mi je da je to napravio zbog tebe. Priznao mi je što ti je učinio. Ne razumijem kako možeš i dalje biti dobra prema njemu." Mama je lamatala rukama. Spustila sam pogled. "Zašto mi nisi rekla da je on to učinio?" U suzama je gledala u mene. Skretala sam pogled. "Rekao je da će mi slomiti i drugu nogu ako ti kažem." Odmaknula sam se za nekoliko koraka od 'tate'. Mama me šokirano gledala. "Gade jedan." Mama je sipala otrov na tatu. Da je pogled mogao ubijati, on bi bio mrtav. "Samo ne razumijem zašto." Mama je bijesno gledala u tatu. "Prije šest godina sam ga uhvatila kako te vara s onom plavušom s posla. Pokušala sam pobjeći, ali me sustigao. Za uši me dovukao natrag u kuću. Rekla sam da ću ti sve reći i onda mi je slomio desnu nogu. Rekao je ako ti kažem da će i drugu. I onda me zaključao u sobi. Ostatak dana sam slušala njega i plavušu kako se zabavljaju." Suzdržavala sam suze. Stiskala sam šake. "Oprosti mi, princezo. Nisam te nikada trebala ostaviti s njim. Smeće muško. Gubi se iz moje kuće. Nosi se iz naših života. Ne želim te vidjeti blizu djece. Što je prije moguće ću ti poslati papire za rastavu. Onda možeš imati Dariju, Karolinu, Ranku, Branku, Slavicu, Šteficu i koju god poželiš." Mama se unijela tati u facu. "Zapamtit ćeš me, Marina." Zaprijetio mi je. "Više nisam mala djevojčica. Odrasla sam žena, ne bojim te se. Strpat ću te i u zatvor ako treba. To si i zaslužio." Htio je nešto reći, ali se dida pojavio na vratima. "Rekle su ti da se nosiš. Onda se nosi van iz moje kuće, nesretniče jedan." Bez riječi je napustio kuću. Mama i ja smo potrčale didu u zagrljaj. Mama je ostala s didom i babom, a ja sam otišla do sobe. Presvukla sam se i pozvala Darjana sa mnom van. Moram skrenuti misli sa svega ovoga.

U tišini smo šetali kroz uličice našeg prelijepog Mostara. Voljela sam ovaj grad više od bilo kojeg drugog. Nikada se nisam posramila odakle sam. Ja sam bila, jesam i zauvijek ću u srcu biti Hercegovka. "Žao mi je, sis. Samo se događaju sranja." Darjan je progovorio odjednom. "Nema veze, Darjane. Ionako se nema što učiniti." Kažem i slegnem ramenima. "Daj da te malo fotografiram, da oboje skrenemo misli." Kaže i meni se svidjela ideja, pa sam mu dala mobitel.