Uvod

1.4K 27 1
                                    

-Mart 2010-Većina ljudi kada vidi ili blago rečeno,površno upozna osobu kojoj se na njenom licu ocrtavaju samo pogledi bez ikakve emocije i oči u dubinama istih, rekla bih, veje neka snažna oluja, samo rekli kako je ta osoba ravnodušna i bez ikakv...

Oops! This image does not follow our content guidelines. To continue publishing, please remove it or upload a different image.

-Mart 2010-
Većina ljudi kada vidi ili blago rečeno,površno upozna osobu kojoj se na njenom licu ocrtavaju samo pogledi bez ikakve emocije i oči u dubinama istih, rekla bih, veje neka snažna oluja, samo rekli kako je ta osoba ravnodušna i bez ikakvog osećaja za ljubav, ne znajući da su se, nekada davno, na njenom licu ocrtavale emocije ispunjene neizmernom ljubavlju i srećom koju je veoma brzo prenosila na ljude oko sebe. A kada saznaju,postave dno veoma prosto pitanje: "Kako?" Kako? Upravo ćete dobiti odgovor...
Osmeh koji joj se ocrtavao na licu pao je kada su njene oči pune vedrine ugledale grom kojeg nisu mogle da spreče. Glasan smeh koji mogao čuti duž cele četvrti, pretvorio se u dubok glas iz kog su izvirale samo bezosećajne odluke. To je sve prouzrokovao samo jedan maleni metak. Tog kišnog marta, kada je svečano bila otvorena sezona ceremonija,konferencija i počasti dugogodišnjih postojanja mnogih imućnih korporacija, kada je svaka sala bila obasjana lepotom ukrasnih zavesa i raznobojnih balona pokačenim po sudovima, kada su parkinzi bili prepuni automobila, tako je i bilo dvadesetogodišnje postojanje korporacije koju je vodio Irinin otac. Veče je počelo u veselom duhu. Saradnici i veoma bliski prijatelji, sa osmesima od uha do uha,sa njenim ocem, nastavljali čaše pune šampanjca. Mnogi sastavi posvećeni ovoj porodičnoj korporaciji odjekivali su celom salom. Mnoge prezentacije su dobijale poprilično duge i glasne aplauze. A onda, taj aplauz je bio i poslednji. Nagli upad ljudi, koji su bili odeveni u crnim odelima i pucanj koji se raširio celom salom, i metak koji je pogodio leđa Irininog oca, već je doveo celu salu do kolapsa. Gosti su već uspaničeno krenuli da jure salom, nesveno lomeći sve iza sebe. Zatim je i ispaljen drugi metak koji je već doneo konačnu presudu Irinine sudbine. Njena kolena su već dotakla mermerni pod, dok je sa očima iz kojih su izvirale samo suze koje su opisivale njenu trenutnu tugu i bol, gledala mrtve roditelje iz čijih je izvirala prevelika količina krvi. Sve postaje crno kada jedan od likova u crnom na njenim usnama stavi belu maramicu natopljenom opijumom...
------------------------------------------------------------
Pa kako vam se čini uvod?🤗

~Anđela 💘

91 DAN Where stories live. Discover now