91 DAN

Part 29

-Oktobar 2007-

Marko

Oktobar. Mesec u kome je lišće do pre neki dan svojim zelenilom koje je bacalo donekle osećaj srećne vibracije, krasilo je ulice Beograda kao i ogromno dvorište u kojoj se nalazila kuća u kojoj sam tada živeo, poprimilo je oker boju, a poneko i boju bakra,čije su se te dve boje prelamale jedna preko druge, čineći tlo mog dvorišta u preveliki lišćarski raj. Međutim, sve je to trajalo kratko, jer je kiša odlučila da svoju vladavinu uzme u ruke i jednim jakim i glasnim pljuskom udari šamar ovoj lepoti. Mada, nisam se pokajao kada sam još kao klinac odabrao da mi jesen bude doba godine u kome sam mogao najbolje da se osećam i svoju pravu stranu ispoljim, a ujedno i prekrijem. U javnosti sam uvek bio poznat kao bahati tinejdžer koji je sin mafijskog vođe, koja, za razliku od ostalih, ne zavisi od idiotskih političara i u svim akcijama je delovala sama, međutim, ona je bila najsurovija. To sam shvatio sa ranih četrnaest kada su moje oči, u neverici, prevelikom razočarenju kao i prevelika količina tuge koja je naglo pokrenula svoj tok u mojoj duši gledale kako se njegove najdraže osobe, tačnije njegovi roditelji svađaju. Majčine suze koje su klizile niz njene obrve kao vodopad koji se neprestano spuštao niz liticu, dok je rukama nepravilno držala uperen pištolj ka ocu su sve više zadavale ubod u mom srcu, a pravi nokaut je bilo očevo stanje-ispred nje je stajao mirno kao da se ništa ne dešava.
"Milena, spusti taj pištolj!"
"Spustiću ga kad ja hoću!Neću ti dozvoliti da moje zlato uvučeš u te prljave poslove"
"A ko je rekao da ti imaš prava da se mešaš u moje odluke? Zar ti još onog dana, kada smo jedno drugom zauvek rekli 'da' da je moja reč u ovoj kući glavna. Nisam li?"
"Jebe mi se za pravila koje si postavio!Neću ti dozvoliti da bude isti ološ kao i ti!Koliko si života oduzeo?Kome si sve sjebao snove?Kome si sve oduzeo pravo na život?"
"I sama si trebala da budeš svesna sa kime ćeš da deliš krov nad glavom i stvaraš život. Marko je moj naslednik i tačka"
U trenutku kada je metak trebao da bude ispaljen, moj otac je naglo povukao majčinu ruku i grubo izvukao pištolj iz iste bacivši ga negde u stranu.
"Slušaj me sada kučko. Ako ne želiš da tvoj dragi sin strada,savetujem ti da pokupiš svoje prnje i zauvek odeš iz naših života. Ako želiš negde van Beograda, a uopšteno iz zemlje, platiću ti kartu i prepisati stan u kome ćeš živeti"
Govorio joj je tihim, ali tonom od kojeg se ledila krv u žilama, jer svoju lošu stranu nikad nije pokazivao besom, već upravo ovim psihopatckim gestom koji te je držao ukopanim u mestu i nisi imao druge opcije sem da uradiš ono što kaže jer se oduvek vodio razmišljanjem Vita Korleonea 'Daću mu ponudu koju ne može odbiti'.
"Mogu li samo po poslednji put da zagrlim sina?"
Na šta se odmakao od nje i potvrdno klimnuo glavom. Kada se okrenula kako bi ušla u moju sobu, zatekla me je ispred ulaza iste, u kom se trenutku okrenuo i otac, čiji je pogled bio kao da je ugledao duha.
"Marko...sine?"
Progovorila je majka drhtavim glasom. Glasom koji je u tom trenutku opisivao njenu bol koja joj je, bez ikakvog razloga bila naneta. Verovatno ju je boleo ceo ovaj njen život jer je živela u nekoj bajci. Ko će ga znati?Možda ju je moj otac voleo, ali nije znao to da iskaže jer srca mafijaša su bila istrenirana da se pretvore u kamen zbog stvari koja bi nas ubila pre metka-emocije. Poslednje šta mi je ostalo od sećanja na taj dan jeste majčin topli zagrljaj koji je bio moj poslednji zagrljaj uopšte, i prva kao i poslednja suza koja je, nonšalantno iz mog oka, završila na podu.

-Decembar 2009-
Bili su u pravu kada su rekli da vreme leti brže nego bilo koja ptica na ovom svetu. Prošle su jebena tri godine od dana kada sam gledao kako žena, koju sam jedino cenio, gledao kako je sa koferom u ruke, čiji su se točkovi kotrljali po prostranom plavom tepihu,zauvek odlazila iz naših života i dana kada su moje emocije završile zakopane, negde u dubini moje duše,negde gde čekaju dan kada će da dožive svoje vaskrsnuće i ubiju me u mestu. Eh, decembre, ovaj dan ćeš pamtiti kao dan kada su moje ruke napravile moj prvi greh za koji ću, kao i uporedo sa ostalima koje ću činiti, debelo plaćati u paklu.
"Odlično odrađeno, sine moj"
Ponosno je rekao otac dok sam, potpuno smireno, stajao ispred beživotnog tela, sa pištoljem u ruci, iz čijeg sam šanžera ispalio metak kako bi to telo i ležalo na podu. Zatim sam se okrenuo i ponosno klimnuo glavom.

-Septembar 2011-
"Hah, očekivao sam ovo, sine"
Sarkastično je rekao otac koji je sedeo na stolici,čvrsto obavijen kanapima u mračnoj i hladnoj sobi u kojoj se osećao miris vlage, dok sam ispred njega stajao držeći pištolj čekajući pravi trenutak da iz šanžera istog ispucam metak koji će završiti po sred njegovog čela.
"Pa ako si ovo očekivao, zašto si dozvolio da tako i završiš?"
"Zašto?Karma je kučka"
"O čemu ti?"
Upitao sam ga, pomalo zbunjeno.
"Misliš da sam ja došao na tron pošteno?!Hah, u kojoj zabludi živiš?!U ovoj istoj sobi, na ovoj istoj stolici, nalazio se moj otac, kao i ja gde se sada nalaziš isto ti i na bukvalno isti način sam ga ubio"
"Šta bi to trebalo da znači?"
"Da ćeš i ti ako ne na isti, verovatno na sličan način, završiti svoju karijeru"
Bes je već preovladala mojim telom, što je i učinilo da čvršće zadržim pištolj i iste sekunde iz šanžera ispalim metak koji je završio po sred njegovog čela, nakon čega, zajedno sa stolicom, pada na pod, dok je krv preovladala čitavim njegovim telom.
Stajao sam tako još koji trenutak dok nisam mahinalno bacio pištolj i razdrao se da ga sklone,nakon čega su ušla dva lika,podigla ga i njegov leš izvela van.

-Maj 2018-
To je bio dan kada je započela cela ova igra. Dan kada sam shvatio svoju moć, a najveću moć koju posedujem jeste moj as. Irina, devojka koja je svoje mogućnosti izvela van granica istih, ali takve se moram i paziti. Šta ako ona bude ta koja će presuditi moj kraj I sve ovo, zajedno sa Miloševim bude držala u svojim rukama?
------------------------------------------------------------
Pa, evo ga nastavak koji i nije toliko bitan za priču, ali može biti. Ko će me znati, Hehe? Od sledećeš dela očekujte mali predah od svih silnih bombi i uživajte u #Mirina eri🤗