Devojka po imenu Irina Stanković, poznatija kao ćerka jednog od najvećih biznismena Balkana, na svečanosti koju održava njen otac povodom njegovog dugogodišnjeg uspeha neočekivano gubi roditelje u pucnjavi, nakon čega biva oteta četiri godine dok je...
Oops! This image does not follow our content guidelines. To continue publishing, please remove it or upload a different image.
-Maj 2018-
Totalno retka, ali veoma lepa i prijatna slika je bila unutar jednog Beogradskog parka. Penzioneri, jedan pored drugog, sede na klupicama dok sa iskrenim osmesima na licu vode razgovore o svojim uspomenama iz prošlosti. Deca, ona veoma mala koja tek započinju svoje prve, malecne korake na traci, a i ona malo starija kojoj malo fali da uđu u zonu zrelog čoveka, igrajući se i glasno še smejući svojim forama i šalama i sretni parovi koji sa spojenim rukama, dok kruže parkom, razmenjuju poljubce. Ali, ta slika je bila razbijena u sekundi. Kao da je nije ni bilo. Penzioneri koji si do pre par trenutaka bezbrižno sedeli na klupicama, uspaničeno su ustali sa istih i uspaničeno pobegli iz parka. Deca, koja su do sada veselo vijorila parkom, razbežala su se i sklonila na neko bezbednije mesto, a parovi koji su do sada razmenjivali svoje poljubce kao da ih niko ne gleda, pobegli su glavom bez obzira. Šta je sve to prouzrokovalo, pitate se? Zvuk pucnja. Zvuk koji čoveka odmah asocira na opasnost. Zvuk pucnja je ječio još više kada je park bio preplavljen telima iz kojih se po parku razlivala prevelika količina krvi. Naravno, nakon ovog prizora se u vašoj glavi javlja još jedno pitanje: Koji ljudi to vode rat između sebe? Mislim da je to i više nego jasno. Beogradska protiv Voždovačke mafije. Miloš protiv Marka. Razlog ove pucnjave je bio i više nego banalniji: Crna berza. Zvuk pucnja je prestao da ječi na sve strane onog trenutka kada su se njih dvojica našli oči u oči, revolver uz revolver. Dva čoveka koja na svojim leđima nose toliki broj grehova koje ni oni sami ne mogu da prebroje. "Opa, dugo se nismo videli Maksimoviću" Marko je uputio ove reči Milošu sa puno sarkazma u glasu, dok je oko prsta vrteo svoj pištolj. "Mislim da bih to isto trebao reći tebi" "Pff, kada nemaš šta drugo. Vidim smrt tvojih pseta je mnogo veća od mojih ljudi, ali nećeš jeftino proći zbog stradanja istih" "Mnogo mi se jebe za njih, znaš. Oni su samo broj. Samo marioneta. Još i za njih da se brinem?" "Vidim, ostao si isti gad. Mada Ne moram da se brinem, jer ćeš samog sebe kazniti za ovo a da toga nećeš biti ni svestan" "O čemu ti?" "Videćeš uskoro. Palim sad" Obe mafije su pobegle glavom bez obzira kada su čule zvuk sirene, ostavivši zastrašujući prizor iza sebe. Kada je Tijana stigla sa svojom patrolom, nije mogla ni da poveruje da će je ovako nešto sačekati u jednom od najlepših parkova Beograda. Dok su forenzičari proučavali i pakovali tela, Tijana je čučnula pored jednog i preokrenula kako bi videla u čemu je stvar. Na sakou tog mrtvog lika, nalazio se znak Beogradske mafije. Zatim je došetala i ponovila stvar sa telom koje se nalazilo naspram tog i na ovom videla znak Voždovačke mafije i na osnovu toga je već zaključila o čemu je reč. "Zar ponovo?" ------------------------------------------------------------ Od ovog dela samo će se događaji nizati i otvarati vrata svake misterije dok ne budemo došli do pravog #mirina trenutka 🤗😋❤
