Devojka po imenu Irina Stanković, poznatija kao ćerka jednog od najvećih biznismena Balkana, na svečanosti koju održava njen otac povodom njegovog dugogodišnjeg uspeha neočekivano gubi roditelje u pucnjavi, nakon čega biva oteta četiri godine dok je...
К сожалению, это изображение не соответствует нашим правилам. Чтобы продолжить публикацию, пожалуйста, удалите изображение или загрузите другое.
-Februar 2013-
Da, istina je. Sve je počelo tog svečanog marta. Istina je i to da su samo dva tako malena metka odredila Irininu sudbinu, ali ta bela maramica koja je uz pomoć jednog od tih likova u crno završila na Irininim ustima, odredila je ceo tok njenog života. Od tadašnjeg događaja prošle su 4 godine, ali Irini su se činile kao večnost. Dani su joj prolazili sa puno bola i uz koji vrisak koji, nažalost niko nije mogao čuti. Muku koju je trpela i dan danas je ne može opisati rečima ali može potvrditi da ju je mnogo ojačala i ono najvažnije: pripremila za taj sudnji dan. Sedela je u nekoj oronuloj kolibi, vezana nekim kanapima, koji su je stezali toliko da su joj ostavljali rane i veliku bol. Prizor, sam po sebi je bio i više nego zastrašujuć. Lice joj je bilo naduveno od plača a suze su neprekidno navirale iz očiju. "Pomozite mi!Ima li ikoga da me makar čuje?!" su bile jedine reči koje su izlazile iz njenih usta. Zaćutala je na trenutak. Tačnije, zaćutala je kada je zvuk nekog automobila dopreo unutar kolibe. Nakon automobila, čuli su se zvuci čvrstih i grubih koraka. Ti svi su joj već odavno postali nadaleko poznati. Čovek sa crnom kosom kao najmračniji deo tunela, a oči sive kao nebo prekriveno sivim oblacima u kojima je vejala, čini mi se neka oluja, dok je na sebi nosio sivo odelo. Iako nije mogla da vidi ko je, zbog crnog poveza koji se nalazio na njenim očima, mogla je osetiti kako joj se približava. Jeza je prošla njenim telom kada je iz njegovih usta ispustio dah na njenom vratu, što joj je dalo do znanja šta će se dalje desiti. "Čudno. Mirna si" rekao je pomalo iznenađeno, ali ovog puta mirnim tonom. Još jedna, od hiljade suza, napustila je njeno oko, ali zvuk pucnja ju je naterao da izađe iz zone straha. Povez joj je bio skinut sa oka i videla je lika u sivom odelu kako onesvešćeno leži na podu i dva ili tri lika kako drže pištolje u rukama dok su im se ocrtavali iskreni osmesi na licima. "Ne, ovo nije san. Spašena si. Dobrodošla među nama" Prišao joj je jedan od njih i sklonio kanape sa nje. Pala je u nesvest dok je pokušavala da ustane, ali isti lik koji ju je odvezao uhvatio da ponovo ne završi na podu. Držeći je u naručju, izveli su je iz kolibe i odveli u auto. -3 sata kasnije- Miris zelenog čaja,dopreo je do Irininih nozdrva, naterajući je da polako otvori oči i ugleda svetlost dana. Prvo što ju je iznenadilo je to da se više ne nalazi u onoj oronuloj kolibi, već da se nalazi u sobi okrečenom u belo i nameštajem koji je uređen u cozy stilu. "Oh, probudila si se" upitao je isti onaj lik koji ju je izveo iz one kolibe, dok je u rukama držao šolju istog onog zelenog čaja koji ju je naterao da se probudi. "Jesam. A i ko si ti i zašto si me spasio?" Na njeno pitanje samo se blago nasmešio. "Ja sam Marko Lazić. Vođa Voždovačke mafije" "Mafije?" "Da. Ti si upravo postala jedna od nas" "Ja?Zašto?" "Zato što se u tebi krije obdareni mafijaš" Tako je i bilo. Godine su prolazile, a ona je svakim treningom i svakim testiranjem postajala sve jača i jača. Već 17 avgusta 2017 je stigla i prva ozbiljna misija, koju je pored ostalih članova, prva uspešno rešila. Sama njena preciznost, nepredvidivost, strategija, Marko je pomno pratio i uvideo i shvatio da je tog hladnog februara učinio pravu stvar. Da je upravo od krhke devojke stvorio uragan koji je rušio sve pred sobom. -April 2018- "Znači to je onaj koji sedi u onom separeu..." ------------------------------------------------------------ Jedan recimo filer koji je veoma bitan za predstojeće događaje u priči. Kako vam se čini Irinina prošlost?🤗💘
