Devojka po imenu Irina Stanković, poznatija kao ćerka jednog od najvećih biznismena Balkana, na svečanosti koju održava njen otac povodom njegovog dugogodišnjeg uspeha neočekivano gubi roditelje u pucnjavi, nakon čega biva oteta četiri godine dok je...
Oops! This image does not follow our content guidelines. To continue publishing, please remove it or upload a different image.
-Maj 2018-
Tijana
Ne znam zašto, ali od trenutka kada smo izašli iz kluba, bolje rečeno iz one gasne komore, osećam se kao da sam hipnotisana. Kao da neko vrši kontrolu nadamnom, poput neke marionete. Imam osećaj da ovo nisam ja. Ne znam kako, ali uspela sam sebe da nateram da odem na mesto koje obično izbegavam. Što je još luđe i čudnije, naručila sam koktel, a poznato je da sam osoba koja ne voli osećati miris alkohola u mojim nozdrvama. I naravno, najgore od svega navedenog je to što moje poljubce krade osoba koja bi ovog trenutka trebala da se nalazi iza rešetaka dok na istoj vršim mučno ispitivanje kako bih iz njega isterala sva njegova nedela. Da, trenutno, možda čak i nesvesno, dozvoljavam da me jedan kriminalac kontroliše. Dopuštam mu nešto što ni jednom muškarcu nisam, a to je dodir. Iako moja podsvest nekim delom mi govori kako je sve ovo samo deo neke njegove prljave igre, dopustila sam. Dopustila sam da na njegov zavodnički šapat zadrhtim. Dopustila sam da njegove usne stanu na moje, kao i to da se moje crne visoke potpetice i borda kratka haljina nađu na podu i da njegovi bolni ugrizi osakate moj vrat i da tihi jecaji napuštaju moje usne. -Jutro- Zvuk cvrkuta ptica, kao i prodor sunčevih zraka kroz moj prozor, naterali su da moje oči ugledaju svetlost dana. Iako se nalazim u svojoj sobi, nemam predstavu o tome šta se sinoć dešavalo i na koju foru sam zaspala. Još čudnije mi je to što sam bila u pidžami koju mi je Irina poklonila za moj prošlogodišnji rođendan i što se ljubičasto plišano ćebe nalazilo preko mene, jer uglavnom zaspim za radnim stolom od prekomernog rađenja na mnogim slučajevima. U mom razmišljanju, tačnije tupljenju mozga o tome kako sam zaspala sinoć,prekinuo me je zvuk koji je dopirao iz kuhinje. Bio je poput nekog lupanja. Kao da je neka šerpa pala na kuhinjskom podu od mermernih pločica, mada to je nemoguće jer se metalno posuđe čuvam u donjem delu sudopere. Pošto se isto zvuk ponovio još nekoliko puta, ustala sam iz kreveta, izvadila pištolj iz male fioke koja stoji odmah pored mog kreveta, i opreznim koracima otišla do kuhinje. Kada sam ušla, imala sam šta a i koga da vidim. Irinu kako sprema doručak. Moram priznati da je prvi put vidim kako sprema neko jelo, ali mi je veoma zanimljivo. Ona je najbolja osoba na svetu. "Oho, pa dobro jutro gospođice Andrejić" U njenom glasu se mogla osetiti prevelika doza šaljivosti, što me je nateralo da se malo nasmejem. "Inače, lepa pidžama" "Pa kad si mi je ti kupila za moj preprošli rođendan" Odložila sam pištolj na polici koja se nalazi pored vrata, došetala sam do nje i zagrlila je, na šta mi je uzvratila isti. "Sedi" Mimikom mi je pokazala ka stolu i sela za istim na šta je ona na istom, sa ringle mog električnog šporeta na stolu stavils tiganj u kome su se nalazili omlet i slanina čiji se miris raširio po celoj kuhinji, a pored tiganja ke stavila bokal u kome se nalazio sok ceđene pomorandže i činija zelene salate koju obožavam. "Opa, nisam znala da si vešta i u kuhinji" "Još kažeš? Pa i sama znaš da sam kao mala živela u bogatoj porodici i imala sam naviku da visim u kuhinji zajedno sa kuvaricama i pomoćnicama i posmatram šta rade" "Verujem da su njihova jela bila odlična" "Itekako. Volela bih da to još uvek traje" Sela je i ona i započele svoj doručak. "Nego, da te pitam... Kako je bilo u Sfensu sinoć?" "Gde bre?" "Jel ti mene zajebavaš?Valjda si sinoć izašla na sastanak sa onim mojim kretenom od vođe?!" Huh?O čemu ona priča?Ček, stani... Sad se sećam. Izašla sam sa njim a nakon toga smo... ne nema šanse. Najbolje je da kažem kako ona očekuje da ću, ne želim da sruši svoje planove kad je već na pola puta. "A, da jesam. Izvini, nisam te baš čula najbolje" "I?Kako je bilo?" "Iskreno, meni je bilo dosadno dok smo bili u tom klubu, dok sam uspela da ga nagovorim da izađemo i prošetamo kroz grad. Tada je bilo lepo" "Dopada ti se zar ne?" "Ako ću realno, da, jer je mnogo kulturniji i učtiviji od mojih predhodnika, ali i sama znaš da ne bih bila sa osobom koja uništava tuđe snove radi sopstvenih ciljeva" "Eh, ja se ponadala da će pasti neko muvanje, a ono tipično kao i svaki put. Baš kao što sam i očekivala" U njenom odgovoru je prisustvovala velika količina razočarenja i smorenosti, što mi je dalo znak da je poverovala. Nakon par trenutaka je naglo ustala sa stolice i svoj mobilni uzela u ruke. "Izvini, moram da idem. Planovi me zovu" Na mom obrazu je ostavila blagi poljubac i samo izjurila van. Marko samo se nadam ds nisi napravio neku glupost kako bi jednog dana u nečemu zeznuo Irinu. Bar ne preko mene. ------------------------------------------------------------ Hm, mislim da sada prava akcija tek počinje i da sve ove stvari koje su već zamršene, čekaju da popucaju kada dođe vreme za njih, jer sada kreće #MIrina era 🤗
