91 DAN

Part 32

~Maj 2018~

Autor

U trenutku kada je projektor bacio sliku na velikom belom platnu,umesto kratkometražnog filma, pojavila su se dva videa koja je naterala da cela sala doživi veliki kolaps.

Kao planirano, mnoga lica koja su na sebi držala veštački osmeh na licu i isticale oduševljenje prema Lazaru, kao i Milošu, pretvorila je u lica puna razočarenja. Dok je Teodora glumila upravo povređenu devojku, bacajući mu verenički prsten u lice ispred stotine ljudi i sa lažnim suzama, napuštala salu, Miloš sav izbezumljen, povukao je Irininu ruku i samo izjurio, ubacivši ih u auto.

Irina

"Miloše, šta ti je?Smiri se"
Pretvarala sam se kao da ne znam zašto je nervozan. Mislim, ovo će biti odlična karta da mu srušim sve snove,jer takav kao on se smrti ne plaši, već toga da mu bude oduzet san, a san mu je moć. Okrenuo je ključ i time je auto krenuo, na prvu, meni nepoznatom pravcu,punom brzinom. Istina je da u mnogim situacijama vozim i brže od ovoga, međutim, posumnjaće ako me brzina ne plaši, pa sam odlučila da i ja nastavim svoju glumu.
"Miloše, uspori,stradaćemo"
Rekla sam sa lažnim strahom na licu. Mrzim što ovo moram da priznam, ali vožnja mu odlično ide od ruke.
"Lazar Milošević, vlasnik kompanije Euphoria.ent je na večerašnjoj proslavi otkriven kao ubica veoma poznate glumice Jelene Gavrilović, zbog čega je policija odmah poslata za njim. Međutim, kada je policija stigla kod Dunava, gde ga je lokator i pokazao, nađen je sa pištoljem u ruci, mrtav na obali pored samog Dunava, što znači da je izvršio samoubistvo kako bi se spasio zatvorske kazne. Akcije Euphoria kompanije preuzeće kompanija za privatno obezbeđenje JB..."
Izjavljivala je reporterka na radiu. Kao isplanirano, nije spominjala Milošev slučaj, jer njegov potpuni kraj još nije pokucao na vrata. Po njegovom izrazu lica, skapirala sam da je osetio olakšanje, ali izvini srce, ubrzo ćeš se gušiti u sopstvenoj moći. Kada je zaustavio auto, videla sam da smo se našli na periferiji. Uf, mogla sam i da pretpostavim.

Izašli smo iz auta i stali na ivici periferije, gledajući u sjaj kojim Beograd sija,ali, nažalost to su samo svetla. Još malo moj Beograde, obećavam ti, skloniću crnu senku koja već godinama leti iznad tebe.
Miris cigareta je već mogao da se oseti u vazduhu, što mi je dalo do znanja da je Miloš, radi smirenja,već zapalio jednu.
"Uzmi"
Pružio ti je otvorenu paklu punu cigareta, držeći je u rukama, na šta si samo uzela jednu. Dok sam po pismo-tašnici tražila upaljač,rukama mije Miloš pokazao, da će je on zapaliti, što j e i učinio.
"Hvala"
Uvukla sam a zatim izbacila prvi dim. Iskreno,ova cigara i nije baš za šalu.
"Zašto si odjednom tako nervozan? Nisi to uradio ti,onaj Lazar je. A ako se brineš jer ti je drug mrtav, moje saučešće"
Rekla sam sasvim normalno,iako znam da je,pored Lazarevog ubistva glumice Jelene, ubistvo Elene Kitić tek veliki spektakl, iako ovog puta, za njega nisam htela da dam puno važnosti. Teodori se divim kako je ovo divno izvela. Tačno se vidi ko joj je bio mentor.
"Nervozan sam jer je tu nešto što sam uradio u prošlosti i zbog čega se kajem"
Kaješ,kažeš?Kaje se mama tvoja. Jednostavno je. Uradio si to kako ne bi otkrila jer si je iskoristio kao i sve druge.
"Misliš na to da si ti kriv za ubistvo pevačice Elene?"
Na šta je samo potvrdno klimnuo glavom. Ispušila sam cigaretu i opušak od iste pustila da pada niz liticu, na šta me je Miloš samo privukao k sebi i privio u čvrst zagrljaj.

Da budem iskrena, ovaj zagrljaj ima toplinu, ali zlo koje si naneo meni i ovom, već odavno napaćenom gradu, ne mogu da ostavim nekažnjenim.
"Hvala ti"
Samo sam uzvratila zagrljaj,obavjajući moje ruke oko njega.
"Za šta?"
Iskreno, za šta mi se zahvaljuješ?Za to jer si samom sebi potpisao smrtnu presudu? Kako smešno.
"Jer nisi pobegla od mene kao Teodora od Miloša"
Kao šlag na torti, odvojila sam se od njega i prešla mu rukom kroz kosu. Da ovaj prizor koji čitajući, trenutno zamišljate u svojoj glavi je po meni takav šljam, da bih povratila ovog trenutka.
"Zašto bih? To je bio samo audio. Možda to i nisi ti"
Rekla sam kao naivna devojčica kojoj si upravo kupio čokoladicu.
"Eh, Irina, samo kad bi znala koliki sam ja gad..."
Gle ironije, znam i to odlično. Znam za svaki tvoj počinjeni greh i tvoj usamljenički život. Uf, muka mi je od ove glume.
"Ne želim, a i da znam, koga briga, zar ne? Svakako, sutra je novi dan. Jednostavno, samo nauči da ceniš prave vrednosti"
Rekla sam sa lažnim osmehom na licu. Okej, ja sam definitivno promašila profesiju. Umesto profesionalnog mafijaša, 'ladno sam mogla da odem u glumce.
"Pa, hoćeš li mi pomoći u tome?"
Gledao me je kao dete koje je upravo pitalo mamu da mu pomogne oko crteža za neki školski rad. Istina je, ovo je iskren pogled, ali zlo se zlome vraća onog trenutka kada treba da postane srećan.
"Mhm"- Potvrdno sam klimnula glavom.
Odjednom, njegove usne su se našle na mojim, što mi je dalo sam znak da je sebi već zapisao smrtnu presudu, na šta sam uzvratila poljubac.
Igra je tek sad počela, ali izgleda da je i kraj nje veoma brzo.

AU: Pa mislim da nam je kraj priče sve bliži. Šta mislite, kakav će ishod biti?

~Andjela🥀