91 DAN

Part 18

-Maj 2018-

Irina

Kada su moje oči ugledale svetlost dana, sebe sam zatekla u totalno nepoznatom okruženju. Totalno drugoj sobi. Na zidovima su preovladavale tamnije nijanse sive, dok je i nameštaj bio u baš takvom fazonu, što me je dovelo do zaključka da se nalazim u muškoj sobi,ležajući na širokom krevetu, prekrivena sivim ćebetom koje je boli veoma mekano ali i toplo. Nešto što me je najviše impresioniralo, jeste što je soba bila uređena do maksimuma, bez ikakvog razbacanog komada odeće po nameštaju. Pitanje koje je već odavno trebalo da se formira u mojim mislila je već dobilo odgovor: Nalazim se u kući mojih najvećih neprijatelja. U kući Miloša Maksimovića. Sklonila sam ćebe na drugoj strani kreveta i ustala sa istog. Kada se moje telo odrazilo u ogledalo, haljinica koju sam sinoć nosila, još uvek je bila na meni. Čudno. Gadovi kao što je on bi to iskoristili kao najbolju priliku da me istraže. Pošto mi je potrebna neka vrsta osveženja, odlučila sam da se istuširam. Kako bih proverila da li ima nekoga unutar kupatila, pokucala sam dva-tri puta, ali pošto se niko nije odazvao, dalo mi je itekako dobar znak da će kupatilo neko vreme biti moja teritorija. Kada sam ušla, odmah sam otkopčala ziper koji se nalazio na leđni deo haljine, i istu pustila da sklizne s mog tela na pod. Nakon svačenja, ušla sam u tuš-kabinu i pustila da se mlaz tople vode sliva niz moje telo i totalno me i opusti. Nakon sat vremena provedenog ispod tuša, izašla sam iz kabine, i iz fioke koja je bila odmah pored, uzela sam jedan veliki beo peškir kojim sam se obrisala i koji sam obavila oko mog tela, a drugim, manjim peškirom sam obavila moju kosu i jedva izašla iz kupatila kojim je vladala itekako opuštajuća toplina, počevši haljinicu sa sobom. Još veće olakšanje se javilo u meni kada u sobi nije bilo nikoga, što mi je dalo znak da mogu komotno da je istražim. Možda je i prerano, jer misija je još uvek na početku, ali što da ne istražim teren na vreme?Prva, recimo stanica, je bila njegov ormar, koji sam otvorila time što sam vrata pomerila u stranu, jer su vrata ionako bila klizna. U ormaru su se nalazile razne vrste odela kao i razne majice, preko kojih sam na na brzinu samo prešla rukom, a i u istom trenutku bacila brz pogled i na haljinicu, i na majice, što mi je dalo itekako dobru ideju zbog kojeg mi se ocrtao zloćesti kez na licu. Iz ormara sam izvadila jednu veliku sivu majicu sa nekim crno-belim dezenom na istoj, koju sam obukla i koja je dosezala skoro do mojih kolena što mi je omogućilo da mogu da se krećem po celoj kući, tačnije vili i to bez problema. U trenutku kada sam povukla vrata i zatvorila ormar i okrenula se kako bih uzela moje cipele koje su se nalazile pored kreveta, može se reći da sam skočila od straha. Ispred mene se nalazio Miloš, koji je na sebi imao sivo odelo i koji je gledao pravo u mene tim smeđim očima,dok mu se na licu ocrtavao smešak.
"Moram priznati da mi se sviđa tvoj ukus za stilom. Ta, recimo "haljinica" ti stoji savršeno"
Uh, taj osmeh pun licemerja i te ljubazne reči iza kojih se krije mnoštvo počinjenih grehova me izluđuje, ali ova suluda ideja da obučem neku od njegovih majica je itekako doprinela misiji. Pošto je faza dobijanja njegovog poverenja završila uspešno, sada sledi faza u kojoj treba da mi se potpuno otvori. Da mi otkrije njegove najveće slabosti, njegove najveće strahove, njegove najgadnije uspomene iz prošlosti i stvari koje krije kako ga te iste stvari ne bi uništile. Prevelika količina je vladala među nama dok smo zurili jedno u drugo, na sred sobe. Ta napetost je bila prekinuta u trenutku kada je Miloš progovorio
"Ovaj, želite li nešto pojesti, mlada damo?"
"Um, moglo bi. Što da ne?"
Odgovorila sam kao da sam izbezumljena a i moglo bi se reći da sam to, u neku ruku i bila, nakon čega je stao ispred mene i pružio ruku.
"Dame prve, moliću"
Na šta sam se samo nasmejala i izašla iz sobe.
------------------------------------------------------------
Pa, da li ste iznenađeni Irininim gestom? Možda vas je iznenadio ovaj deo, ali čekajte tek sledeći 🤪❤

~Anđela 🤞💘