Devojka po imenu Irina Stanković, poznatija kao ćerka jednog od najvećih biznismena Balkana, na svečanosti koju održava njen otac povodom njegovog dugogodišnjeg uspeha neočekivano gubi roditelje u pucnjavi, nakon čega biva oteta četiri godine dok je...
Oops! This image does not follow our content guidelines. To continue publishing, please remove it or upload a different image.
-April 2018-
Tijana
Ispituje, traži,hapsi,zatvori... svakog dana slični prizori i ista priča. Svakog dana neka nova pljačka,nova nesreća, novo ubistvo ili samoubistvo, ali nemam potrebe, tačnije prava da se žalim, zar ne? Jer ja sam ovo odabrala a i volim ovaj posao. Kao mala, živela sam u prosečnoj porodici koja je imala sasvim solidan život. Moja majka je radila, a i dan danas radi kao medicinska sestra u Urgentnom Centru, a moj otac, kog nažalost više nema na licu zemlje, a i razlog zbog kog sam zavolela ovaj posao, jeste što je i on radio baš ovaj posao, baš u ovoj stanici i baš u ovoj kancelariji. Zašto uvek prvo pričam o svojoj struci a ne sebi? Jer je ljudskom uhu bitnije to da čuju nego tvoju sreću ili nesreću. Mada, za sebe bih mogla reći da sam presrećna, iako mi u nekim trenucima dođe da zaplačem kada se ispred mene pojave slike prelepih uspomena koje sam stvorila s ocem. Volela bih da je tu. Oboje bi radili na istom mestu, zajedno bi hvatali zločince. Ali, srećna sam jer nisam sama. Tu je moja majka koja me je podržavala u periodu kad nisam mogla čak ni svojom glavon da razmislim a kamoli smislim plan da uhvatim nekog kriminalca. A presrećna sam i zbog još jedne osobe koja je prirasla mom srcu da mi je bukvalno postala sestra. Da, to je Irina. Irina Stanković. Devojka koja me je spasila od tencijalne smrti i koja je bila tu kada mi je bilo najteže. Samo, ne sviđa mi se što je član tako opasne mafije. Pogotovo ne za Lazića, izuzev tome što gajim neku vrstu simpatije prema tom liku, ali sudeći po njenim planovima, potrajaće to još neko vreme. U mojim dubokoumnim mislima prekida me zvono fiksnog telefona koji se nalazio na mom radnom stolu. Naravno, podigla sam slušalicu. "Halo, izvolite?" "Biću kratak. Desila se veoma krvna pucnjava" "Gde?" "U klubu Elite" "Sedi tu. Dolazim" Čim sam prekinula poziv i spustila slušalicu, okupila sam jednu patrolu i krenuli ka klubu. Nakon 15 minuta vožnje, stigli smo ispred kluba. Prizor koji nas je dočekao ispred, već mi je dao garanciju da se unutra desila velika katastrofa. Kada smo ušli unutar lokala,nikoga nije bilo sem parčića popucanog stakla i rasprštene krvi po podu. Grupa forezničara je u plastičnim lisicama ubacivali pojedine deliće za koje su smatrali da se može naći neki uzorak. Dok sam razgledam okolo, jedan od njih je prišao sa kesicom u kojoj se nalazila vlas nečije kose. što je samo osvetljenje u klubu bilo onemogućeno jer su i reflektori bili popucani, uključila sam baterijsku lampu i bacila bljesak po kesici. Isključila sam lampu i uzela kesicu. "Hvala" "Ništa, kao i uvek" "Hajdemo momci!" Nakon onako zastrašujućeg prizora, vratili smo se u stanicu. Odmah sam prionula u ispitivanju ove vlasi jer mi deluje isto kao i Irinina, te sam odlučila da ih uporedim. Kada sam ih uporedila, moja sumnja je bila potvrđena. Iste su! "Šta si tražila Irina?Kakvu misiju ti je sad zadao onaj gad?" ------------------------------------------------------------ Evo jedan deo posvećen jednom veoma gotivnom liku. Kako vam se čini Tijana?🤗 Od sledećeg dela kreće prava radnja 😉
