Devojka po imenu Irina Stanković, poznatija kao ćerka jednog od najvećih biznismena Balkana, na svečanosti koju održava njen otac povodom njegovog dugogodišnjeg uspeha neočekivano gubi roditelje u pucnjavi, nakon čega biva oteta četiri godine dok je...
Oops! This image does not follow our content guidelines. To continue publishing, please remove it or upload a different image.
-Maj 2018-
Miloš
"A šta je želeo ovaj od tebe?" "Isto što i ti u "Elite-u" Jebote, ovu devojku niko ne može da nadmaši. Celo vreme smo sedeli u separeu ne razmenivši ni jednu jedinu reč. Dok sam ispijao viski, moj pogled je celo vreme bio na njoj. Iskreno, uvek se zapitam kako to da kada je ona u mom prisustvu uspevam da suzdržim to svoje ludilo u sebi. Samo pogled tih zelenih i veoma misterioznih očiju je dovoljan da se u meni pojavi neki nemir, a opet uspevam da se suzdržim. "Izvini, ali, da li bi mogao da se pomeriš, ker moram da idem?" Njenim pitanjem je razbila tu tišinu koja je celo vreme vladala oko nas a i taj njen veoma nežan glas me je naterao da napustim svoj svet pun fantazije. "Naravno" Odgovorio sam kao totalno izbezumljen. A i moglo bi se reći da sam to i bio, na šta se ona samp nasmejala, uzela tašnu i njen mobilni sa stola i uputila se ka izlazu kluba. Nakon njenog odlaska, ostao sam u klubu još neko vreme, ali celo to vreme u meni je vladao neki veoma loš predosećaj. Pošto nisam mogao da izdržim ni sekunde, iz džepa sam izvadio novac, bacio ga na sto i samo izleteo iz kluba. Pešačio sam nekih tridesetak metara, jer je toliko bio udaljen parking od kluba. Što je moja približenost parkingu bila sve veća i veća, ispred istog sam video siluetu par likova. Kada sam bio toliko blizu da se uverim da su to zaista neki ljudi, primetio sam da ih je bilo možda nekih petorica. Što je bilo još čudnije, bili su okruženi oko nekoga ili nečega. Odlučio sam da napravim još koji korak napred, i kada sam to uradio, video sam da u rukama drže uperene puške ka tome što su okružili. Moja radoznalost nije htela da mi da mira, pa sam izvadio i tiho repertirao pištolj i došetao iza njih. Bio sam potpuno blizu i stvar, tačnije osobu, koju su okružili, je bila itekako poznata. To je bila Irina koja je nepomično klečala na asfalt. Strah da joj nešto ne učine, a i bes zbog istog se ulivao u meni sve više i više. Nisam želeo da im to pokažem, pa sam na mom licu nabavio šmekerski kez, i na glavi lika koji je bio baš ispred mene, stavio pištolj. "Zar vas nisu vaspitali kako se treba tretirati jedna dama, a i žene uopšte?" On, kao i sva petorica, okrenuli su se ka meni, dok se na njihovim licima ocrtavalo totalno iznenađenje. A i neka doza straha, rekao bih. "Miloše?" "Da, ja sam, Irina" "Jel to?!" "Da, to je Miloš Maksimović. Vođa Beogradske mafije" Na moj odgovor su samo ispustili puške iz ruku i pobegli glavom bez obzira. Kada su se totalno razišli, toliko da sam ih izgubio iz vidokruga, kleknuo sam pored Irine. "Dobro si?" Na moje pitanje, nisam dobio nikakav odgovor, ali bi se moglo reći da sam dobio nešto više: njene obavljene ruke oko mene i njena naslonjena glava na mojim grudima. Bio sam u takvom položaju da nisam znao kako da odreagujem, sem da i ja uradim isto. "Sve je u redu, srce." Rukom sam lagano prešao po njenoj crnoj, svilenkastoj kosi. Stajali smo tako još neko vreme. Kada sam se odvojio od nje, primetio sam da je utonula u baš dubok san, na šta sam odlučio da je uzmem u naručju i odnesem je do auta. Kada sam otključao auto, na zadnjem delu istog sam je ubacio u ležećem položaju. Zatim sam seo na vozačevo mesto i uputio ka mojoj kući. Tokom vožnje nije ni otvarala oči, zbog čega je u autu vladala neka vrsta tišine koja mi je i prijala. Kada sam stigao, parkirao sam auto i izveo je iz auta, ponovo je uzevši u naručju, tako je noseći do kuće. Samo što sam krenuo da pokucam, vrata su se već širom otvorila, a iza njih je bila Marta, što je bilo čak i odlično. Prema njenom izrazu lica, mogao bih reći da je poprilično iznenađena i da će me izbombardovati tonom pitanja. "Molim te, sada me poštedi tvojih pitanja Marta, kasnije ću ti sve objasniti" "Dobro sinko" Nakon čega je Marta samo klimnula glavom i uputila svoj pravac ka kuhinji, a ja svoj ka spratu. Čim sam se popeo na istom, samo sam uleteo u svoju sobu i stavio je na krevet, preko nje raširivši ćebe, nakon čega sam izašao iz sobe i otišao da prespavam u drugoj. ------------------------------------------------------------ Pa ljudi, iznenadiću vas, ali ću vam samo reći da pripremite vaše oči za uživanje jer #mirina uskoro dobija pravi smisao 🤗💕
