91 DAN

Part 1

-April 2018-

Kako godine brzo prolaze, nećete verovati. Ovih osam godina je bilo i više nego dovoljno da od krhke i slabe devojke koja od života nije tražila mnogo, do samog uragana koji je rušio sve pred sobom, bez obzira na sve, ali isto tako i pripremati se dan kada će moj cilj biti ostvaren, a moja duša biti ispunjena nesalomljivim mirom. Ali, to trenutno ne mogu odraditi tek tako, zar ne?
Trenutno se nalazim na jednom brdu,imajući širok a i predivan pogled nad Beogradom, dok su moja leđa prislonjena na auto, uvlačeći i izvlačeći dim od cigarete. Kada sam izvukla poslednji dim i vrh cigarete bacila niz liticu, crni automobil se polako približavao i osporavao ka meni. Kada je stao i parkirao se odmah pored mog, vrata tog drugog auta su se otvorila,moje oči su napravile dobar obrt kada su ugledale osobu, koja je otvarala vrata istog: Marko Lazić. Osoba koja te odmah asocira na smor. Uvek mi daje da završim neke prljave poslove, uglavnom kako bih izvukla njegovo dupe iz sranja u koje sam i upada. Ima sreće što me dobro plaća, inače bi bio gotov sa jednim metkom u glavu. Polako se približavao ka meni dok je na njegovom licu držao podmukli kez zbog kog mi dođe da ga upravo bacim sa ove litice. Kada je stao naspram mene, pažnja mi je odmah bila usmerena ka njegovim rukama. U desnoj ruci se nalazio kofer, pretpostavljam sa prevelikom sumom novca, a u drugoj verovatno neke dokumente a i jedna koverta. Bez ikakve progovorene reči,predao mi je i kofer i papire. "U koverti se nalazi sve o ovom zadatku koji moraš da obaviš. Ovo nije tipičan zadatak koji je za izvlačenje mog dupeta, već je pitanje cele mafije. Ovo će biti tvoja najduža misija."
"Kako to misliš?" Upitala sam ga sa radoznalim izrazom lica, na šta se on samo nasmešio i vratio u svom autu. "Videćeš u koverti." Zatvorio je vrata i punom brzinom otišao negde gde i sam Bog ne zna gde je. Nakon druge ispušene cigarete, ušla sam u auto i vratila svojoj kući. Kada sam stigla stigla i odložila auto u garaži, i izvadila ključeve da otključam kućna vrata, vrata su već bila otključana. Pošto sam i sama svesna kakvim se poslom,tačnije poslovima bavim i vatrom sa kojom se opuštam u igru, svesna rizika, uzela sam pištolj u ruke i opreznim hodom kretala ka dnevnoj. Prizor koji sam videla u dnevnoj, naterao me je da spustim pištolj. To je bila Tijana, koja je stajala pored stola sa prevelikim kezom na licu, dok se na stolu nalazila kutija pice.
"Devojko, da li si ti luda?! Na smrt si me preplašila" Na moje pomalo nervozno histerisanje, Tijana je samo prasnula u smeh. Čini mi se da je bio toliko glasan da ju je čula cela četvrt. Ipak, koliko god ona imala njene 'lutke' koje joj mnogo zameram, ona je jedina osoba koja me razume i koja je uvek tu kad mi se čini da je sve najteže. Vratila sam pištolj u pojas i sela na stolicu otvorivši kutiju pice. "Opa! Koji je to novi zadatak koji ti je dao Lazić?"
"Ne znam. Nalazi se u koverti, a čim se nalazi u koverti i čim ne znam, znači da ga nisam pročitala. Mada nešto mi je sad čudno. Rekao je da je mafija ovisi o ovom zadatku"
"Čudno. Uvek ti zadaje neke zadatke kojima ćeš izvući njegovu guzicu."
"Da,ali nemojmo sad o njemu"
"Znam, jeste pička, ali je tako savršen"
Na njenu neartikulisanu izjavu sam samo preobrnula očima. Lazić je sam po sebi lik koji nije za devojke kao što je ona. Njemu su devojke samo sprava s kojima upražnjava svoje zadovoljstvo i hir. Još ako dodamo da je ona kriminolog i još radi u glavnoj policijskoj, iskoristio bi je za svoje planove, a to mu ne bih ni za pola milijarde evra oprostila. Ne. Ma ubila bih ga. Policija bi mu telo našla nakon godinu dana. Nakon dva sata razgovora koji je prošao sa smehom, Tijana je otišla kući, a ja sam pospremila dnevnu i na stolu pripremila lap top i dokumente. Sela sam na stolici i prvo što sam uradila, jeste da sam otvorila kovertu u kom se našla slika jednog crnokosog lika sa zelenim očima u crnom odelu. U koverti je bio i papir na kom je pisao zadatak i osnovni podaci o osobi sa slike. "Miloš Maksimović, 25 godina, živi u Novom Beogradu. Poznat je javnosti kao " Anđeoski Ubica". Njegov čest noćni boravak je u klubu "Elite." Ove informacije su mi već dale do znanja da je reč o jednom izuzetnom gadu. Da. Lazić je bio u pravu. Nije ovo zadatak za zezanje. Nastavila sam da čitam "Pošto i sam znam da ti za svaki zadatak treba vreme, dajem ti da rešiš ovaj zadatak za 91 dan. Plan, tačnije šablon po kome ćeš moći ostvarivati svoje planove, jeste da ga zavedeš do te mere da ne zna za ni jednu drugu sem tebe"
Ne gotivim ovog čoveka, ali ovoga puta je pogodio šta se zaista vrzma u mojoj glavi. Ovom Milošu čak mogu i naplatiti za to što je povredio svaku devojku. Njegovo ime sam ukucala na pretraživaču i izletelo mi je na hiljade rezultata. Dugo sam strelicom prelazila po ekranu, dok nisam naišla na pravu stvar. To je bio, recimo neki neobjavljeni članak koji se možda veoma dugo skrivao od očiju javnosti. Nagli šok me je pogodio kada sam pročitala nešto što mi je vratilo gadna i potresna sećanja. Ali, to mi je dalo još veće motivacije i želje da ga bacim pod zemljom. Njegova mafija je upravo bila ta, koja je pre tih 8 godina, i to pred mojim očima, oduzela moje najmilije. Tog dana, taj metak su njegovi pijuni ispucali i njime presudili sve...
To je bio on... Maksimoviću, zažalićeš što si rođen.
------------------------------------------------------------
Pa kako vam se čini prvi deo?Izgleda da je Irina definitivno rešila da krene u akciju.
Kako vam se čini Irina?
Kako vam se čini Marko?
A kako Tijana?🤗

~Anđela 💘