91 DAN

Part 7

- Maj 2018-

Zrak sunca koji je dopirao sa mog prozora naterao me je da se probudim. Kada sam otvorila oči, videla sam da je 9 sati. Stvar, tačnije zvuk cvrkuta ptica naterao me je da ustanem iz kreveta i započnem ovaj današnji dan. Navukla sam papuče i otišla sam do kupatila da obavim ličnu higijenu. Nakon jutarnjeg sređivanja, otišla sam do kuhinje i uzela činiju punu mleka u kom sam dodala pahuljice i uživala u svom slatkom doručku. Kada sam završila sa svojim doručkom pomalo teška srca, odložila sam posudu u sudoperu i vratila u sobu kako bih se obukla. Navukla sam crne farmarke i belu majicu i samo očešljala i pustila kosu. Na usnama sam nanela ruž boje kajsije i na očima nanela crni ajlajner i maskaru i na nogama navukla crne cipele sa visokim potpeticama. Kada sam uzela torbu i htela izaći iz stana, neko je pozvonio. Ko li je sad? Kada sam otvorila vrata ugledala sam Tijanu koja me je iste sekunde zagrlila, na šta sam ja obavila ruke oko nje i tako joj uzvratila zagrljaj, te smo se nakon par sekundi razdvojila
"Vidim spremila si se da ideš u onaj pakao. Žuriš?"
"Ne. I sama znaš da mogu otići tamo kad god poželim"
Otišle smo u dnevnu, a ja do kuhinje kako bih uzela čaše i u njima sipala sok kojim bih poslužila nas dve. Kada sam joj dala čašu koju je rado uzela, sela sam na stolici naspram nje. Primetila sam da joj se velika ozbiljnost ocrtavala na licu.
"Tijana?"
"Ništa me ne gledaj. Kakvu si misiju dobila pa si napravila haos u "Elite-u"?"
"Biću iskrena. To je bio plan za početak jedne duge misije"
"Kakva misija?"
"Misija u kojoj ću, polako ali sigurno, ubiti Miloša Maksimovića"
"Molim?! Jel ti znaš da je on jedan od najpoznatijih i najprofitabilnijih biznismena u zemlji"
"Da, ali ti isto trebaš da znaš da mi je, pre osam godina i to pred mojim očima, njegova mafija ubila roditelje"
"Kako je to moguće?!"
"Eto vidiš moguće je. Pa kako bi on postao ovako uticajan da nije bacio moje roditelje pod zemlju i pokrao svo bogatstvo koje je trebalo da pripadne meni?"
"Da. To si u pravu. Ali gde si bila pre tih 8 godina?"
"Gde sam bila?! Taj isti Miloš Maksimović me je 4 godine držao zarobljenu u kolibi 4 godine i zagorčavao mi život dok me Lazić i mafija nisu spasili i uzeli me kao njihovog člana"
"Dal je realno...?"
"Jeste. Nego da te pitam nešto"
"Izvoli gospođice Stanković"
"Možete li tvoja patrola i ti da mi pomognete u sledećem planu?"
"Zavisi kakav je plan. Pričaj"
"E ovako. Pošto cela Voždovačka mafija pa tako i ja imamo jaku vezu sa Kopernikusovim medijama, na jednom od njihovih kanala ćemo Maksimoviću napraviti takav skandal da će u medijama ostati zapamćen kao najveći Idiot. Zatim, ja i mafija ćemo mu napraviti spletku kao da je napravio neki zločin da biste ga vi jurili i uhvatili, ali da bih ja ispala kao njegov anđeo spasitelj, platiću mu kauciju i on će izaći i tako ću pridobiti njegovo poverenje. Prihvataš?" Naravno. Realno ideja ti je odlična a i želim mu se malo osvetiti što te je mučio svih ovih godina"
Na njen pristanak mi je pao kamen sa srca. Nisam znala da će ovako olako da prihvati. Na njene poslednje reči sam samo nabacila pobednički osmeh
"Neka. Ispaštaće sam zbog toga"
"E idem ja. Imamo danas puno posla. Dosijei i slučajevi preko glave"
"Okej. Vidimo se"
Ostavila mi je blag poljubac na obrazu i brzo izletela iz stana. Pet minuta nakon njenog odlaska,izašla sam iz stana, ušla u auto i krenula ka mafiji. Tokom vožnje, na radiju je svirala opuštajuća američka muzika uz koju je vožnja do onog pakla prošla sasvim opuštajuće. Za divno čudo, stigla sam za manje od petnaest minuta, jer uglavnom su na ovoj deonici velike gužve zbog kojih ne stignem ni za pola sata. Izašla sam iz auta i laganim koracima krenula ka bazi. Na samom ulazu je stojao Aleksa, Lazićev asistent koji mi takođe ide na nerve al za razliku od Lazića, razume reč 'dosta'
"Da znaš da je lazić gore u svojoj kancelariji"
"Okej. Hvala Aleksa"
Samo je klimnuo glavom a ja sam stala ispred lifta i pritisla broj 5 Jer se njegova kancelarija nalazi na petom spratu. Ušla sam u lift i nakon par trenutaka sam se našla na petom spratu. Izašla sam iz lifta i krenula ka kancelariji ovog mlakonje. Dok sam hodala, zvuk mojih visokih potpetica je odjekivao celim hodnikom. Zastala sam kada sam se našla pred vratima kancelarije. Nakon što sam pokucala, čula sam njegovo monotono uđi i iste sekunde otvorila vrata. Kada sam ušla, zatekla sam Marka kako sedi sa podignutim i optuženim nogama na stolu, dok je u ustima držao hemijsku. Naravno, prevelika doza blage nervoze se već javila u mom telu ali pošto sam i sama svesna da nemam vremena za zafrkavanje ili za bilo kakvom vrstom svađe, kontrolisala sam se.
"Tražio si me"
"Jesam. Priđi"
Prošetala sam do stola i videla da je upravo ispred mene, na stolu bacio neke papire
"Šta je ovo?"
Upitala sam ga sa prevelikom dozom radoznalosti koja se vidno ocrtavala na mom licu
"Pošto ti je napredak u ovom zadatku toliko dobar, odlučio sam da ti pripomognem. Ovo su još mnoge stvari koje će otkriti mnoge tajne Maksimovićeve mafije, pa čak i njega samog"
Uzela sam papire na kojima sam samo bacila brz pogled, te ih stavila u torbu.
"Još nešto?"
"Ne. Možeš ići"
Bez ikakve reči sam se okrenula i izašla iz kancelarije kako bih odma započela sa novim delom zadatka.
"Maksimoviću, nećeš znati šta te je snašlo"
------------------------------------------------------------
Pa, u radnju smo već uveliko ušli i uskoro pada prva bomba koja će otkriti mnoge Maksimovićeve tajne. Mišljenje?🤗💘

~Anđela 💘